Poslednjih deset godina nismo bezrazložno prozvali "opasnom decenijom". Globalna pandemija, ruska invazija na Ukrajinu i povratak inflacije su svetsku privredu 21. veka već uzdrmali do samih njenih temelja. Recesija se nakon šokova 2022. godine u većem delu sveta 2023. čini neizbežnom. Ipak, teže je proceniti dugoročni učinak revalorizacije novca i izvrtanja pretpostavki iz temelja poslednjih 30 godina globalne istorije ekonomije.
Obilje jeftine radne snage, niski troškovi energije i prevoza, kao i manje-više mirno geopolitičko razdoblje su decenijama nakon 1990. pripomogli žustrom ubrzanju globalizacije lanaca snabdevanja i ekonomskog rasta širom sveta. Kad god bi se koji od tih stubova zanjihao, bilo je jeftinog novca koji bi održao kolotečinu, naročito u godinama nakon finansijske krize 2008. Tri najveće centralne banke – američka, evropska i japanska – od 2001. godine su svoje ključne kamatne stope držale ispod pet odsto, dok su većim delom poslednje decenije kamatne stope bile blizu nule i svakako znatno ispod stope inflacije.
Sva tri oslonca globalizacije su se u manje od tri godine urušila. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Evropi i Ujedinjenim Kraljevstvu nedostaje radnika, koji su sve skuplji. Cene nafte su se od 2020. godine više nego utrostručile, a globalne cene energije su samo u 2022. godini poskočile za 50 odsto. Rat je ruskom invazijom na Ukrajinu ušao u Evropu, a predsednici Rusije Vladimir Putin i Kine Xi Jinping otvoreno izazivaju posthladnoratovski svetski poredak i zapadne liberalne vrednosti. Velike sile su kao odgovor na to objavile rat ruskoj privredi, dok je SAD otvoreno počeo da
vodi politiku usporavanja kineskog uspona.
Deo javnosti bio je začuđen kad je u oktobru 2021. američka ministarka trgovine Gina Raimondo u intervjuu govorila o sprečavanju kineskog pristupa naprednim tehnologijama. Danas su američka ograničenja izvoza napredne tehnologije poluprovodnika Kini stvarnost, a na takva ograničenja se podstiču i Holandija i Japan, dok broj sankcionisanih kineskih kompanija stalno raste. Globalne kompanije se pitaju treba li – i kako – obnoviti sad zamršene decenijske lance snabdevanja. Najpotresnija posledica tih šokova bila je povratak inflacije. Centralne banke koje su u početku ignorisale žeravicu, prošle godine su se svim snagama latile gašenja požara najbržim i najsinhronizovanijim zaoštravanjem monetarne politike u poslednje dve generacije.
Preko 90 centralnih banaka je u proleće i leto 2022. kamatne stope podiglo, barem polovina njih za 75 baznih bodova odjednom, što je podjednako drastično uticalo na dugoročne troškove zaduživanja kompanija, potrošača i vlada.
Početkom 2022. godine prinos na desetogodišnje američke državne obveznice bio je oko 1,5 odsto, a tržišta su ključnu kamatnu stopu američkih Saveznih rezervi i dalje očekivala ispod jedan odsto. Umesto toga, godinu je završila iznad četiri odsto, a ni prinosi na desetgodišnje državne obveznice prema očekivanjima 2023. ne bi trebalo da budu mnogo niži.
Nije samo veličina tih kretanja istorijska, već i njihova brzina. U Ujedinjenom Kraljevstvu se kamata na petogodišnju hipoteku s fiksnom stopom utrostručila – s dva na šest odsto – u samo dva meseca. Promena je došla nakon više od dve decenije u kojima su se domaćinstva, preduzeća i ulagači navikli na ideju da kamate uvek mogu biti niže. Jedno od ključnih pitanja 2023. godine je uticaj skoka troškova zaduživanja na poslovna ulaganja, potrošnju i državne budžete.
Drugi ključni problem će biti korporativni odgovor na svet u kojem se plima istorije okreće protiv njih. Znamo da cene kuća padaju jer nove cene nekretnina u mnogim državama odražavaju više troškove hipoteka. Cene nekretnina u Ujedinjenom Kraljevstvu su za 20 odsto više nego što ključni brojevi sugerišu, navodi Bloomberg Economics. Taj broj u SAD iznosi deset odsto. Prilagođavanje je već u toku u nekoliko zemalja, pa bi Hongkong tako mogao izgubiti status najskupljeg tržišta nekretnina na svetu.
