Život bez granica

Brisanje granica ima moćan simbolički značaj, a nesumnjivo i stvarne koristi za ekonomiju i ljudske živote. Hrvatska je s Novom godinom ušla u društvo država članica šengenskog prostora i evrozone. Kakav će biti život na granici koja se nakon 31 godine briše? „Osećam se slobodnije“, sažeo je Mauro Bernes, novinar riječkih novina hrvatske italijanske manjine „La voce del popolo“.

Nadilaženje najvećih ograničenja počinje u ljudskim umovima i dušama. To je nedavno na travi dokazao 37-godišnji kapetan Vatrenih Luka Modrić kad je hladnokrvno šutnuo u donji levi ugao brazilskog gola. Izabrana reprezentacija malene balkanske države s manje od četiri miliona stanovnika je u četvrtfinalu Svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru porazila izabranu selekciju fudbalskih virtuoza južnoameričke velesile s više od 200 miliona duša. Repriza mitološkog dvoboja između Davida i Golijata je tako, kao i nebrojeno puta dosad u svetu fudbala, završena pobedom manjeg.

Međutim, dok su krajem prošle godine fudbaleri nadilazili predrasude na terenu, politika je skidala fizičke granice koje su Hrvatsku decenijama odvajale od njene evropske sudbine. Kako je fudbal samo produžetak politike, država je samo dan pre fudbalskog dvoboja na zasedanju Veća Evropske unije (EU) izvojevala još jednu značajnu pobedu. Ulazak u šengensko područje i prihvatanje evropske valute, koju su Hrvati počeli da koriste od Nove godine, predstavljaju najsjajnija dostignuća hrvatske politike na međunarodnoj pozornici u 31 godini nezavisnosti te države. Brisanjem granica s Evropom i evropskom valutom Hrvatska bi u jednom potezu trebalo da se debalkanizuje i evropeizuje, a sa skalpom velikih Brazilaca pri tom i zadobije oreol kosmopolitizma.

Hina  Veselje prilikom ulaska Hrvatske u šengenski prostor

Zvanični Zagreb želi da ostavi utisak da Hrvatska golove – kako prave tako i simbolične – zabija kao na pokretnoj traci. Država, koja je sa svojim severnim susedom Slovenijom u nekadašnjoj Jugoslaviji u mnogo čemu delila sudbinu i od kojeg preuzima važnu ulogu čuvara spoljnih granica EU, nesumnjivo pravi velike korake ka ostvarenju vlastitih evropskih ciljeva. Prihvatanje evra i ulazak u zonu Šengena, za koju je vlada Republike Hrvatske prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova povukla preko 85 miliona evra evropskih finansija i ispunila 281 tehnički uslov, prema rečima premijera Andreja Plenkovića, značili bi potpunu integraciju države u EU.

Slovenija, članica šengenskog prostora od 2007. godine, i sada Hrvatska, priče su o uspehu i verovatni uzori državama nekadašnje Jugoslavije jer širenjem evropskih institucija smiruju nemiran balkanski prostor. Međutim, kako sportske legende nastaju od malo talenta i puno truda, tako je i dovršetak decenijskih projekata hrvatske politike samo manjim delom rezultat unapred osmišljenog scenarija. Većinom je zasluga truda nebrojenih državnih službenika i diplomata koji su se od 2013. godine, kad je država ušla u EU, smenjivali u Banskim dvorima; na njih se neće trošiti mnogo tinte.

Najmlađa članica EU je zeleno svetlo za ulazak u šengenski prostor dobila pre Bugarske i Rumunije, članica još od 2007. Deo stručnjaka to delimično pripisuje hrvatskom istorijskom, geografskom i ne manje važnom verskom poreklu. Hrvatska je većinski katolička zemlja (preko 80 odsto), dok su obe spomenute starije članice većinski pravoslavne. „Privilegovanjem mlađe a bliskije i pre svega katoličke članice i, s druge strane, odbijanjem dve starije i pravoslavne i možda malo više balkanske članice, Unija je počinila još jednu u nizu malih nedoslednosti“, smatra hrvatski književnik Jurica Pavičić. U jednoj od svojih kolumni za „Jutarnji list“ o ulasku Hrvatske u šengenski prostor je još zapisao kako će se malo ko protiv toga buniti jer se Hrvatima time završava „80-godišnja istorija granica“. Traume su uz uverenje o neizbežnosti sudbine univerzalna osobina naroda nekadašnje federativne republike.

lastni arhiv

Brisanje granica ima moćan simbolički značaj, a nesumnjivo i stvarne koristi za privredu i – što je iz gledišta vladajuće politike ključno – poboljšava kvalitet svakodnevice običnih ljudi. Pa iako su hrvatski mediji prilikom prelaska s kune na evro puni vesti o poskupljenjima, oglasila se i vlada, koja preti uvođenjem cenovnih ograničenja. Slovenci se sećaju sličnih priča prilikom prelaska s tolara na evro.

Ključnu ulogu u primanju Hrvatske u šengenski prostor je u očima Brisela odigrala prikladna činjenica što su se time granice EU pomakle južnije, „gde hrvatski policajci daleko od očiju javnosti uže Evrope 'po Lici i Baniji mlate Pakistance'“, napisao je Pavičić, ponudivši alternativno viđenje.

„Možda je čarobni napitak, kako je u nas uobičajeno, turizam“, zaključio je nekako prozaično. Pored većinski katoličkog stanovništva i mnoštva diplomata, Hrvatska ima i skoro 1.800 kilometara pitoreskne obale kojoj je u letnjim mesecima i do 75 odsto posetilaca iz država šengenskog područja.

U briselskim odlukama pragmatizam vidi i antropolog i profesorka na Univerzitetu u Mariboru Vesna Vuk Godina, koja u razgovoru spominje da je širenje EU poseban oblik savremenog kolonijalizma, odnosno „samokolonijalizma“. „U tom procesu je EU kolonijalna metropola, a priključena država kolonija“, govori ona i to razlaže kao proces kojim „same države svoje podsisteme hotimice preobražavaju prema zahtevima EU, čime postaju njegove kolonije. Ulazak Hrvatske u EU znači preobražaj Hrvatske u njegovu koloniju“. Država će zauzvrat, veli Godina, steći brojne pogodnosti, ali na račun smanjenja vlastite autonomije.

Ko u trenutku pobedonosnog vijorenja zastavama želi da sluša sumnje? Biznismeni zasigurno ne jer evropeizacija donosi slobodan protok ljudi i kapitala i s njima povezan razvoj turizma i povećano zanimanje za nekretne. Prema oceni Sanjina Rastovca iz hrvatske agencije Sky nekretnine, zanimanje stranaca za nekretnine se od pristupa države u EU stalno povećava. Udeo inostranih kupaca nekretnina u Hrvatskoj već je viši od 30 odsto, a u priobalju čak 50-odstotan. Međutim, poslovna dobrobit nije nužno najbolja za građane, upozorava Rastovac: „Otvaranje granica će zasigurno dodatno povećati zanimanje stranaca za nekretnine duž obale, što bi moglo dovesti do negativnih posledica – mladim porodicama vlasništvo nekretnine brzo može postati neostvariv san“. Rastovac dodaje da bi političko neuplitanje uskoro moglo dovesti do situacija u kojima će udeo stranaca u nekim mestima nadići broj starosedelaca.

Povlačenjem graničnog nadzora uzduž slovenačke i mađarske morske, rečne i kopnene granice – uz ukidanje kontrole na aerodromima od 23. marta – najveći porast interesovanja za nekretnine pre svega se očekuje u Istri i na Kvarneru. Tu su dosad najčešći kupci bili Slovenci, Italijani i Austrijanci. Daleko je najviše slovenačkih vlasnika nekretnina, pa iako se procene o njihovom tačnom broju razlikuju, većinom prelaze broj od stotinu hiljada.

„Iskreno se veselim ulasku Hrvatske u šengenski prostor“, pojasnila nam je pred vratima svoje kuće u selu Dragonji, tik uz Plovaniju na slovenačko-hrvatskoj granici, vinarka Ingrid Mahnič, predsednica Društva vinogradara slovenačke Istre, koja je kroz pola sata očekivala veću grupu gostiju. „Iz ekonomskog gledišta zbog granice smo mnogo gubili jer su ljudi videli da smo zbog dugih graničnih kolona teško dostupni“, rekla je Mahnič o praktičnim prednostima brisanja granice. Granica je za Istrane, raspete između Italije, Slovenije i Hrvatske, oduvek bila nelogična pojava. „Trideset i jedna je godina prošla od osamostaljenja i tada je nastala granica koju pre nismo osećali. Tada nije bilo jasno da će to postati prava granica“, prisećala se. „Bilo je jako teško razumeti da do groblja, njive ili u posetu rođacima moramo preko granice i tamo pokazati dokumenta. Takoreći smo preko noći granicom odrezani od svojih rođaka, prijatelja, parcela, obrađenih površina“, objasnila je vinarka kojoj nećak živi na drugoj, hrvatskoj obali reke Dragonje. 

„Bilo je jako teško razumeti da do groblja, njive ili u posetu rođacima moramo preko granice i tamo pokazati dokumenta“, rekla je vinarka Ingrid Mahnič iz slovenačke Istre. Foto: vlastiti arhiv

Pojednostavljena svakodnevica žitelja Istre svakako je najjasniji primer pozitivnih posledica širenja šengenskog prostora. „Ljudi ovde pozdravljaju brisanje granica jer su one domaćim Istranima oduvek bile neprirodne“, objasnio je kolega novinar i slovenački Istranin Boris Šuligoj. Upravo se u toj misli sakriva pojam koji praktično otelovljuje ideju Roberta Schumana o ujedinjenoj Evropi: Istrani. Baš oni ostvaruju ideju o nadnacionalnoj Evropi koja ne negira narode i njihove manjine, upravo suprotno, ukida veštačka razgraničenja kako bi ljudi mogli živeti povezani i u miru. „Na obe strane granice živi mnogo srodnika kojima je granica onemogućavala normalnu vezu s članovima svojih porodica“, rekao je Šuligoj o svakodnevici Istrana i dodao da je „italijanska manjina bila razdeljena na dva, odnosno tri dela“.

Slično razmišlja i Barbara Riman, predsednica Saveza slovenačkih društava u Hrvatskoj, koja veruje da je granica duga 31 godinu bila mrlja na identitetu slovenačke manjine: „Slovenci u Hrvatskoj često imaju život uređen u dvema državama jer je to deo njihovog identiteta. Dvosatno čekanje na granici je remetilo mogućnost povezivanja porodica naseljenih na obe strane granice“. Ali narodi su poput gorde reke koja uvek iznova izdubi korito.

 

"Osećam se slobodnije", kaže Mauro Bernes, novinar glasila italijanske manjine La voce del popolo iz hrvatske Rijeke. Foto: vlastiti arhiv

„Ukidanje granice je za manjinu razapetu među trima državama veoma značajno“, sažeo je Mauro Bernes, novinar riječkog glasila hrvatske italijanske manjine „La voce del popolo“. „Nakon 30 godina je manjina napokon povezana; od ukidanja granica će imati brojne društvenoekonomske koristi baš svi, kako manjine, tako i Hrvati i Slovenci. Iako ćemo još uvek biti razapeti među trima državama, u stvari ćemo svi skupa živeti u velikoj evropskoj zajednici“, rekao je Bernes, nehotice se oslonivši na Schumanove sveevropske ideale. „Ostavim li slobodu kretanja, društvene i ekonomske prednosti po strani, od danas se osećam slobodnije“, izneo je svoja razmišljanja pa zaključio: „I fizički, ali još više duševno“.

 

Tekst prevela Jelena Stjepanović (jelena.stjepanovic@bloombergadria.com)