Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope prvi put u gotovo tri godine, zaključivši da više ne može da čeka da se rat SAD i Irana završi dok se inflatorni pritisci pojačavaju.
Kamatna stopa na depozite podignuta je sa dva odsto na 2,25 odsto, kao što su i predviđali ekonomisti i investitori uz procene da bi u septembru moglo doći do još jednog povećanja od 0,25 procentnih poena. Evropska centralna banka (ECB) ponovila je da se neće unapred obavezivati na buduće korake, ali je navela da ostaje u dobroj poziciji da upravlja trenutnom neizvesnošću.
"Izgledi ostaju neizvesni, uz rizike od rasta inflaciju i pada ekonomskog rasta", navodi se u saopštenju. "Potpuni efekti rata na srednjoročnu inflaciju i rast zavisiće od intenziteta i trajanja cenovnog šoka na tržištu energenata, kao i od obima njegovih indirektnih i sekundarnih efekata."
Bloomberg
Evropske obveznice zadržale su dobitke nakon objave, pri čemu je prinos na desetogodišnje obveznice pao za tri bazna poena na 3,05 odsto. Evro je ostao stabilan u odnosu na dolar i iznosio je 1,1538 dolara.
Ovo povećanje kamatnih stopa predstavlja prvu reakciju jedne od vodećih centralnih banaka na nagli skok cena nafte koji je izazvan sukobom na Bliskom istoku. Budući da sukobi ulaze u četvrti mesec, zvaničnici u evrozoni strahuju da se inflacija širi i izvan sektora energetike i da neće moći da se obuzda time što će SAD i Irana postići mirovni sporazum, čak i ako do njega uskoro dođe.
Te bojazni se ogledaju u novim kvartalnim projekcijama koje pokazuju da će potrošačke cene ove godine rasti brže nego što je ranije bilo predviđeno, pre nego što se postepeno vrate ka ciljanoj stopi od odsto do 2028. godine. Međutim, što dodatno naglašava nezavidan položaj ECB, nove prognoze ukazuju i na usporavanje ekonomskog rasta, jer inflacija i više kamatne stope smanjuju kupovnu moć i potrošnju.
Opširnije
Rast cena nateraće ECB na prvo dizanje kamata od 2023.
Evropska centralna banka (ECB) sprema se da podigne kamatne stope prvi put od 2023. godine jer više ne može ignorisati porast inflacije uzrokovan ratom u Iranu.
pre 7 sati
NBS nastavlja da drži referentnu kamatu na 5,75 odsto
Narodna banka Srbije (NBS) je na sednici u četvrtak odlučila da referentnu kamatnu stopu ponovo zadrži na 5,75 odsto, kao i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
pre 6 sati
Inflacija u SAD porasla na najviši nivo u tri godine
Američka inflacija ubrzala se u maju na najbrži tempo u više od tri godine jer je rat s Iranom podigao cene energije, nadmašivši rast plata Amerikanaca.
10.06.2026
Kako se pozicionirati pred povećanje kamata ECB
Trgovci evropskim akcijama moraće ove nedelje da u svoje investicione strategije uključe još jednu važnu promenljivu: kako će rast kamatnih stopa uticati na pojedine delove tržišta.
07.06.2026
Bloomberg
ECB bila je blizu donošenja odluke još u aprilu, a čak su i neki od njenih zvaničnika umerene struje uoči sastanka ove nedelje sugerisali da u ovom trenutku zapravo nema prave alternative.
Oni se i dalje vrlo dobro sećaju 2022. godine, kada je napad Rusije na Ukrajinu izazvao rekordni talas inflacije, a ECB je bila kritikovana da je reagovala suviše sporo. Tokom tog perioda, kamatna stopa na depozite je na kraju dostigla četiri odsto pre nego što je sredinom 2024. godine počela da pada.
Zvaničnici sada još pažljivije prate inflatorna očekivanja, koja su znatno porasla. Neki strahuju da bi prilike mogle da se dodatno pogoršaju zbog štete nanete energetskoj infrastrukturi u Persijskom zalivu, kao i zbog zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
Druge zemlje Grupe sedam (G7) manje su sklone da intervenišu. Banka Kanade zadržala je u sredu kamatne stope nepromenjenim. Očekuje se da i američke Federalne rezerve i Banka Engleske sledeće nedelje verovatno neće reagovati, dok se od Banke Japana očekuje da nastavi sa postepenim zaoštravanjem monetarne politike, započetim prošle godine.
|
O odluci ECB i stanju evropske ekonomije za TV Bloomberg Adria govorila je ekonomistkinja za Evropu u Nomuri Josie Anderson. "Odluka ECB bila je upravo ono što smo mi i većina drugih aktera na tržištu očekivali. Naravno, sve ovo ima veze sa ratom u Iranu, koji je doveo do povećanja cena energenata širom sveta i već podigao inflaciju u evrozoni iznad 3%. ECB ne brine samo zbog uticaja visokih cena energenata, već i o njihovom uticaju ekonomiju kroz indirektne efekte na stvari kao što su cene hrane, a zatim i o efektima drugog kruga, posebno kroz pregovore o platama", navodi Anderson. Šokovi na tržištu povećavaju rizik od stagflacije, rekla je ona, dodajući da je Nomura početkom godine bila prilično optimistična u vezi sa rastom BDP-a u evrozoni, posebno u svetlu rasta nemačke fiskalne potrošnje. "Predsednica Lagarde je već spomenula rizike po rast, recimo vrednost Indeksa menadžera nabavke (PMI) je ispod 50, što ukazuje na kontrakciju. Vidimo da je rast BDP-a verovatno sporiji kao rezultat ove krize i veće inflacije. To ukazuje na rizike od stagflacije. Ne očekujemo da inflacija dostigne rekorde zabeležene tokom evropske energetske krize iz 2022. i 2023, ali su rizici od inflacije ipak u porastu i verovatno uzrokuju sporiji rast", rekla je Anderson. Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka. |
(Ažurirano izjavama Josie Anderson i propratnim videom.)
.webp){kind=icon}
