Golob najavio novi porez, želi pola milijarde evra od banaka

Slovenački premijer Robert Golob je u jučerašnjem obraćanju najavio novi porez na banke.

"Svi znamo da su banke na neki način pobednice proteklih godina, čak i s ekstremnim profitima. Ne samo u Sloveniji, već su u celoj Evropi već uvode novi porezi. I Slovenija će ići u tom smeru i to će implementirati."

Oporezivanje će se temeljiti na bilansu banaka. "To će biti dogovor, to će biti zakon. Najverovatnije će biti u zakonu o obnovi i razvoju. Unutar toga biće porez na banke, u iznosu od 0,2 odsto", najavio je u emisiji Odmevi na slovenačkom RTV-u.

Prema podacima Banke Slovenije, bilansa banaka u junu iznosila je 51,339 milijardi evra, što znači da država putem 0,2-postotnog poreza želi prikupiti 102,678 miliona evra. Kako je izjavio za 24ur, finansijski doprinos prikupljaće se sledećih pet godina. To znači da bi tokom pet godina ukupno prikupili oko 513 miliona evra. Bilans NLB-a u Sloveniji je u prvom polugodištu iznosio 15,772 milijarde evra. Navedeni porez značio bi da bi NLB prve godine platio oko 31,5 miliona evra poreza.

Prema slovenskom ministarstvu finansija, predlog je takođe oblikovan uzimajući u obzir mišljenje Evropske centralne banke (ECB), koja smatra da odluka o oporezivanju banaka zahteva prethodnu analizu uticaja takvog dodatnog poreza na stabilnost finansijskog sistema. Najavljeno privremeno oporezivanje banaka biće zakonski uređeno u okviru zakonodavnog paketa koji će se baviti sistemskim merama za sanaciju posledica poplava.

Vlada preuzima zasluge za povećanje kamatnih stopa na depozite

"Kada smo se sastali s čelnicima banaka, kamate na depozite u Sloveniji bile su najniže u Evropi. Danas više nisu i slovenačke banke već podižu kamate koje priznaju slovenačkim građanima. To je prvi uspeh ove vlade, iako je to dobrovoljna mera", rekao je Golob. "Između 4,7 milijardi štete koja je direktno izazvana i 6,7 milijardi koje su namenjene obnovi i razvoju, te dodatne dve milijarde pronaći ćemo putem zaduživanja. Zaduživanje može biti na različite načine. Sigurno bi jedan od oblika zaduživanja po potrebi mogao biti emisija dugoročnih državnih obveznica. Ipak, to nije nužno jer ako kamate na depozite građana nastave da rastu, to će biti dovoljno da ljudi i njihovi štedni ulozi budu odgovarajuće nagrađeni.

Golob takođe obećava da će svaki evro prenesen iz Fonda za obnovu, intervencije i razvoj biti objavljen. "Svaki iznos koji se prenese fizičkim ili pravnim osobama i gradovima biće objavljen. Ne želimo da iko špekuliše ili čak planira laku zaradu. Iznos će biti objavljen, a obnova će svakako biti vrlo skupa."

Prva službena procena štete koju su uzrokovale poplave trebalo bi biti poznata u narednim danima, procenjuje Golob.