Direktne investicije u Srbiji dostigle 4,46 milijardi evra, region ne očekuje veći pad kamata

Direktne strane investicije u Srbiji dostigle su rekordnu vrednost i na kraju novembra iznosile su 4,46 milijardi evra, otkrila je najnovije podatke o direktnim ulaganjima guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na otvaranju drugog Bankarskog samita koji je u četvrtak održan u Sava centru, u organizaciji Udruženja banaka Srbije.

Guverner je istakla da je Srbija očuvala finansijsku stabilnost i da ima najveći privredni rast u regionu, dok je NBS održala stabilnost kursa dinara prema evru, a inflaciju od maja svela u ciljane okvire, tako da ne prelazi 4,5 odsto.

"U junu je počelo ublažavanje mera monetarne politike pa je referentna kamatna stopa smanjivana tri puta i sada iznosi 5,75 odsto."

Zanimljivo je da je, kako je guverner naglasila, bankarski sektor od 2012. do sada "vratio klijentima preko 120 miliona evra na ime nasleđenih pravila različitih kurseva po kojima su banke odobravale kredite, kao i zbog jednostranih naplata određenih troškova".

Tabaković: Ubrzanje kreditne aktivnosti

Kada se radi o bankama, Tabaković je navela da je dinarska štednja dostigla rekord i iznosi 180 milijardi dinara i 10 puta je veća nego 2012. godine. Posebno je važno, dodala je, to što je nivo problematičnih kredita smanjen, u avgustu je iznosio 2,7 odsto dok je udeo problematičnih kredita u stambenim kreditima pao na 1,46 odsto.

"Kreditni portfolio banaka skoro je dvostruko uvećan između 2014. i 2023. godine, kamatna marža bila je značajno niža u 2023. godini nego u 2011. godini, a smanjeni su i gubici banaka", rekla je guverner.

Bloomberg Adria/S.G.

 

Ona je navela da su u uslovima opadajuće inflacije banke još krajem prošle godine počele da ublažavaju kreditni standard. "Imamo ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2 odsto međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi, 4,9 odsto i stanovništvu, 9,2 odsto."

Tabaković je posebno istakla značaj ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, posebno generativne veštačke inteligencije koja, kako je rekla, najveće transformativne promene donosi baš u bankarskoj industriji.

"Ona nudi značajne uštede i vremena i resursa, povećava efikasnosti i može značajno da pomogne u upravljaju rizicima. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese rastu svetske privrede sa 0,8 procentnih poena, ali samo ako se koristi na pravi način."

Kamatne stope neće se skoro vratiti na niske nivoe

Na panelu guvernera regiona o monetarnoj politici i finansijskoj stabilnosti regiona, na kome su pored Tabaković, učestvovali i Boris Vujčić, guverner Centralne banke Hrvatske, Anita Angeloska-Bežoska, guverner Centralne banke Severne Makedonije, Nikola Fabris, viceguverner Centralne banke Crne Gore, i Marko Vidaković, viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine, bilo je reči o daljem kretanju kamatnih stopa i potezima centralnih banaka.

Fabris je istakao da u narednoj deceniji nije realno očekivati vraćanje niskih kamatnih stopa koje smo imali sve do 2021. godine. 

"Ne očekujem da ćemo se u narednoj deceniji približiti niskim kamatnim stopama, kakve smo imali pre četiri i pet godina. Ako posmatramo neki duži rok, niko sa sigurnošću ne može da kaže da to nije moguće jer uvek možemo očekivati neočekivano. Ipak, u skorije vreme tako nešto ne bi trebalo da očekujemo", smatra Fabris.

Vujčić, guverner Centralne banke Hrvatske, istakao je da faktori koji su uticali na smanjenje kamata pre deset i više godina više nisu aktuelni i da se s obzirom na nove okolnosti ne može očekivati vraćanje kamata na nekadašnje niske nivoe.

Bloomberg Adria/S.G.

 

Tabaković je naglasila da je kod monetarne politike ključan oprezan pristup. "Kada smo krenuli da zatežemo i podižemo kamatne stope, isti takav pristup je i sada kod popuštanja. Sve vreme morate da vodite računa ne samo o inflaciji nego i o privrednom rastu, jer šta vredi da postignete jedan cilj a da sve ostalo bude u suprotnosti. Naša budućnost je u tome da budemo spremni na sve izazove koji dolaze."

Prema njenim rečima, NBS će biti vrlo oprezna i neće žuriti sa snižavanjem kamatne stope.

Angeloska-Bežoska: Koja je kamata optimalna

Anita Angeloska-Bežoska, guverner Centralne banke Severne Makedonije, postavila je pitanje šta bi bila normalna kamatna stopa, i navela da bi ona podrazumevala takvu kamatu koja s jedne strane ne stimuliše ekonomiju, a s druge strane ne sprečava ekonomski razvoj. "Veoma je teško ustanoviti koji je to nivo kamatne stope. Mnogo je diskusija na temu šta možemo dalje očekivati, da li vraćanje na niže stope ili njihov veći rast."

