Putinovi balkanski 'psi rata'

Dugački pipci ruske plaćeničke vojske Vagner sežu sve do Balkana. Policija i bezbednosno-obaveštajne službe u zemljama regiona demantovale su regrutovanje, ali i dodale da im zakon zabranjuje pojašnjavanje i objavu tajnih podataka. Dakle, kako se regrutuje po regionu, ko ih vodi i kako se finansiraju?  

Delovanje paravojnih jedinica na međunarodnim ratištima nije novost. Ukrajinski mediji u prvi plan su stavili delovanje tačno određene organizacije: zloglasne ruske paravojne jedinice Vagner, pod vođstvom Jevgenija Prigožina, oligarha i bliskog saradnika predsednika Vladimira Putina. Dosad ju je Kremlj uključivao u svaku veću vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine, a poslednja i najvažnija informacija je da je 50.000 Vagnerovih vojnika navodno već spremno za prolećnu ofanzivu. Prigožin je bivši ruski zatvorenik i kremaljski kuvar koga je ukrajinski rat katapultirao u sam vrh političke nomenklature Kremlja, a poznat je i pod nadimkom Chef, dok je prema britanskom listu “Guardian” jedan od retkih koji se Putinu obraća nadimkom „Otac”. Ko su ti plaćenici i kako se navedena paravojna jedinica finansira?   

Aktivnosti na Balkanu  

Činjenicu da predstojeća ofanziva povećava aktivnosti organizacije dokazuju i raznolika događanja na Balkanu. Krajem januara, zajednica antiratnih aktivista grupe  „Oktobar u Beogradu” kazneno je prijavila direktora srpske bezbednosno-obaveštajne agencije BIA Aleksandra Vulina, ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka i veći broj pripadnika proruskih organizacija zbog „mobilizacije Srba za posao u Ukrajini”, odnosno zbog saradnje s paravojnom jedinicom Vagner, o čemu je prvi izveštavao Radio Slobodna Evropa. Petog januara jedinica Vagner je na onlajn portalu RT Balkan čak i objavila oglas u kome se navodi da traži dobrovoljce. Srpski predsednik Aleksandar Vučić negirao je da je Vagner prisutan u Srbiji i napomenuo da je pre nekoliko godina na njegovu inicijativu donesen zakon koji građanima Srbije zabranjuje učestvovanje u stranim ratovima.   

Kontaktirali smo sa policijom, organima bezbednosti i tužilaštvom u svim zemljama Adria regiona i proverili njihove aktivnosti u vezi sa zloglasnom jedinicom Vagner. Na naše pitanje jesu li pokušaji regrutovanja otkriveni na području zemalja u regionu, odgovor je bio negativan. Obaveštajne službe u svim zemljama regiona objasnile su nam da im je zakonom zabranjeno da daju ili javno iznose tajne podatke. Iz Federalne uprave policije Bosne i Hercegovine (BiH) objasnili su nam, odnosno izjavili da u vezi s navedenim slučajem prikupljaju informacije i razmenjuju ih s drugim policijskim agencijama u BiH.  

Slični su i negativni odgovori pojedinih državnih službi o tome vode li se istrage ili jesu li pokrenuti postupci protiv članova ili osoba povezanih s navedenom organizacijom. Jedini izuzetak je generalno tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BIH), koje je u odgovoru na pojašnjenje da je u toku istraga u vezi s različitim oblicima nezakonitih radnji povezanih sa učestvovanjem na stranim ratištima, izjavilo da u interesu istrage neće davati podrobnija pojašnjenja.   

Regrutovanje pred očima javnosti?   

Pokušaji regrutovanja u paravojnu jedinicu Vagner na području Balkana ne odvijaju se u senci, nego više-manje i pred očima javnosti, uveren je bivši direktor slovenačke obaveštajno-bezbednosne agencije Sova Andrej Rupnik. Regrutovanje je započelo tokom ratnih operacija na istoku Ukrajine i prilikom aneksije Krima 2014. godine. Prema njegovom mišljenju, takve aktivnosti „ne mogu se zaobići, barem ne u sajber-svetu”, pa čak ni u Adria regionu. „Virtualni prostor preplavljen je propagandom, lažnim vestima i narativima čiji je cilj regrutovanje ljudi da se pridruže ratu na jednoj ili drugoj strani.” Poznavalac prilika smatra da u procesu regrutacije kandidata „u znatnoj meri učestvuju i državne institucije, ali prikriveno i preko svojih obaveštajnih službi”. 

Kako se finansira kriminalna grupa  

S pojavom i održavanjem takvih paravojnih jedinica povezano je i pitanje finansiranja i kupovine odgovarajuće ratne opreme. Rupnik naglašava da održavanje tako velike organizacije kao što je Vagner nije moguće bez državne potpore i bez polulegalnih i ilegalnih izvora finansiranja domaćih i stranih paravojnih jedinica.  

Određeni finansijski izvori i dobavljači opreme podstakli su administraciju američkog predsednika Joea Bidena krajem januara da Prigožinovu plaćeničku grupu uvrsti na listu transnacionalnih kriminalnih organizacija. Istovremeno je Bela kuća najavila da će početi da sprovodi dodatne sankcije protiv navedene grupacije jer su Amerikanci i te kako svesni da je najefikasniji način borbe protiv plaćeničkih vojski onemogućavanje pristupa izvorima finansiranja.  

Kako prenosi britanski BBC, Vagner je od 27. decembra prošle godine registriovan kao firma čija je delatnost poslovno savetovanje. Stavljanjem organizacije na crnu listu američkim državljanima je zabranjeno sklapanje poslova s Vagnerom.   

„Rat je skup posao. Grupa Vagner je poznata po tome što ostvaruje veliku novčanu dobit u zemljama u kojima demokratija ne funkcioniše”, napominje Rupnik, dodajući da to uglavnom postižu „iskorišćavanjem prirodnih resursa” zemalja u kojima posluju. Poznato je da su se pripadnici grupe Vagner, uz Ukrajinu, borili i još se  bore u Siriji, Libiji, Maliju, Sudanu i Centralnoafričkoj Republici.   

Kriminalci kao topovsko meso  

Takođe, postavlja se ključno pitanje o poreklu pripadnika navedene grupe, odnosno odakle oni dolaze. Poznato je da se uglavnom radi o bivšim zatvorenicima s ruskim državljanstvom koji su osuđeni za najteža krivična dela. Ulazak u redove takvih paravojnih organizacija, osim zarade, nudi im mogućnost pomilovanja i povratka u društvo. Ipak, cena takvih pomilovanja je visoka jer tek retki prežive „ratnu oluju” nakon koje bi se trebalo vratiti kući i izbrisati svoju zločinačku prošlost. Početkom februara Prigožin je pak iznenadio objavom da je njegova grupa prestala da regrutuje zatvorenike.  

Nekadašnji pripadnik Vagnera Andrej Medvedjev, koji je sredinom januara prebegao u Norvešku, za agenciju Reuters izjavio je da je uloga Vagnerovih boraca svedena na topovsko meso.   

„Radi se uglavnom o kriminalcima u begu ili na izdržavanju dugogodišnjih zatvorskih kazni, najčešće za teška krivična dela", ističe Rupnik u vezi s potencijalnim kadrovskim fondom takvih grupacija, dodajući da „novac nije nužno glavni motiv za borbu”. Pritom navodi popriličan broj potencijalnih profila za kojima vrebaju obaveštajne mreže zemalja koje koriste takve paravojne grupe.   

„Oni ciljaju na specifičnu kategoriju ljudi”, naglašava Rupnik, među kojima su i bivši pripadnici regularne vojske koji su već učestvovali u borbama i „više iz psihičkih razloga ne mogu (ili ne žele) da se integrišu u normalan život”, nakon čega postaju takozvani psi rata, koji u ratovanju vide samo način za zaradu novca. Doduše, postoje i „ideološki ili idejno zavedeni pojedinci koji ratovanje doživljavaju kao uzbudljivi akcioni film i misle da se mogu nositi sa stvarnim rizicima na bojnom polju”. U četvrtu kategoriju spadaju oni „koji misle da jednostavno nemaju drugog izbora”.   

Prema izveštaju Middle East Eyea, pozivajući se na neimenovani izvor u Vagneru, borci u redovima paravojne grupacije navodno su na početku dobijali platu od pet hiljada američkih dolara mesečno, dok je zbog većeg angažmana grupe u Ukrajini i porasta Prigožinovog uticaja u bliskom krugu Putinovih saradnika i samog Putina, iznos podignut na deset hiljada dolara. Dezerter Medvedjev izjavio je za američki CNN da je volonterima obećano da će u slučaju njihove smrti njihove porodice dobiti naknadu od 71 hiljade dolara. Ipak, Vagnerovi zapovednici to izbegavaju, tako što proglašavaju poginule borce službeno nestalima.   

Informacije u policiji, obaveštajnim službama i tužilaštvima proveravali su Vanja Popović (Srbija), Aleksandra Tomić (Severna Makedonija), Svjetlana Šurlan (Bosna i Hercegovina) i Miro Soldić (Hrvatska).   

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar