Globalni investitori se rizično klade na povratak Rusije na tržišta

Trgovci jedne londonske brokerske kuće pretražuju finansijski svet poslednjih nedelja u potrazi za imovinom koja je bila gotovo nedodirljiva u poslednje tri godine: ruskim dugom. Oni se utrkuju da pronađu vlasnike obveznica denominovanih u dolarima koje je emitovao Gazprom kako bi zadovoljio potražnju bliskoistočnih porodičnih kancelarija.

Brzo su otkrili da vlasnici obveznica ruskog energetskog velikana ili nisu voljni da prodaju ili zahtevaju znatno veće cene, prema dvojici trgovaca koji su govorili pod uslovom da i oni i firma budu anonimni zbog osetljivosti transakcija. Ta kombinacija ograničene ponude i rastuće potražnje dovela je do smanjenja prinosa na ruske obveznice denominovane u dolarima i evrima za oko pet procentnih poena u februaru, ocenio je jedan od trgovaca.

Transakcije, koje su ovde otkrivene prvi put, među najjasnijim su indikacijama da se investitori tiho klade da će se potezi američkog predsednika Donalda Trumpa koji se odnose na Moskvu, a u vezi sa dogovorom o okončanju rata u Ukrajini, na kraju pretvoriti u povratak Rusije na svetska finansijska tržišta. Kupci se klade da bi duboko diskontovane hartije od vrednosti mogle da porastu ako se ukinu sankcije uvedene Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu 2022.

Investitori "razumeju da će ovi popusti, čim dođe do odmrzavanja, propasti", rekao je Iskander Lutsko, šef istraživanja i upravljanja portfoliom u Istar Capitalu, investicionoj firmi i menadžeru bogatstva sa sedištem u Dubaiju, koja upravlja iznosom oko milijardu dolara.

Menadžeri novca takođe kažu da dobijaju ponude od prodajnih timova sa Wall Streeta koji procenjuju njihov interes da se klade na rublju putem "forwarda" koji se ne mogu isporučiti, odnosno derivata koji zato što ne uključuju fizičku rusku imovinu ili pojedinačnu osobu ne podležu sankcijama. Ruska valuta je ojačala 13 odsto u odnosu na dolar od početka godine, pokazuju podaci Banke Rusije.

Goldman Sachs Group Inc. i JPMorgan Chase & Co. među bankama su koje su delovale kao brokeri kako bi olakšale sve veću potražnju investitora za načinima trgovine imovinom povezanom sa Rusijom, rekli su izvori koji su upoznati sa tim pitanjem.

"Postoji izražena potraga za hartijama od vrednosti ruskih emitenata širom sveta",  rekao je Evgenij Kogan, moskovski investicioni bankar koji vodi sopstvenu savetodavnu firmu. "Investitori se uopšteno pitaju koliko brzo mogu da uđu na rusko tržište."

Bloomberg

 

Obe strane opklade predstavljaju ogromno geopolitičko kockanje. Ulozi u rehabilitaciji Rusije su stotine milijardi dolara u trgovinskim i investicionim mogućnostima kroz ublažavanje ili ukidanje sankcija od strane SAD i njihovih saveznika Grupe sedam. Pokušaji predsednika Vladimira Putina da namami Trumpa potencijalnim zajedničkim američko-ruskim projektima samo doprinose žaru.

Ali te opklade dolaze sa višestrukim rizicima – reputacionim ako investitor ili kompanija prerano krenu da bi obnovili veze sa zemljom odgovornom za najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata; i zakonskim rizicima, ako sankcije ne budu ukinute ili se kasnije ponovo uvedu. Trump je 7. marta upozorio da "i te kako razmatra" nove bankarske sankcije Rusiji dok se još uvek priprema za pregovore o okončanju sukoba.

Američki izaslanik Steve Witkoff očekuje se u Moskvi ove nedelje zbog razgovora o predloženom primirju od 30 dana. Ali čak i ako Trump uspe da sada zaustavi borbe, ostaće nestabilna, teško naoružana linija fronta i uvek prisutan rizik od ponovnog izbijanja rata ako Putin vidi šansu da potčini svu Ukrajinu ili pokušaje Kijeva da povrati teritoriju koja je ostala pod ruskom okupacijom. Evropa planira dodatnu potrošnju za odbranu za ovo novo doba nesigurnosti od čak 800 milijardi evra (870 milijardi dolara).

Ogromne prepreke

Ovi probni potezi vraćanja na rusku trgovinu dolaze nasuprot nestabilnoj političkoj pozadini. Otkako je u januaru preuzeo dužnost i obećao da će brzo okončati rat koji je Putin započeo, Trump je okrenuo odnose SAD sa Ukrajinom i Rusijom naglavačke - na radost Moskve i užas Kijeva i njegovih evropskih saveznika.

Kremlj je bio iznenađen intenzitetom Trumpovog angažmana sa Putinom, kaže izvor koji je upoznat sa tim. Ono što je Moskvi najpotrebnije jeste da SAD ukinu bar neke bankarske restrikcije kako bi olakšale trgovinu dolarima, kaže anonimni izvor. To bi pomoglo u prevazilaženju rastućih poteškoća u prekograničnom plaćanju za ruska preduzeća.

Ogromne prepreke stoje na putu Rusiji da izađe iz izolacije. Tri godine rata razbile su tri decenije zapadnog učešća nakon raspada Sovjetskog Saveza, što je radikalno promenilo rusku ekonomiju i izglede. Sve veća podela između SAD i Evrope oko odbrane Ukrajine – nusprodukt zbližavanja Trumpa i Putina – preti najozbiljnijim raspadom odnosa od Drugog svetskog rata. To čak može da nagoveštava fundamentalno prestrojavanje globalne moći dok se Trump obraća Putinu i kineskom predsedniku Xi Jinpingu, potencijalno ugrožavajući NATO savez koji je bio kamen temeljac odbrane Zapada već 76 godina.​​​

"Liberalni poredak zasnovan na pravilima je pod velikim pritiskom", rekla je Anna Borshchevskaya, viši saradnik na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku. "Putin ima alternativnu viziju multipolarnog sveta podeljenog na velike sile. I te velike sile imaju privilegovanu sferu uticaja u kojoj mogu da deluju nekažnjeno."

Ta nekažnjivost je oživela kada je Trump u februaru održao prvi javni telefonski razgovor sa Putinom (koji je i dalje pod nalogom za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini) od invazije u februaru 2022. godine. Nekoliko dana kasnije, najviši zvaničnici SAD i Kremlja održali su razgovore u Saudijskoj Arabiji u cilju obnavljanja diplomatskih odnosa.

Bloomberg

 

Rusija se znatno promenila otkako je Putin naredio invaziju u punom obimu u kojoj je oko 1,2 miliona ljudi poginulo i ranjeno na obe strane. Ogromna državna potrošnja na vojnu i odbrambenu proizvodnju stvorila je ratnu ekonomiju, pošto su ruska očekivanja o pobedi za nekoliko dana, ustupila mesto realnosti ukrajinskog otpora, podržanog milijardama dolara u oružju iz SAD i njihovih saveznika u NATO. Moskva namerava da ove godine poveća potrošnju za odbranu na 13,2 biliona rubalja (148 milijardi dolara), čime bi ona iznosila 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Vlada očekuje da će potrošnja na odbranu i domaću bezbednost činiti oko 40 odsto ukupnih budžetskih rashoda u 2025. godini.

Teže je vratiti se nego što je bilo otići

Uprkos toj ogromnoj potrošnji, godine retorike Kremlja kojom se SAD i evropske države osuđuju kao "neprijateljske" i "toksične" znače da Rusija možda i dalje ne žuri da poželi dobrodošlicu direktnim stranim investicijama, tvrde ljudi bliski vladi.

