Kad izgubiš poverenje na Balkanu, ni kafana ne može da te spase

Ovako predsednik uprave NLB-a Blaž Brodnjak sažima važnost poznavanja poslovnog bontona u Adria regionu. Poslovna zajednica regiona nije velika, pa je potrebno dobro poznavati pravila sklapanja poslova. 

Ne smemo da zaboravimo formulu da je potrebno samo tri sekunde da biste ostavili prvi utisak, a 55 odsto toga pripada vašem izgledu. Način na koji se držite, vaša odeća, vaš govor tela. Dalje, 38 odsto ide na vaše komunikacione veštine, ton vašeg glasa, izražavanje, slušanje, a tek sedam odsto pripada vašoj glasovnoj poruci, ističe Lukrecija Maljković Atanasovska, međunarodni konsultant za bonton i protokol.  

Osebni arhiv

 

Čak 85 odsto uspeha u karijeri je zbog toga kako se ponašate prema ljudima, dodaje Maljković Atanasovska i time apostrofira da bonton nije nešto sporedno, već zaslužuje da bude centralna tema. „Svako želi da radi s čovekom koji je samouveren, uljudan, pozitivan, koji ne kritikuje druge kako bi uzdigao sebe. Ljudi vas doživljavaju onako kako oni žele, a ne kako vi želite. Dovoljno je da naučite nekoliko reči njihovog jezika pa da ih osvojite. Budite velikodušni s komplimentima, uvek zahvalite na poseti ili saradnji, ne zaboravite da čestitate praznike i važne datume. Upamtite, utisak koji ostavljate nije samo utisak o vama, već i o vašoj kompaniji, pa ako želite i vašoj državi“, kazala je. 

Osebni arhiv

 

Ne uvaljujte „beživotnu ribu“ 

Zimsko je doba, na poslovni sastanak valja uraniti i petnaest minuta kako biste se raskomotili, odložili kaput, obrisali nos i iskazali poštovanje prema domaćinu poštujući dogovoren termin za početak sastanka. Domaćinu se obraća s titulom i s „Vi“. Ni slučajno mu nemojte uvaliti „beživotnu ribu“ prilikom rukovanja i time mu pokazati da ste anemični i mlitavi. Od vas se očekuje umereno čvrst stisak ruke uz obavezan pogled u oči, visoka doza ljubaznosti i sofisticirana energičnost. Kad se predstavljate, to nikako nije trenutak za egoizam, predstavite odmah i saradnike ako su prisutni. Tokom sastanka, mobilni telefon neka ostane tih i miran kao bubica u torbi ili u džepu. Dok razgovarate, ne dotičite se tema kao što su politika, sport i vera, a ruke neka budu na stolu, samo bez naslanjanja na laktove. Ne upadajte u reč, ne budite preglasni, nemojte pojesti sve bombonice sa stola, ne iskazujte dosadu cupkanjem nogu ispod stola.  

Drugim rečima, ponašajte se kao da vam je u prostoriji najstroža učiteljica iz osnovne škole jer, iako je iskrojen davno, bontonu nikada ne ističe rok trajanja. Iako  ga vreme u nekim smerovima pomalo savija, on je bezvremenski elegantan poput male crne haljine i u poslovnoj komunikaciji neophodan poput knjigovođe. Društvene promene, doduše, mogu izazvati malu strepnju hoće li se galantan, kavaljerski potez kao što je otvaranje vrata dami ili gotovo mehanička radnja kao što je rukovanje u znak pozdrava protumačiti kao nepoželjno ponašanje, ali ono što se oduvek smatralo nekulturnim, nije prestalo biti nekulturno.  

Privatna arhiva

 

Svi imaju isti motiv – sklapanje posla  

Poslovni bonton ne razlikuje se od bontona kojem su nas učili roditelji. Ipak, koliko su ga usvojili i kako njime vladaju predstavnici poslovne zajednice, može činiti veliku razliku. Zato su, kako to za Bloomberg Adriju kaže ministar savetnik Ambasade Republike Slovenije u Republici Srbiji Dejan Vladić, poslovni ljudi u celom svetu verovatno najprilagodljiviji deo društva. Argumentuje to time što su im ciljevi i motivi isti – sklapanje posla.  

„Okruženje u celom regionu poslednjih godina se ubrzano profesionalizuje i postaje sve sličnije srednjem i zapadnom evropskom“, istakao je Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB-a. Poslovni ljudi iz evropskih krugova u Adrija regionu ne nailaze na nepoznanice i neće nehotice uvrediti potencijalne poslovne partnere. Ma kako minijaturne razlike među državama bile, valja se na njih pripremiti.  

Privatna arhiva

 

Medeja Lončar, predsednica uprave Siemensa u Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj, ističe da svaka država ima svoje posebnosti koje treba razumeti i iskoristiti. U tome mnogo pomažu lokalni timovi koji poznaju tržište i klijente. „Svakako je potrebno dobro se informisati o određenim temama, ali i konsultovati se sa stručnjacima iz branše. Na taj način gradite dovoljno čvrstu podršku i znanje koje pomaže u premošćavanju neprijatnosti u poslovnom svetu.“ Lončar tumači da poslovni svet u regionu funkcioniše slično kao u Sloveniji, uz male razlike kao što je kultura poklanjanja. „U Sloveniji ne pridajemo toliku pažnju poslovnim poklonima “, rekla je i dodala da su i društveni događaji u regionu nešto češći. 

Privatna arhiva

 

"Kafanska kultura" gubi značaj 

U Adria regionu nepisano je pravilo da se stvaranje poslovnih veza i jačanje međusobnog poverenja najbolje postižu opuštenim društvenim događajima. Iako je za dugoročna partnerstva potrebno veliku pažnju posvetiti iskrenim i opuštenim ličnim odnosima, takva „kafanska kultura“ među mlađim poslovnim ljudima gubi značaj, konstatovao je Brodnjak. To može biti prepreka novim igračima jer godine građenja i negovanja odnosa dovele su do toga da svako svakoga poznaje. „Ključni ljudi iz privrede su toliko povezani i bilo kakve pojedinačne zamerke vrlo brzo mogu postati kolektivne, što može znatno otežati poslovanje na tržištu", opazio je Brodnjak. 

Zbog toga je još važnije poznavati pravila igre, što velikim delom podrazumeva pravila lepog ponašanja. Istina, treba biti svestan da su u nekim slučajevima zavičajne veze, prijateljstva s fakulteta ili kumstva i dalje nešto jači adut od bele košulje, izglancanih cipela ili tačnosti. To su, nažalost, takođe duboko ukorenjena nepisana pravila igre. Budući da su korupcija i nepotizam suprotnost bontonu, a ona stroga učiteljica s početka priče upućuje nam strog pogled ispod naočara jer smatra da lekcija koju ovom prilikom valja izložiti nije dovršena, vraćamo se gradivu. 

Privatna arhiva

 

Poslovni partneri nisu vaši lični prijatelji 

Poslovni sastanak najpoželjnije je organizovati u prostorijama kompanije, moguće je, naravno, napraviti i radni ručak ili večeru, navodi vlasnica kompanije EvenTina za edukaciju o organizovanju poslovnih i privatnih svečanosti Tina Tödtling, koja je provela dvadeset godina u zagrebačkoj kancelariji predsednika brinući se o protokolu. Na onome ko poziva na poslovni ručak ili večeru je da odabere restoran, prvi dođe na lokaciju i da plati, kaže Tödtling i podseća da na takvo druženje treba doći u poslovnom odelu, dnevnoj ili večernjoj haljini ili odelu, u zavisnosti od prilike. Bitno je da je odeća uredna i da pristaje po veličini – ne sme biti ni predugačka, ni prekratka, ni preuska. „Ako pak na pozivu i dogovoru piše predviđeno odevanje, potrebno je slediti ga. U slučaju da niste sigurni, proverite s domaćinom, to je uvek bolja opcija nego pogrešno samostalno odlučiti“, savetuje. 

Siniša Sunara

 

Takođe, dodaje, poslovni ručak je formalniji od večere i kao gost treba da znate red. Ako je domaćin pozvao na radni ručak s određenom temom, otvoriće je u nekom trenutku. To verovatno neće biti na samom početku, ali samo strpljivo, potrebno je pričekati domaćina da pokrene temu. „Večera može biti kao i proslava zaključenog posla, tada se kratko kroz razgovor provlači posao, uglavnom se nazdravi, a tok večere se nastavlja u prijateljskom i opuštenom tonu“, navodi Tödtling i još jednom skreće pažnju na mobilne uređaje, koji ne bi smeli ni u toj prilici da budu na stolu. Odgovaranje na poruke ili na pozive izraz je nepoštovanja u takvim situacijama. 

Saša Ćetković

 

Maljković Atanasovska ima još neke važne napomene: „Morate uvek biti svesni da vaši poslovni partneri nisu vaši lični prijatelji, pa se distanca mora održavati. Ako komunicirate na različitim jezicima, naučite nekoliko reči na njihovom jeziku, kao što je ’hvala’, zdravicu i uvek probajte nacionalno jelo i piće“. Još jednom naglašava da treba biti velikodušan s komplimentima, ljubazan i na kraju svima zahvaliti. Za kraj, došapnula je još nešto što valja zauvek usvojiti – bez ogovaranja konkurencije i bez viceva!  

Osebni arhiv

 

Pristojnost i kulturno ponašanje najbolji su saveznici u utabavanju puta do uspeha.   

U pisanju tekstu učestvovali  Ajda Brndušić (Slovenija), Jelena Stjepanović (Srbija), Nataša Hadžispirkoska Stefanova (Severna Makedonija), Svjetlana Šurlan (Bosna i Hercegovina).   

Tekst je prevela Jelena Stjepanović.  

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar