Među evropskim državama postoje značajne razlike ne samo u iznosu penzija već i u udelu koji penzija ima u odnosu na platu pri penzionisanju.
Najveći procenat neto plate pri penzionisanju dobijaju u Portugaliji (98,8 odsto), slede Holandija (93 odsto) i Grčka (90 odsto), pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2022. godinu. Na četvrtom mestu je Austrija, gde penzija pri penzionisanju u proseku iznosi 87,4 odsto neto plate.
U Austriji je 2022. godine prosečna penzija iznosila 1.313 evra za žene i 2.229 evra za muškarce, navodi austrijski zavod za statistiku, pri čemu penzioneri u Austriji primaju 14 penzija godišnje. Prosečna neto mesečna plata u Austriji iznosi nešto manje od 3.000 evra neto (4.388 evra bruto), prema statističkim podacima, pri čemu se takođe isplaćuje 14 puta godišnje.
Opširnije
Kolika će vam biti penzija? Sa prosečnom platom manje od 400 evra
Zbog komplikovane formule koja se koristi za izračunavanje penzija, mnogi građani Srbije ne znaju kolika ih penzija čeka.
31.08.2023
Isplati li se prevremena penzija? 63.000 penzionera u Srbiji kaže da
Pravo na prevremenu starosnu penziju u Srbiji stiče se kada osiguranik navrši najmanje 40 godina staža i najmanje 60 godina života.
25.09.2023
Srpske penzije se najviše krckaju podno Alpa i Jahorine
Najveći deo penzija koji isplaćujemo penzionerima u inostranstvu ipak ostane u regionu, posebno u BiH i Hrvatskoj.
06.12.2023
Ovo su najbolji i najlošiji penzioni sistemi u 2023.
Holandija je povratila svoju titulu najboljeg penzionog sistema na svetu, prema godišnjem svetskom indeksu.
17.10.2023
Stanovništvo stari, životni vek se produžava
Ako su u Austriji penzije znatno veće nego u Sloveniji, prosečna starost odlaska u penziju slična je kao u Sloveniji. Muškarci su se u proseku penzionisali sa 61,6 godina, a žene sa 60,9 godina. U Sloveniji su se prošle godine muškarci u proseku penzionisali sa 62,8 godina, a žene sa 61,7 godina, pokazuju podaci Zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Slovenije (ZPIZ).
OECD upozorava da će države zbog starenja stanovništva morati da podignu starosnu granicu za penzionisanje. "Udeo stanovništva starog 65 godina i više iznosio je 18 odsto u 2022. godini, a do 2050. godine bi u proseku u zemljama OECD-a trebalo da poraste na 27 odsto", navodi se u izveštaju OECD-a. Očekivani životni vek će se postepeno produžavati, što će dodatno opteretiti penzione sisteme.
Najduže rade Islanđani
Trenutno najduže rade Islanđani: žene se u proseku penzionišu sa 65,8 godina, a muškarci sa 68,3 godine. To znači da rade duže od starosne granice za penzionisanje, koja je postavljena na 65 godina. Među državama EU, na prvom mestu je Portugalija, gde se žene u proseku penzionišu sa 64,6 godina, a muškarci sa 66,6 godina.
Prosečna starost pri penzionisanju u svih 27 država EU iznosi 62,6 godina za muškarce i 62,3 godine za žene, navodi OECD, koji podstiče države da podignu starosnu granicu za penzionisanje. Time bi se produžio period uplaćivanja u penzioni fond i skratio period primanja penzija.
Danska, Estonija, Italija, Holandija i Švedska planiraju da podignu starosnu granicu za penzionisanje na 70 godina ili više, ukoliko se očekivani životni vek poveća u skladu sa predviđanjima, navodi OECD.
Ceo tekst pročitajte na stranicama Bloomberg Adria Slovenija.
.webp){kind=icon}