Anita Angeloska-Bežoska, guverner Centralne banke Severne Makedonije; Beta /Milan Ilić

 

Marko Vidaković napomenuo je da niko nije verovao da je moguće da kamatna stopa bude negativna više od sedam godina, ali da se to ipak desilo. "U današnjem svetu sve je moguće. Nije pitanje da li je, nego kada, kada će doći do toga i šta možemo da uradimo po tom pitanju. Sa stanovišta Centralne banke BiH delimo istu sudbinu sa zemljama regiona, sa našim glavnim izvozno-uvoznim partnerima. Tako da se uticaj na njihove ekonomije dalje preliva na naše privrede."

Vujčić: Eliminisan valutni rizik

Hrvatski guverner Vujčić govorio je i o prednostima koje je imala Hrvatska s ulaskom u EU. "Mi smo pre ulaska u EU, 2022. godine, imali u stranom dugu svih segmenata, i preduzeća i države, 117 odsto BDP-a. Sledeće 2023. godine taj dug iznosio je 0,7 odsto. Dakle mi smo sa 117 došli do tih 0,7 odsto BDP-a, kada je ceo valutni rizik eliminisan. To je najveća korist koju smo imali od ulaska u EU", istakao je on.

Kada se radi o Severnoj Makedoniji, kreditna kamatna stopa u ovoj zemlji iznosi 5,8 odsto, a centralna banka monetarno popuštanje započela je u septembru ove godine. Anita Angeloska-Bežoska istakla je da uticaj monetarnih popuštanja na kamatne stope poslovnih banaka zavisi od brojnih faktora. 

Boris Vujčić, guverner Centralne banke Hrvatske; Beta /Milan Ilić

 

"Pre svega, od strukture finansijskog sistema, nivoa likvidnosti, kao i od toga kako privreda i kompanije reaguju na kamatne stope. U Severnoj Makedoniji je taj prenos popuštanja monetarne politike na kamatne stope banaka i realnog sektora bio slab."

Ona je naglasila da je "inflacija u Severnoj Makedoniji pala sa 20 odsto na oko tri odsto, što je svakako veliki uspeh monetarne politike".

Vidaković: Banke će uskoro primeniti referentnu stopu

Vidaković je podsetio da je u BiH centralna banka uvela referentnu kamatnu stopu pre godinu dana, ali da to nije standardna referentna kamatna stopa jer postoji valutni odbor. "Supervizija je u nadležnosti entitetskih agencija za bankarstvo. Ipak, 2022. i 2023. godine, kada smo imali rast euribora, došlo je do potrebe formiranja neke kamatne stope koje bi naše banke mogle koristiti i preko nje iskazivati trošak finansiranja banaka. Tada je izrađena referentna stopa centralne banke."

Marko Vidaković, viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine; Beta /Milan Ilić

 

Ipak, dodaje on, ova referentna stopa nije obavezujuća za banke u BiH i one ne moraju da je primenjuju. "Međutim, kako je u 2023. godini, u BiH oko 80 odsto svih kredita stanovništvu imalo fiksnu kamatnu stopu, a za privredu 57 odsto, smatramo da će u narednom periodu banke početi da primenjuju ovu stopu", naglasio je Vidaković.

Tabaković: Srbija jedina ima sopstvenu infrastrukturu za SEPA

Na Bankarskom samitu bilo je reči i o Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA), kojoj bi Srbija trebala da pristupi do kraja ove godine. Fabris je istakao da je Crna Gora jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je primljena u SEPA i da je to članstvo velika stvar ne samo za Crnu Goru nego i za ceo region.

"Članstvo u SEPA će doneti brojne benefite i građanima i privredi, kao što su niži troškovi obrade međunarodnih transakcija i jednostavnije obavljanje međunarodnih transakcija. Podsticaj je i za strane investitore, a SEPA podstiče i razvoj međunarodne trgovine i doprineće većoj integraciji Crne Gore u međunarodnu ekonomiju", naveo je on.

Kao najveću korist od članstva u SEPA, Fabris ističe to što se Crna Gora još jednim korakom približila članstvu u EU. 

Tabaković je naglasila da su sve banke u Srbiji uveliko spremne za pristup SEPA i da je razrađena celokupna infrastruktura koja to podržava. "Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima sopstvenu infrastrukturu urađenu zajedno sa bankama. Ostale zemlje regiona, sem Severne Makedonije, preko posrednika će raditi taj sistem koji joj onemogućava sopstveni razvoj, zaštitu podataka i ostale elemente koje podrazumeva razvoj jednog takvog sistema koji se svodi na jeftinije i brže plaćanje."

(Ažurirano kroz ceo tekst izjavama učesnika Bankarskog samita.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar