Evropska unija (EU) prošle godine je uspela da smanji robni deficit u trgovanju sa Kinom, ali i da poveća izvoz robe u Sjedinjene Američke Države (SAD). Time su se SAD pozicionirale kao najvažniji partner za izvoz robe iz EU, dok je Kina ostala najvažniji uvozni partner unije.
Prema podacima Eurostata, u 2023. robni deficit EU sa Kinom iznosio je 291 milijardu evra, što je za 106 milijardi evra manje u poređenju sa 2022. Između 2013. i 2023. godine robni deficit EU sa Kinom varirao je između 104 milijarde evra u 2013. i 397 milijardi evra u 2022, što je bila najveća vrednost u tom vremenskom razmaku.
Kina je 2023. godine bila najveći partner za uvoz robe iz EU (20,5 odsto ukupnog uvoza van EU) i treći najveći partner za izvoz robe iz EU (8,8 odsto ukupnog izvoza van EU).
Opširnije
Češka u januaru dospela u prvih pet najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije
Trgovina Srbije sa svetom u januaru ove godine pala je u odnosu prošlogodišnji januar za 4,9 odsto.
12.03.2024
Srbija se probila u Češku zahvaljujući mašinama i nameštaju
Češka je u januaru ove godine dospela u top pet najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.
14.03.2024
Sankcije desetkovale trgovinu EU i Rusije, uz blagi rast krajem 2023.
Podaci za poslednje tromesečje 2023. pokazuju da je EU, uprkos svim sankcijama, ipak blago povećala trgovinsku saradnju sa Rusijom.
28.02.2024
Nemačka smanjila trgovinski deficit sa Kinom prvi put u pet godina
Oko 10 odsto pada uvoza je posledica baznih efekata povezanih sa neobično velikom porudžbinom hemijskih proizvoda 2022. godine.
05.02.2024
Nemačka ostaje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije
Trgovina Srbije sa svetom prošle godine zabeležila je pad od 1,7 odsto u odnosu na godinu ranije.
31.01.2024
Šta nam sve otkrivaju podaci o robnoj razmeni Srbije i Rusije
Srbija i Rusija su 2022. godine ostvarile rekordnu trgovinsku saradnju od čak 4,2 milijarde dolara.
06.03.2024
Proizvodi koji su se prošle godine najviše uvozili iz Kine bili su telekomunikaciona oprema, iako je pala sa 63,1 milijarde evra u 2022. na 56,3 milijarde evra u 2023. godini. Zatim, električne mašine i aparati (36,5 milijardi evra) i mašine za automatsku obradu podataka (36 milijardi evra).
Najveći rast uvoza zabeležili su automobili i motorna vozila (3,5 milijardi evra; 36,7 odsto više nego 2022), dok su organsko-neorganska i srodna jedinjenja, koja se koriste kao katalizatori u hemijskim reakcijama, zabeležila najveći pad (pad od 13 milijardi evra, odnosno 45,4 odsto manje nego 2022. godine).
Kada je reč o saradnji sa SAD, podaci Eurostata pokazuju da je EU 2023. izvezla u tu zemlju robu vrednu 502 milijarde evra, dok je uvezla robe u vrednosti od 344 milijarde evra. To je za EU stvorilo suficit od 158 milijardi evra.
Ovo je pozicioniralo SAD kao najvećeg partnera za izvoz robe iz EU, sa 19,7 odsto ukupnog izvoza van EU, i kao drugog najvećeg partnera za uvoz robe iz EU (posle Kine), koji čini 13,7 odsto ukupnog uvoza van EU.
Između 2013. i 2023. godine, suficit EU u robnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama varirao je između 81 milijarde evra u 2013. i 166 milijardi evra u 2021.
Robe koje su u EU najviše uvezene iz SAD u 2023. bile su sirova naftna ulja, u vrednosti od 42,4 milijarde evra, što je povećanje od 11,4 odsto u poređenju sa 2022. Medicinski i farmaceutski proizvodi su na drugom mestu po uvozu. Uvoz u ovoj kategoriji bio je vredan 32,5 milijardi evra, što ukazuje na povećanje od 36,6 odsto u poređenju sa 2022. Ovo je označilo najveći procentualni porast od svih prikazanih uvoznih roba.
Sledi prirodni gas (tečni ili ne) sa ukupnom vrednošću uvoza od 26,9 milijardi evra, što pokazuje pad od 44,8 odsto u poređenju sa 2022. ili u vrednosti od 48,7 milijardi evra. Do pada je došlo samo zbog naglog pada cena, jer je došlo do povećanja količine od 14 odsto.