Ekonomski trošak rata sa Iranom sve više pogađa Evropu, gde sporiji privredni rast i ubrzanje inflacije prete da prodube industrijske, fiskalne i političke pritiske širom regiona.
Vojna kampanja Donalda Trumpa, čiji je kraj i dalje jednako neizvestan kao i u trenutku kada su prvi napadi pokrenuti pre mesec dana, primorava države da smanjuju očekivanja po pitanju privrednog rasta, dok se istovremeno pripremaju za rast cena podstaknut energetskim sektorom.
Odgovor kontinenta koji se tek nedavno oporavio od posledica sukoba u Ukrajini izgleda kao delimičan povratak na politike korišćene za prevazilaženje te krize, dok se domaćinstvima pruža pomoć, a centralne banke okreću ka podizanju kamatnih stopa.
Opširnije
Energetska kriza zbog rata u Iranu postaje surova stvarnost za Evropu
Sukob u Iranu sada se pretvara u energetsku krizu koja podseća na rat u Ukrajini 2022. godine, čije je posledice nemoguće izbeći.
24.03.2026
ECB zadržava kamatne stope dok procenjuje inflacioni rizik od rata u Iranu
Depozitna stopa će u četvrtak ostati na dva odsto, gde je bila od prošlog juna, prema jednoglasnoj anketi Bloomberga.
19.03.2026
Evropske odbrambene akcije gube zamah nakon naglog rasta
Divlji rast evropskih odbrambenih akcija naišao je na prepreku.
17.03.2026
Za kompanije, iako posledice već opterećuju sektore sa velikom potrošnjom resursa - uključujući nemačku hemijsku industriju - raste rizik da će se problemi proširiti i na ostatak privrede kako lični prihodi budu slabili.
Sve to će biti u fokusu ministara finansija Evropske unije koji se sastaju u petak. Njima će se putem hitno organizovanog video-poziva obratiti direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol, kako bi procenili uticaj rata i unapredili koordinaciju mera pomoći.
Bloomberg
"Sasvim je jasno da su energetski intenzivni sektori prvi i najteže pogođeni", rekao je Christian Keller, direktor ekonomskih istraživanja u Barclaysu. "Ali što duže traje, to će se preliti na svaki sektor i svaku ulaznu cenu."
Kako tržišta nafte i prirodnog gasa rastu, a pokazatelji poverenja naglo opadaju, Nemačka i Italija su među državama koje razmatraju smanjenje zvaničnih projekcija rasta, nakon pesimističnijih procena koje je prošle nedelje iznela Evropska centralna banka (ECB).
Trenutni šok "verovatno prevazilazi ono što sada možemo da zamislimo", rekla je Christine Lagarde u podkastu časopisa Economist objavljenom u četvrtak. To "dovodi do svojevrsnog odlaganja procene koliko je ova kriza zaista ozbiljna".
Nemačka hemijska industrija, teško pogođena poslednjim skokom troškova energije 2022. godine, upozorila je na smanjenje proizvodnje, dok je Ormuski moreuz i dalje praktično zatvoren.
Proizvodnja u najvećem nemačkom postrojenju za amonijak, kompaniji SKW Piesteritz GmbH, smanjena je na tehnički minimum od 85 odsto, dok kompanija Evonik Industries, proizvođač specijalnih hemikalija, i dalje procenjuje potencijalnu štetu.
"Još je prerano za preciznu procenu posledica", rekao je izvršni direktor Christian Kullmann. Ipak, "Evonik neće moći da izbegne indirektne posledice neprijateljstava".
Bloomberg
Kompanija za kontejnerski transport Hapag-Lloyd AG suočava se sa dodatnim nedeljnim troškovima od 40 do 50 miliona dolara za gorivo, osiguranje i skladištenje. Kompanija pokušava da deo tih troškova nadoknadi kroz "vanredne i krizne naknade", rekao je izvršni direktor Rolf Habben Jansen.
Takvi troškovi prete da se preliju kroz čitav lanac snabdevanja, čineći život skupljim za sve. Potrošači su toga svesni: udeo domaćinstava koja očekuju brži rast cena u narednih godinu dana porastao je "vrlo snažno", saopštio je francuski zavod za statistiku.
Kompanija Next Plc upozorila je da bi mogla da poveća cene za između 1,5 i 2 odsto ako rat potraje duže od tri meseca. Švedska kompanija Hennes & Mauritz AB navela je da bi dugotrajan sukob mogao da izazove prelivanje energetskih troškova koje bi ograničilo potrošnju.
Preokret u regionu koji je donedavno očekivao ekonomski oporavak i stabilnu inflaciju nakon prošlogodišnjih trgovinskih poremećaja mogao bi imati ozbiljne posledice.
Za evrozonu, jedno od ključnih pitanja je da li će sukob podstaći ili usporiti reforme koje bi omogućile bloku da funkcioniše samostalnije u svetu slabljenja podrške SAD i sve jače konkurencije Kine. Finansiranje mera podrške privredi takođe predstavlja problem za mnoge države, pri čemu samo Nemačka ima značajniji fiskalni prostor.
Šta kaže Bloomberg Economics...
"Fiskalna politika ostaje glavni instrument za zaštitu građana od inflacije. Iako ekonomska istraživanja favorizuju ciljanu pomoć kako bi se ograničili podsticaji za veću potrošnju energije, neselektivni transferi širem delu stanovništva mogu biti politički privlačni vlastima. Međutim, nemaju sve evropske vlade fiskalni prostor za takve mere."
- Antonio Barroso, viši analitičar za geoekonomiju.
Ujedinjeno Kraljevstvo, u međuvremenu, mora da koristi već opterećene javne finansije kako bi ublažilo rast troškova života koji podstiče populizam na oba kraja političkog spektra. Kao i kod ECB, trgovci očekuju da će Banka Engleske morati da poveća troškove zaduživanja.
"Vlast će morati izuzetno pažljivo da postupa u merama pomoći ovog puta", rekao je Andy Haldane, predsednik britanske privredne komore i bivši zvaničnik Banke Engleske, za Bloomberg Television.
"Prostor za manevrisanje je veoma ograničen, a Ujedinjeno Kraljevstvo je očigledno pod lupom tržišta kada je reč o javnom dugu", rekao je. "Rizik od greške zahteva oprez i razboritost u sprovođenju mera, uprkos rastu političkih pritisaka. Ovo nije trenutak za hrabre poteze."
Koliko će kreatori politika u Grupi sedam biti spremni na odlučne poteze, moglo bi se videti već u ponedeljak, kada će ministri energetike i finansija razgovarati putem video-veze. Francuski ministar finansija Roland Lescure sažeo je razmere izazova koje rat predstavlja.
"Na raskrsnici smo ekonomskih pitanja, energetike, inflacije i centralnih banaka", rekao je u četvrtak.
.webp){kind=icon}