Međutim, mogu li ekonomije da nastave da rastu uz rast kamatnih stopa i nezaposlenosti, dok realni prihodi i cene nekretnina padaju? Uskoro ćemo saznati. U SAD smo povremeno videli i tzv. meka prizemljenja (eng. soft landing). Ipak, tamo se radilo o usporavanju privrede na održivije stope rasta, a ne o kočenju kojim bi se nivo nezaposlenosti povećao. Finansijske krize u Meksiku i azijskim ekonomijama u razvoju su nakon američkog podizanja kamatnih stopa 1990-ih pokazale da čak i meko prizemljenje u SAD može uzrokovati grublje padove u drugim delovima sveta, posebno kad ga prati rastući dolar. Evropa i Ujedinjeno Kraljevstvo već su u recesiji. Bloomberg Economics 2023. godine globalno predviđa 2,4-odstotni rast. S izuzetkom krizne 2009. i 2020. godine, to bi bila najniža stopa rasta od 1993. godine.
Ukratko: više nema besplatnog novca; donosioci makroekonomskih odluka su pred ispitom; osnovne geopolitičke pretpostavke u temelju više od 30 godina globalne ekonomske integracije bačene su kroz prozor.
Promeni li se trajno dugoročni odnos između ekonomske aktivnosti i inflacije i u državama u razvoju, takve tendencije bi mogle još više da se zaoštre. Kamatne stope bi se podigle na duže dok centralne banke ne shvate šta se događa, a domaćinstva počnu da očekuju postojanost inflacije. Privredama bi pretile dublje recesije koje bi bilo teže izbeći. Političari uznemireni ograničenim rasponom mogućnosti bi sve više pribegavali kratkotrajnijim izolacionističkim rešenjima.
Zaista tmurna prognoza. Ali, baš kako su svet preokrenuli neočekivani događaji 2022. godine, događaji u idućih 12 meseci bi ga opet mogli preobraziti.
SAD bi zahvaljujući snažnom tržištu rada i zdravom bilansu potrošnje za dlaku mogle izbeći recesiju ili zabeležiti tek kraću ekonomsku kontrakciju. Relativno blaga zima u Evropi bi se mogla nastaviti, ostavljajući kontinentu dovoljno gasa za doček leta. Domaćinstva pod najvećim pritiskom na životni standard od 1970-ih možda budu imala i malo sreće.
Privrede u razvoju mogle bi prkositi istoriji i izbeći odliv kapitala i niz kriza. Bloomberg Economicsov glavni ekonomista za ekonomije u razvoju Ziad Daoud smatra da je rizik zbog viših globalnih troškova zaduživanja manji nego 1980-ih jer najranjivije države predstavljaju znatno manji udeo svetske ekonomije.
Najvažniji deo svetlije alternativne budućnosti trenutno je i najneizvesniji: Kina. Iznenadno ukidanje protivepidemijske politike dinamičkog čišćenja u poslednjim nedeljama 2022. šokiralo je posmatrače unutar i izvan države, dok je broj zaraženih skočio. Niko ne može predvideti rasplet situacije.
Haotična promena smera mogla bi imati neslućene političke posledice, uzevši u obzir koliko je Xi lično uložio u zaštitu stanovništva od virusa. Ipak, to bi u drugoj polovini godine moglo podstaći privredni rast nakon što se zaraze primire, dok bi s druge strane moglo povisiti i cene energije, što bi otežalo smirivanje inflacije u SAD i Evropi. Brže otvaranje bi kineski privredni rast 2023. moglo podići na 5,1 odsto te globalnoj inflaciji dodati otprilike jedan procentni bod u poređenju s troprocentnim kineskim rastom 2022. godine. Optimistični scenario rasta od 6,3 odsto bi svetsku inflaciju povećao za 1,7 odsto.
Može li svetski privredni rast da pozitivno iznenadi? Snovi o dividendi opšte produktivnosti u doba pandemije kovida 19 - zbog rada na daljinu i bržeg uvođenja automatizacije - sada se čine pomalo utopijski. No kratkoročni pritisci na lance snabdevanja samo su delić prošlogodišnjih pritisaka. Uprkos velikoj priči o deglobalizaciji, glavni pokretači koji su pre mnogo godina obećavali preobražaj svetske ekonomije - na primer digitalizacijom globalnih usluga, prelazom na dekarbonizovanu ekonomiju i usponom automatizacije - još uvek su prisutni.
Ti trendovi u pozadini i dalje teže integrisanijem tržištu - čak i ako političari u SAD i Kini koračaju u drugom smeru. Mikroekonomska priča 2023. biće preduzetnički pokušaji iscrtavanja kvadrata oko te kružnice, odnosno selidbom proizvodnje bliže sedištu (engl. nearshoring) i diverzifikacijom dobavljača, što će ih zaštititi od prekida lanaca snabdevanja, kao i, gde je moguće, lobiranjem i otporom državnim pokušajima razdiranja trgovinskih partnera.
Uprkos agresivnom stavu, mnoge kompanije i ulagači klade se na nastavak globalizacije - u ovom ili onom obliku - jer bi kratkoročni troškovi stvarnog raspada političarima bili previsoki. Ipak, čak je i ta nada možda preoptimistična - uzevši u obzir geopolitičke bure. Ipak, uspeju li centralne banke u idućih 12 meseci da smire inflaciju, skoro sve je moguće - i skoro sve će postati lakše.
Tekst prevela Jelena Stjepanović.
.webp){kind=icon}
