Kreditiranje privrede u evrozoni beleži prvi pad u osam godina - što je dokaz da naglo povećanje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) deluje na ekonomiju.
Obim kreditiranja preduzeća van finansijskog sektora se u oktobru smanjio za 0,3 odsto godišnje, pokazali su podaci objavljeni u utorak. To je prvo smanjenje od 2015. godine, kada su dugoročni krediti ECB, poznati kao TLTRO, uz početak kvantitativnog popuštanja, okončali trogodišnji pad.
Krediti privredi (crveni stubići) i novčana masa M3 (plava linija) u evrozoni Bloomberg
U međuvremenu, M3 - najšira mera novca u opticaju - pada već četvrti mesec.
Opširnije
Na klackalici privrede i stanovništva, krediti stagnirali
Ukupna kreditna aktivnost je u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou pala za 0,1 odsto.
28.11.2023
Slovenija će oporezivati banke, a diže i korporativni porez
Slovenačka vlada odlučila je da će novac za obnovu nakon poplava namaći privremenim povećanjem poreza.
23.11.2023
Centralni bankari u svetu upozoravaju na neizvesnost
Centralni bankari su oprezni uprkos očekivanjima da dolazi kraj povećanjima stopa.
28.11.2023
ECB treba da bude spremna da ponovo podigne stope
Inflacija se kretala bolje nego što se očekivalo, a privredni rast je bio nešto ispod očekivanja.
23.11.2023
Podaci, koji dolaze nešto više od dve nedelje pre poslednjeg sastanka ECB u 2023. godini, pokazuju koliko je niz od 10 uzastopnih povećanja stope snažno pogodio potražnju za kreditima u evrozoni. Bruto domaći proizvod je pao za 0,1 odsto u trećem kvartalu, a predsednica Christine Lagarde izjavila je u ponedeljak da očekuje da će privredni rast ostati skroman.
Nove projekcije ECB, koje će biti objavljene 14. decembra, pokazaće da li će se takva kretanja nastaviti i u narednoj godini. Neki analitičari su već zabrinuti da bi to moglo da se desi.
"Znatno usporavanje kreditiranja privatnog sektora je zabrinjavajuće", rekao je Piet Christiansen, glavni strateg Danske Banka. "U 2024. ćemo verovatno videti sporiji rast kreditiranja, slično kao u periodu pre nego što je TLTRO pokrenut", dodao je.
Banke su takve zajmove brzo otplatile u protekloj godini, čime je portfolio ECB i nacionalnih centralnih banaka smanjen za 1,5 biliona evra (1,6 biliona dolara). Centralni bankari su takođe prestali da reinvestiraju prihode od nekih obveznica koje dospevaju.
Monetarni pokazatelji takođe pokazuju manju tražnju za kreditima i veće interesovanje za štednju, dok je odvojeno istraživanje ECB pokazalo da banke pooštravaju uslove kreditiranja firmi iz evrozone.
M1, mera novca u opticaju po uključenju depozita oročenih preko noći, padao je tokom cele 2023. i potonuo je za 10 odsto u oktobru kako se novac prebacuje u oročene depozite sa većim prinosom. Ove godine je zabeležen i prvi period pada od sredine 1980-ih, od kada se mere podaci.
Snažniji negativan efekat dugoročnih finansijskih obaveza, uz pad kreditiranja vlada, takođe je doprineo smanjenju M3. Ta mera je jednom ranije doživela pad - krajem 2009. i početkom 2010. godine - i možda će se taj pad nastaviti.
"Kako ECB smanjuje svoj portfolio, očekivali biste prirodni pad M3", rekao je Louis Harreau iz Credit Agricolea. "To će se nastaviti tokom 2024. godine, pošto će otplate TLTRO nastaviti da relativno brzo smanjuju portfelj ECB", dodao je.
.webp){kind=icon}
