Slovenija će oporezivati banke, a diže i korporativni porez

Slovenačka vlada odlučila je da će novac za obnovu nakon poplava namaći privremenim povećanjem poreza na dobit pravnih lica za tri procenta, s 19 na 22 odsto, ali i porezom na aktivu banaka od 0,2 odsto. Novac za obnovu će u budžet dolaziti i od dobiti Slovenskog državnog holdinga.

Naplata poreza kreće od 2025. godine, dok bi trebalo da se iduće godine obnova finansira zaduživanjem. Slovenački ministar finansija Klemen Boštjančič je na konferenciji za novinare u četvrtak izjavio da su se na to odlučili zbog mogućih pravnih komplikacija u pogledu retroaktivne primene zakona. Uz to, Slovenija dogodine računa i na novac iz Evropskog fonda za solidarnost.

Ministar Boštjančič istakao je da će država putem tih privremenih poreza koji će trajati pet godina prikupiti 1,5 milijardi evra. Država je ove godine za mere nakon poplava iz budžeta već izdvojila oko 420 miliona evra.

Zakon o obnovi ima 150 članova i reguliše brojna područja, od zamenske gradnje, pomoći stanovništvu i privredi, zaštiti okoline, sanacije izvora vode i poljoprivrede pa do daljeg razvoja, objasnio je ministar.

Zakon predviđa pomoć privredi kroz kombinaciju državnih garancija za kredite i subvencija kamatnih stopa. Time je, prema mišljenju Boštjančiča, manji uticaj na javne finansije do kog bi došlo samo u slučaju aktivacije garancija. Ministar je pritom i banke pozvao da kreditima prate obnovu. "Država pokriva deo poslovnog rizika banaka, a zajmoprimcima pomaže subvencijom kamatnih stopa", izjavio je Boštjančič.

 

Država će građanima pomoći i subvencionisanjem cele kamatne stope.

Predstavnici privrede protive se povećanju poreza.