Gotovo da nema zaposlenog koji se s vremena na vreme ne zapita kolika će mu biti penzija. Formula za izračunavanje penzije postoji, ali nije nimalo jednostavna, pa većina ljudi dočeka 65. godinu da sazna kolika će im biti primanja u starosti.
Dobro je poznato da što je veća plata tokom radnog veka, biće veća i penzija. Osim plate, još jedan važan faktor, koji igra ulogu u visini penzije jeste radni staž.
Kompleksna formula Republičkog fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), za većinu građana Srbije, pretežak je matematički zadatak, jer podrazumeva rad sa velikim brojem preciznih podataka. Zbog toga smo pitali Nikolu Altiparmakova, docenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kolika će biti penzija zaposlenima nakon četiri decenije rada za različite visine zarada koje su ostvarili.
Opširnije
Penzije u Evropi: koliko ko prima od plate?
Danska, Estonija, Italija, Holandija i Švedska planiraju da podignu starosnu granicu za penzionisanje na 70 godina ili više.
09.09.2024
Šta za 200.000 Srba u Australiji znači sporazum o penzijama koji važi od danas
Srbija i Australija potpisale su sporazum o priznavanju penzija koji danas stupa na snagu, a u toku su pregovori Srbije sa još dve države.
01.02.2024
Srpske penzije se najviše krckaju podno Alpa i Jahorine
Najveći deo penzija koji isplaćujemo penzionerima u inostranstvu ipak ostane u regionu, posebno u BiH i Hrvatskoj.
06.12.2023
Ovo su najbolji i najlošiji penzioni sistemi u 2023.
Holandija je povratila svoju titulu najboljeg penzionog sistema na svetu, prema godišnjem svetskom indeksu.
17.10.2023
Muškarci u Srbiji primaju penziju pet godina, Francuzi duže od 20
Prag za penzionisanje je na 65 godina, a prosečan čovek u Srbiji živi nešto preko 70 - taj raspon je znatno veći u Evropi.
28.04.2023
"Računica implicitno podrazumeva da su radnici tokom 40 godina radnog staža imali relativno isti položaj u društvu (svoju platu u odnosu na prosečnu platu). Oni koji su radili za platu od 90.000 dinara, koliko u proseku imaju nastavnici u školama, njihova penzija će biti oko 50.000 dinara, odnosno oko 55.000 dinara sledeće godine nakon povećanja”, kaže Altiparmakov za Bloomberg Adriju.
Prosvetni radnici se već nekoliko godina bore za bolje uslove rada, prvenstveno za veće plate. Ove godine su već dva puta protestovali, a kako kažu, neće odustati dok ne dostignu republički prosek. Oni često u javnosti porede svoj materijalni položaj sa svojim kolegama u okruženju koji imaju znatno veće plate.
Ponuda Vlade za povećanje plate od 11 odsto, i za nastavno, i za nenastavno osoblje i isplata jednokratne pomoći od 15.000 dinara za prosvetare je neprihvatljiva, s obzirom na to da je, kažu prosvetari, od januara 2025. predviđen rast minimalne cene rada od 13,7 odsto.
Kada se pogleda tabela, jasno je da primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 55 do 56 odsto njihove zarade.
A i da svi koji zarađuju manje od 170.000 dinara sa penzijom neće dobaciti do psihološke „stotke“.
Penzije lekara manja od prosečne zarade
Među njima su i lekari spacijalisti koje rade u državnim bolnicima, za nešto manje od 150.000. Odlaskom u penziju oni bi mesečno na raspolaganju imali 90.000 dinara, pa onda i ne čudi što u zdravstvenim ustanovama i dalje rade lekari koji su stekli sve uslove da uživaju u kući.
Prema podacima iz Zdrastveno-statističkog godišnjaka, u Srbiji je tokom 2021. godine radilo 6.178 doktora starijih od 55 godina, dok je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iste godine na birou bilo oko 2.000 lekara i među njima 60 specijalista.
Činjenica je i da je kada je počela pandemija jedna od prvih mera bilo povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu u iznosu od 10 odsto i da je u godina koje su dolazile bilo još nekoliko. No, nažalost, nedovoljno za pristojan život u trećem dobu. I nažalost, manje čak i od prosečne zarade u republici.
Neke sudije pregurale psihološku granicu od 100.000
Sudije u Srbiji manje zarađuju od kolega u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Sudije prekršajnih sudova u Srbiji zarađuju oko 120.000 dinara mesečno, sudije osnovnih sudova oko 160.000, u višim sudova plate su oko 200.000, a u Vrhovnom sudu 230.000 dinara.
Penzija su im, kao i ostalima, skoro upola manja plate i nisu dovoljne, kako je, sredinom aprila, saopštilo Udruženje Forum sudija Srbije, za dostojanstven život. U saopštenju tog udruženja se ocenjuje da su „plate nedopustivo niske“, kao i da „penzije nisu u skladu sa dostojanstvom funkcije, koju je sudija obavljao do penzionisanja“.
„Predlog Foruma sudija Srbije je da se Zakon o sudijama dopuni određivanjem visine penzije sudije, koji je te poslove obavljao minimum 20 godina, u iznosu poslednje plate umanjeno za jedan dinar“, rekao je tada za Betu predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije Nebojša Đuričić.
Ko može da se nada dostojanstvenom životu u starosti
Ukratko, oni koji trenutno rade na najbolje plaćenim pozicijama, a to su pre svega viši menadžment u kompanijama – generalni direktor, IT arhitekta, IT direktor, direktor sektora ljudskih resursa, izvršni direktor i regionalni direktor. To su prema podacima sajta infoplate.rs najbolje plaćene pozicije u Srbiji.
Na spisku 20 najplaćenijih pozicija, čije se prosečne zarade kreću od 233.556 dinara, koliko ima šef razvoja proizvoda, do 437.983 koliko ima generalni direktor, čak 11 pozicija su iz IT industrije. Sve njih, ako pretpostavimo da su imali relativno isti položaj u društvu (svoju platu u odnosu na prosečnu platu) i da će tako i nastaviti, očekuje penzija viša od 150.000 dinara.
Kalkulator penzije – matematika za napredne
Penzija se obračunava kao proizvod ličnog i opšteg boda. Da bismo dobili lični bod potrebno je da se izračuna lični koeficijent. Do njega dolazimo tako što godišnju zaradu podelimo sa prosečnom zaradom za odgovarajuću godinu, a zatim zbir tih iznosa podelimo sa godinama staža.
Pri računu valja imati u vidu da se od 1970. do 2002. godine zarada računa u neto iznosu, dok se od 2003. godine zarada uzima u bruto iznosu.
Kada se izračuna lični koeficijent, njega je potrebno pomnožiti sa godinama staža. Tako se dobija lični bod, koji se potom množi sa opštim bodom koji se usklađuje svake godine.
Novi uslovi za penzionisanje
Ponovo se povećava starosna granica za odlazak u penziju, ali samo za žene. Od 1. januara 2025. godine važi novi uslov za njih, a to je da moraju da imaju 63 godine i 10 meseci.
Granica za penzionisanje biće 2032. izjednačena, odnosno za žene će uvećavati svake godine, tako da će za nešto više od sedam godina i muškarci i žene moći da prestanu da rade sa 65 godina.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je još 2014. i otada se uslovi po kojima žene mogu da se penzionišu menjaju svake godine.