Brodnjak nakon propale operacije Addiko ne odustaje od Hrvatske

Zvezda Ljubljanske berze je Nova Ljubljanska banka (NLB), koja je od početka godine cenu akcija uvećala za 45 odsto. Krajem jula, deonica je dosegla rekordnih 137 evra, ali od tada je, uprkos dobrim polugodišnjim rezultatima, pala za desetak odsto. U tom periodu postalo je jasno da je dobrovoljna ponuda za preuzimanje austrijskog Addiko Banka bila neuspešna. Šta je o tome rekao deoničarima predsednik uprave NLB Blaž Brodnjak?

Najveća banka po bilansnoj aktivi u Sloveniji NLB ostvarila je gotovo 300 miliona evra čiste dobiti u prvoj polovini godine, što je godišnji rast od 20 odsto, čime su premašili rezultat rekordne 2022. godine. Zbog povoljnih monetarnih uslova, zlatna vremena za banke su se nastavila, ali deoničare je više zanimalo neuspešno preuzimanje Addiko Banka.

Podsetimo, sredinom avgusta istekao je rok za dobrovoljnu ponudu preuzimanja kojom je NLB nameravala da stekne 75-procentni udeo u Addiko Banku. "Ponuda nije uspela, što smo zapravo i očekivali jer smo postavili visoke uslove", procenio je Brodnjak.

Analitičari i oni upoznati s prilikama tada su ocenili da je cena deonica bila pod pritiskom još pre konačne odluke o ishodu ponude, pa nisu predviđali značajnije padove. Neki su dodali da bi neuspeh preuzimanja mogao kratkoročno negativno uticati na cenu deonica, ali dugoročno to neće biti razlog za pad vrednosti.

Uprkos neuspeloj ponudi, analitičari i dalje smatraju da je deonica NLB privlačna za kupovinu, što pokazuju njihove preporuke na Bloombergu. Poslednji analitičar koji je dao svoju procenu, Miguel Dias iz Wood & Company Financial Servicesa, zadržao je 12-mesečnu ciljanu cenu deonice na 176 evra, što je predviđanje koje je dao i u preporuci krajem jula. Ostalih osam analitičara takođe preporučuje kupovinu deonica, ali su svoje preporuke dali pre isteka roka za preuzimanje Addika.

Bloomberg

 

NLB sledeće nedelje na hrvatskom tržištu

Nakon toga, deoničare je zanimalo postoje li pravne prepreke za ponovno preuzimanje. "Novu ponudu formalno ne smemo da damo sledećih 12 meseci", odgovorio je Brodnjak i dodao da drugih prepreka nema. Procenio je da bi uspešno preuzimanje znatno ubrzalo napore u postizanju ciljeva postavljenih u strategiji za 2030. godinu, ali naglasio je da traže nove prilike. "Nema lakih puteva, treba tražiti alternativu", zaključio je.

Ključno kod uspešnog preuzimanja Addika bilo bi da NLB uđe na hrvatsko bankarsko tržište. "Tamo ćemo biti prisutni već sledeće nedelje, i to kroz lizing", najavio je Brodnjak. Transakcija bi tada trebalo da bude zaključena. "Tako ćemo postati jedini finansijski ponuđač prisutan u svim zemljama Adria regiona. Međutim, verujemo da je to tek prvi korak na hrvatskom tržištu", izjavio je Brodnjak.

S obzirom na to da ne skriva ambicije za ulazak na hrvatsko tržište, investitore je zanimalo koliko je to tržište važno. Brodnjak je procenio da je trenutno njegova važnost mala, ali već sledeće nedelje biće veća. Rekao je da je krajnji cilj da na tom tržištu počnu da posluju kao banka.

"Nije nužno da preuzmemo banku, možemo poslovati i prekogranično. Veliku priliku vidim nakon referenduma o drugom bloku Nuklearne elektrane Krško. U tom projektu učestvuju obe zemlje, a biće potrebno i veliko finansiranje", procenio je Brodnjak.

Nakon neuspele ponude, deoničari su se pitali koliko uopšte ima potencijalnih meta za preuzimanje u regionu. "Postoji nekoliko manjih banaka, u narednih nekoliko godina albansko tržište biće privlačno, a velik potencijal vidimo i na tržištu lizinga", rekao je Brodnjak. Dodao je da još ne znaju bi li neka druga banka u regionu bila spremna na "promenu tržišta".

Hoće li buduće dividende biti još veće?

Ne bude li preuzimanja, hoće li dividende biti veće? "Sledeće godine isplata dividendi trebalo bi da premaši 40 odsto dobiti iz 2024. godine, dok ove godine iznosi upravo 40 odsto dobiti iz 2023. Ako ne bude preuzimanja na vidiku, želimo dobit da podelimo s deoničarima", ponovno je istakao. Dodao je da će odluku o dividendama doneti u proleće sledeće godine, a visina će zavisiti od toga hoće li se pojaviti neka prilika za preuzimanje i kakva će kapitalna baza biti potrebna.

Deoničare je takođe zanimalo jesu li prošlogodišnje poplave promenile mišljenje Slovenaca o važnosti osiguranja. "Svaka prirodna katastrofa dovodi do toga da ljudi shvate da nisu dovoljno osigurani. Svaki takav razorni događaj je poučan za stanovništvo", rekao je Brodnjak. Takođe, vidi veliki potencijal za rast osiguranja u celom regionu.