.webp){kind=icon}
Nova ljubljanska banka vratila se u Hrvatsku. Ne kako su oni želeli, ali "suze su krenule, suze ponosa", rekao je za Bloomberg Adriju predsednik uprave NLB Blaž Brodnjak, koji je u sredu govorio kao panelista na hrvatsko-slovenačkom forumu Tržišta kapitala 2024. godine.
Nakon 33 godine Nova ljubljanska banka (NLB) vratila se u Hrvatsku, ali ne kroz pružanje bankarskih usluga, već kao nova vlasnica kompanije za lizing Croatia Mobil Leasing.
"Krenule su suze ponosa, neke iskrene sreće, jer je trajalo te 33 godine. Verujem u ovu regiju i u povezivanje. Pojedinačno smo premali, i kao nacije i kao ekonomije da bismo se ograničavali. Mi smo prirodni saveznici i vreme je da nakon te 33 godine počnemo sarađivati", smatra Brodnjak.
Brodnjak veruje kako je došlo vreme da NLB uđe na hrvatsko tržište punim kapacitetom, a ne samo s lizingom kao što je trenutno slučaj, no ukazuje na to da je svestan kompleksnosti situacije oko toga.
"Jako mi je žao što je uopšte došlo do svih tih problema. Mislim da je došlo vreme da to reše naše vlade i da se komercijalni subjekti u privatnom vlasništvu poput Zagrebačke i Privredne banke kao i NLB više međusobno ne svađaju oko tog pitanja. Sve je moguće, ako ćemo razmišljati otvorenog uma i srca", smatra Brodnjak.
NLB traži priliku
Osvrnuo se i na propali pokušaj ulaska u Hrvatsku preuzimanjem Addiko Banka. "Nije uspela ta ponuda u tom trenutku. Videćemo kako će se narednih meseci i godina razvijati ta priča. Ostalim investitorima želim uspeh i to je sve što u ovom trenutku mogu reći."
To ne znači da njihove ambicije jenjavaju. "Uvek će nam biti interes ulazak na hrvatsko tržište kroz preuzimanje, a zanimaju nas preuzimanja i na ostalim regionalnim tržištima. Vreme će pokazati šta će tu biti moguće, šta bi mogla biti prilika za nas", istaknuo je.
Jedna od opcija o kojoj se spekulisalo jeste preuzimanje austrijskog Raiffeisen Bank Internationala (RBI), ali Brodnjak smatra kako taj posao uopšte nije na njegovom stolu. "Kad bi oni bili na prodaju, mi bismo bili, verujem, jedan od brojnih, zainteresovanih potencijalnih kupaca, ali trenutno ne vidim da u RBI-ju o tome razmišljaju."
Slovenija kaska
Brodnjak je ocenio kako za razvoj tržišta kapitala Hrvatskoj, uz razvoj finansijske pismenosti, nedostaje izlistavanje na berzi bar jedne velike kompanije, dok Slovenija, smatra, kaska više.
"Hrvatska je de fakto sklopila većinu svih potrebnih sastojaka. Uzmite za primer način oporezivanja dividende ili način oporezivane plate i prinosa na kapital. Hrvatska je u poređenju i sa Slovenijom tu napravila veliki iskorak. Možda nedostaje još neka veća kompanija na kotaciji Zagrebačke berze, a jedino što je još potrebno jeste finansijsko opismenjavanje. U Sloveniji fali još puno tih elemenata, a poreski sistem je jako neatraktivan."
Više pročitajte na linku.
