Trgovinski deficit EU se vraća skoro na nulu

Podstaknut smanjenjem cena energenata, trgovinski bilans Evropske unije (EU) pokazao je deficit od samo dve milijarde evra u prvom kvartalu 2023. godine, a nakon deficita u trećem kvartalu prošle godine od čak 150 milijardi evra. Deficit u poslednjem kvartalu 2022. godine iznosio je 78 milijardi evra, objavio je Eurostat.

Između četvrtog kvartala 2021. i trećeg kvartala 2022. godine, došlo je do značajnog povećanja vrednosti trgovine van EU, uglavnom zbog rastućih cena roba, posebno za uvoz energenata i hrane, pošto je ruska invazija na Ukrajinu izvršila dodatni pritisak na povećanje cena ovih proizvodi, navodi Eurostat. Međutim, u četvrtom kvartalu prošle godine vrednost izvoza je porasla samo za 1,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je vrednost uvoza opala za 7,7 odsto zbog pada cena energenata.

U prvom kvartalu 2023. pali su i izvoz (-1,4 odsto) i uvoz (-11,5 odsto) u poređenju sa prethodnim kvartalom, u ukupnom iznosu od 656 milijardi evra i 658 milijardi evra.

Između prvog kvartala 2019. i trećeg kvartala 2021. kombinovani viškovi u mašinama, vozilima i hemikalijama nadmašili su deficit energije. Međutim, rast cena energenata je toliko povećao deficit energenata da se ukupan suficit pretvorio u deficit. U poslednja dva kvartala, pad cena energije omogućio je da se trgovinski deficit vrati skoro na nulu.

EU najviše novca troši na uvoz energenata (Eurostat)

Prema podacima, u prvom kvartalu 2023. trgovinski bilans EU za hranu, piće i duvan iznosio je 16 milijardi evra i skoro 55 milijardi evra za hemikalije, što su najviše vrednosti za ove grupe proizvoda između 2019. i prvog kvartala 2023. godine.

Iako u prvom kvartalu 2023. trgovinski bilans za mašine i vozila (47 milijardi evra) još uvek nije bio blizu visoke vrednosti registrovane u prvom kvartalu 2019. godine (60 milijardi evra), podaci pokazuju da se trgovinski bilans ovih proizvoda skoro udvostručio u poređenju sa drugim i trećim kvartalom 2022. godine (25 milijardi evra u svakom kvartalu).

U prva tri meseca 2023. godine trgovinski bilans EU za energente iznosio je -114 milijardi evra i -9 milijardi evra u sirovinama.

EU 2022. zabeležila najveći trgovinski deficit u 21. veku

Evropska unija je prošle godine ostvarila spoljnotrgovinski deficit od 432 milijarde evra, dostigavši najniži nivo od početka računanja 2002. godine.

Deficit je bio izazvan velikim porastom vrednosti uvoza energije, koji je započeo krajem 2021. i nastavio se kroz veći deo prošle godine, objavio je ranije Eurostat.

Dodali su da je rast deficita takođe podstaknut inflacijom i da su rast uvoza i izvoza izvan EU od 41, odnosno 18 odsto ujedno i najviše međugodišnje stope rasta zabeležene u poslednjih deset godina.

I Srbija smanjuje trgovinski deficit sa svetom

U prvom kvartalu 2023. godine, trgovinski deficit Srbije sa svetom smanjio se za 30,7 odsto i iznosio je 2.103,8 miliona evra, pokazali su ranije zvanični podaci.

Izvoz robe vredeo je 7.309,7 miliona evra, što je rast od 15,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz je, s druge strane, bio veći od izvoza, i imao je vrednost od 9.413,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tako je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 77,6 odsto.

Od januara do marta, najviše se izvezlo u Evropsku uniju (63,8 odsto), odakle je došao i najveći deo uvoza (57,2 odsto), prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Ako se posmatraju pojedinačne zemlje, jedini dvocifren procenat izvoza otišao je za Nemačku (14,5 odsto), koju prate Italija i Bosna i Hercegovina sa 6,4 odsto izvoza.

Nemačka je na prvom mestu i po udelu u uvozu, jer od njih dolazi 12,5 odsto uvoza, a prati je Kina, sa 11,1 odsto uvoza u Srbiju.

Najviše su se izvozile električne mašine i aparati, kao i metalne rude i otpaci metala, dok se najviše uvozio prirodni gas.