Brodnjak: Profiti banaka nisu ekscesni, ekstraporez nije rešenje

Vreme u kom se nalazimo neki nazivaju Eldoradom za banke. Kamatne stope centralnih svetskih banaka su nakon dugog perioda ekstremno niskih procenata dostigle nivoe koji nisu viđeni decenijama. Na račun toga, i poslovne banke su zabeležile znatno veće prihode na ime kamata.

Upravo zbog toga neke zemlje, poput Italije, Češke, Španije, Mađarske i Litvanije, uvele porez na ekstraprofit, što je pokrenulo temu opravdanosti uvođenja sličnih nameta i u Adria regionu. O ovoj, ali i drugim temama sagovornik Bloomberg Adrije bio je Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB d.d., matične banke NLB Grupe.

Vanredni profiti i vanredne okolnosti

Sa Brodnjakom smo razgovarali tokom posete Ljubljani koju je za novinare iz regiona organizovala NLB banka i pre nego što je slovenački premijer Robert Golob najavio uvođenje dodatnog poreza za banke. Razgovor je počeo pominjanjem poplava koje su pogodile Sloveniju. Ove poplave, ali i druge prirodne nepogode koje su zadesile Sloveniju u prvi plan su stavile potrebu države za finansiranjem, a scenario za koji se odlučila Italija mu izgleda kao dobro odmerena odluka.

"Ta odluka se meni čini razumnom, više od toga ne bi nužno bilo opravdano. Međutim, ja nisam zagovornik jednokratnih poreza i pre sam uvek za solidarnost. Mi smo kao grupa spremni da pomognemo, a to već i činimo", rekao je Brodnjak.

Dodaje da (kada se po strani ostavi želja banaka da pomognu u sanaciji štete kao što je to slučaj u Sloveniji) sumnja da se profiti banaka mogu smatrati ekscesnim.

"Ljudi kažu da su ovo ekscesni profiti, jer su porasli 100 odsto, ali sa koje baze? Ako si porastao sa pet na 10 odsto prinosa na kapital, to još uvek nije ekscesno jer ovih pet nije bilo normalno", dodaje Brodnjak.

S druge strane, crvena lampica koja se upalila za italijanske vlasti nije bio samo rast kamata na kredite, već sporiji rast kamata na depozite.

"Možemo pričati o depozitima. Zašto smo ih držali niske tako dugo. Zato što je odnos kredita i depozita 55 odsto. Te pare ne možemo da plasiramo nigde, prelikvidan je bankarski sektor. Ne želimo da forsiramo prikupljanje depozita i da onda zarađujemo preko noći preko kamata Evropske centralne banke, jer će te kamatne stope biti smanjene", dodao je bankar.

Kako kaže Brodnjak, nije opravdano ni potrebno razmišljati o ekstraporezu, jer će se i neto kamatne marže, koje pokazuju odnos između onoga što banka zarađuje na kreditima i onoga što isplaćuje na ime depozita, smanjiti.

Razgovor na istu temu sa profesorom bankarstva Đorđem Đukićem pročitajte OVDE.

Kada kamate padnu

Podsećanja radi, NLB Grupa je u prvih šest meseci 2023. godine ostvarila neto kamatnu maržu od 3,3 odsto, dok je rast prihoda od kamata na međugodišnjem nivou iznosio 68 procenata. Brodnjak očekuje da će se ove razlike smanjiti već od ovog kvartala.

"S jedne strane, usporiće se tempo rasta kamatnih stopa, jer će ECB verovatno napraviti samo još koji korak i to je to. S druge strane, mi defakto dižemo kamatne stope, naročito u Sloveniji. To će normalizovati kamatne stope, a samim tim i marže. One neće rasti, nego će stabilizovati."

STA

 

Očekuje se da će sledeće godine ECB krenuti da smanjuje stope, kada će se marže opet naći pod pritiskom, dodaje Brodnjak.

"Mislim da će se kamatne stope nešto duže zadržati na visokim nivoima i da to smanjenje neće nužno doći tokom prvog kvartala, ali možda već sredinom godine, kada vide kako će se kretati inflacija", rekao je bankar.

On je dodao da su kamatne stope na depozite već porasle u svim zemljama gde posluju. "To smo digli na neke normalne nivoe i nema više ni razloga govoriti o nekim ekstraprofitima jer će oni od sada biti normalizovani. Šest meseci ’Eldorada’, kako ga neki nazivaju, dolazi na sedam godina negativnih kamatnih stopa gde su banke u evrozoni jedva zarađivale pet odsto ROE. Pitanje je da li je sve to opravdano. Ja bih rekao da je u pitanju populizam", kaže Brodnjak.

Depoziti nisu jedina opcija

Predsednik uprave NLB d.d. navodi da bankarski depoziti nisu jedini način da se novac sačuva, kao i da se očuva njegova vrednost. Stoga je potrebno klijentima predočiti druge načine da se višak sredstava uloži.

"Treba da edukujemo građane da postoji alternativa bankarskom depozitu. Da može da kupi državne obveznice, i da ima prinose veće od bankarskog depozita. A postoje i druge alternative. Naš region je još uvek u kamenom dobu što se tiče razumevanja tržišta kapitala. Nekretnine i keš - ostalo nas ne zanima, a postoji mnogo alternativa koje istorijski beleže bolje razultate", rekao je  bankar.

Bloomberg

 

"S druge strane, ako držiš novac u banci, koji uvek možeš povući, to je alternativa gotovini, to efektivno nije depozit. U Sloveniji smo uveli uslugu nalik na štedni račun, gde je deponovana sredstva moguće povući za sedam dana, i tu je kamatna stopa nešto veća", dodaje.

O naknadama drugi put

Jedna od bitnih tema za Srbiju jeste i istek perioda važenja džentlmenskog sporazuma Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o smanjenju naknada za održavanje tekućih računa i platnih usluga. Kako su iz NBS rekli za Bloomberg Adriju, nijedna banka zasada nije najavila promene tarifnika, ali su četiri najavile nove usluge za svoje korisnike.

Brodnjak o ovoj temi nije izneo previše detalja, dodavši da više informacija o tome imaju u srpskom delu NLB Grupe.

"Naravno, pratićemo šta rade ostali, ali ćemo se uvek truditi da nađemo rešenje koje je prihvatljivo za naše klijente. Činjenica je da smo mi napravili neke poteze u prošlosti kada je naša banka bila mnogo jeftinija od ostalih, pa je sve stvari potrebno postaviti u perspektivu", zaključio je Brodnjak.