Moskva je nametnula oštre uslove zapadnim multinacionalnim kompanijama koje su pobegle nakon što je počeo rat, primoravajući ih da prihvate stroga smanjenja vrednosti imovine ili zaplene lokalne podružnice pre nego što dozvole njihovu prodaju kupcima koje je odobrio Kremlj, koji su često bili Putinovi saveznici. I on može da postavi uslove kompanijama koje žele da se vrate, kaže osoba bliska vladi i tajkun koji je povezan sa Putinom. Državna komisija koja je formirana da omogući ratni izlazak stranih kompanija iz Rusije sada može da se koristi za odobravanje njihovog povratka na selektivnoj osnovi, u zavisnosti od ekonomskih potreba, obima ulaganja i načina na koji su uopšte napustili zemlju, naveo je izvor blizak vladi.

"Biće im teško da se vrate kao što im je bilo da odu", rekao je Igor Jurgens, član odbora Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika koji predstavlja velika preduzeća i bivši savetnik Dmitrija Medvedeva kada je bio predsednik od 2008. do 2012. godine. "Biće teških uslova u vezi sa lokalizacijom i, što je najvažnije, prenosom tehnologije za modernizaciju proizvodnje", rekao je on.

"Biće potrebno vreme, ali korak po korak, pozitivna ekonomska saradnja u različitim sektorima će se nastaviti", rekao je Kiril Dmitriev, šef ruskog suverenog fonda i Putinov specijalni izaslanik za međunarodne ekonomske veze, na društvenoj mreži X. Putin mu je dodelio zadatak da promoviše zajedničke projekte sa SAD kao deo ruskih napora da obezbedi povoljne uslove sa Trumpom u okviru dogovora o okončanju rata.

Američki i ruski zvaničnici već razgovaraju o potencijalnoj ekonomskoj saradnji na Arktiku, uključujući istraživanje prirodnih resursa i trgovinskih puteva. Dmitriev je izneo ideju o zajedničkoj američko-ruskoj misiji na Mars zajedno sa Saudijskom Arabijom, a Putin je ponudio da radi sa "našim američkim partnerima" na eksploataciji ruskih retkih metala, rekavši da ona ima "više resursa ove vrste od Ukrajine".

Trump je rekao novinarima da bi "želeo da kupuje minerale na ruskoj zemlji", i to u trenutku kad dok nudi mogućnost dogovora sa predsednikom Volodimirom Zelenskim o eksploataciji ukrajinskih prirodnih resursa. "To bi bila sjajna stvar ako se dogovorimo, to je sjajno i za Rusiju, jer možemo da sklapamo poslove tamo", dodao je on.

Bloomberg

 

 

Zamrznuta sredstva

Za sada, hiljade kompanija, državnih organa, tajkuna i političkih ličnosti, uključujući Putina i većinu njegovih najviših zvaničnika, ostaju pod sankcijama koje su uvele SAD i njihovi saveznici od početka invazije. Oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke, uglavnom u Evropi, zamrznule su SAD, Evropska unija i drugi saveznici G7. Sankcije bogatim Rusima zamrznule su dodatnih 58 milijardi dolara imovine, uključujući kuće, jahte i privatne avione, prema procenama američkog Trezora.

Putin je tajkunima jasno stavio do znanja da neće lobirati u njihovo ime za ukidanje pojedinačnih sankcija, tvrde dve osobe koje su upoznate sa situacijom. Možda mu čak i odgovara da ograničenja ostanu tako da milijarderi budu primorani da ulažu kod kuće, dodao je jedan od izvora.

Ipak, Zapad nikada nije uspeo da potpuno izoluje rusku ekonomiju, koja je bila u stanju da se proširi na nova tržišta. Mnoge robne kompanije, uključujući metale, đubriva i poljoprivredne proizvode, izbegle su sankcije zbog straha od narušavanja globalne ekonomije. A Moskva je potkopala gornju granicu cene nafte od 60 dolara koju je nametnula G7,  koristeći flotu tankera u senci. Jedan od znakova da bi režim sankcija na izvoz nafte mogao već da popušta, jeste i taj što su tokovi sirove nafte iz svih ruskih luka u poslednje četiri nedelje, do 9. marta, porasli za oko 300.000 barela dnevno, što je najveći porast od januara 2023. godine.

Kada je EU zatvorila vrata trgovini u vrednosti od 258 milijardi evra najvećem ruskom tržištu pre rata, prekinuvši uvoz energije, uključujući gas koji je zadovoljavao gotovo 40 odsto potreba bloka 2021. godine, Kremlj je okrenuo pogled prema istoku.

Aluminijumska topionica United Co. Rusal u Sajanogorsku. Neke ruske kompanije su zabrinute zbog prekomerne zavisnosti od ugovora sa Kinom/Bloomberg

 

Kina je Rusiji pružila ekonomski spas, a kako je bilateralna trgovina porasla, slabio je uticaj sankcija. Trgovina između Rusije i Kine skočila je za oko dve trećine od 2021. na rekordnih 244,8 milijardi dolara u 2024, pokazuju podaci carine u Pekingu. Kineski brendovi, uključujući proizvođače automobila, zamenili su strane multinacionalne kompanije u Rusiji koje su se borile za izlazak. Sve, od Appleovog iPhonea do luksuznih Bentley automobila, takođe je nastavilo da se prodaje u Rusiji nakon što je vlada odobrila takozvani paralelni uvoz.

Neke ruske kompanije su sada zabrinute zbog prevelike zavisnosti od Kine i prodavale bi SAD ako bi imale pristup, kažu dva top menadžera u metalurškim holdinzima. Ali čak i ako se evropsko tržište, ranije najveći kupac ruskih metala, ponovo otvori, Kina i drugi azijski klijenti postali su previše važni da bi ih ispustili, navode anonimni izvori.

Svako moguće ukidanje sankcija moglo bi potencijalno da stvori još veći raskol u odnosima EU i Vašingtona.

Trump ima moć da ukine američke sankcije Rusiji putem izvršne odluke. On može jednostavno da potpiše naredbe za uklanjanje sankcija kompanijama i pojedincima, uključujući Putina, dok EU mora da pregovara o takvim odlukama među svojih 27 članica, i možda će biti manje otvorena za takve poteze. Međutim, Trump nije u potpunosti slobodan da deluje. Svaka promena u pogledu ukidanja nekih od mera koje je uvela odlazeća Bidenova administracija, uključujući sankcije na Gazprom i drugu energetsku kompaniju Surgutneftegas, pokrenula bi period razmatranja od 30 dana i moguće glasanje u Kongresu.

Trump bi takođe mogao da se povuče iz multilateralnih sankcija Rusiji koje su uvele SAD zajedno sa svojim saveznicima. To bi oslabilo sprovođenje i dovelo do konfuzije za preduzeća koja posluju uz niz ograničenja, posebno ako mere UK i EU ostanu na snazi.

"Sankcije možda neće biti ukinute odmah, ali njihov duh će izbledeti", rekao je Boris Titov, Putinov bivši poslovni ombudsman, a sada specijalni predstavnik Kremlja pri međunarodnim organizacijama za održivi razvoj.

"Neće biti lako okrenuti rusku ratnu ekonomiju ka 'stvarima koje su prioritet za zapadne investitore'", rekla je Emily Ferris, viši istraživač na Odseku za međunarodne sigurnosne studije na Kraljevskom institutu za odbrambene usluge u Londonu. "Kako zapadni investitor može biti siguran da njegova ulaganja neće biti korišćena za rat koji još nije završen, ili za rusko vojno naoružanje?"