Generacija Z i AI: da li nas tehnologija čini jačim ili zabrinutijim?

Generacija Z odrasla je uz pametne telefone i društvene mreže u realnom vremenu - oni mogu da kreiraju sadržaj i trenutno ga stave na mreže, pa je to generacija koja ima ključnu ulogu na prelazu ka svetu koji se bazira na upotrebi veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI). Oni nisu generacija slepog tehnološkog optimizma, niti su potpuno pesimistični, već AI vide kao šansu i otvaraju pitanja o humanizaciji i dehumanizaciji AI-ja. U tom kontekstu, učesnici Kopaonik biznis foruma u sredu su otvorili pitanje da li će se taj skepticizam i radoznalost zumera pretvoriti u resurs za dalji ekonomski razvoj.

Direktorka sektora za uspeh klijenata u ZeroNorthu Jovana Đapa tom prilikom rekla je da je fascinantno koliko smo brzo prešli od četbotova do ozbiljne AI infrastrukture, pri čemu AI utiče na to kako posmatramo poslovne modele i gradimo kompanije. Kako je rekao suosnivač i izvršni direktor Farmita Sava Pavlović, danas neko ko nema desetine godina iskustva ima lak pristup znanju zahvaljujući novoj tehnologiji i na osnovu toga se može odvažiti da uđe u pokretanje nekog biznisa.

S druge strane, izvršni direktor Simplifyja Ivan Pribićević istakao je da, iako je ovime pojedincu prenos znanja postao ekstremno brzo dostupan, utisak je da manjka sposobnosti da se to znanje primeni. Slično tome, suosnivač Cloud Cityja Lazar Lekić izneo je mišljenje da se ljudi pokazuju nesposobnim da predvide buduće tendencije i scenarija pomoću AI alata.

U međuvremenu, na tržištu AI-ja izražena je dominacija malog broja velikih kompanija, a količina energije koja se troši ide ka astronomskim nivoima. "ChatGPT u jednom danu troši toliko energije koliko bi se utrošilo kada bi se 'teslom' otišlo na put oko sveta i 42 puta prešao ceo svet", navela je profesorka FEFA fakulteta i direktorka sadržaja Bloomberg Adrije Jelisaveta Lazarević.

Kako kompanije u Srbiji stoje sa AI-jem

Prema njenim rečima, nedavno istraživanje koje je FEFA sprovela, a u kom je učestvovalo 80 kompanija u Srbiji (pri čemu su 60 odsto njih velike firme) pokazalo je da od pojave ChatGPT-ja primena AI-ja postaje mejnstrim u kompanijama. "Njih 30 odsto već koristi neke AI agente - najviše u sektoru bankarstva i osiguranja. Međutim, i pored evidentnog entuzijazma, nivo implementacije AI-ja je zapravo i dalje na niskom nivou, pa su i biznis rezultati još uvek neopipljivi. Tako je 40 odsto kompanija i dalje u ranoj fazi implementacije AI-ja i samo devet odsto ga je integrisalo u svoje 'core' procese. Sektori u kojima se najviše koristi AI su ljudski resursi, marketing, prodaja i servisiranje klijenata."

Kako je Lazarević naglasila, AI nije softverska nego industrijska revolucija.

"Kada smo pitali kompanije sa kojim ciljem uvode AI, 50 odsto je reklo da je to sa ciljem povećanja produktivnosti", kazala je, dodavši da poslovna praksa pokazuje da AI zasad i pravi najveći efekat u produktivnosti i inovativnosti, dok uticaj na rast prihoda ili profitne marže ostaje mali. "Kada smo ih pitali zašto još nema tih opipljivih rezultata, odgovor je bio da je to prvenstveno zato što se zaposleni teže prilagođavaju novim zadacima koji su povezani sa AI transformacijom."

Govoreći o skaliranju kompanija, Đapa je rekla da je fundamentalna razlika, koju generacija Z i AI donose, način na koji pripadnici te generacije grade kompanije, težeći da naprave takozvane supernove, to jest kompanije koje ostvaruju rapidan rast prihoda u kratkom periodu. Oni, kako je kazala, često kreću u pokretanje biznisa sa globalnim ambicijama od prvog dana - što je tendencija koja i dalje nije toliko prisutna među mladima u Srbiji. "Volela bih da malo više vidim toga u Srbiji."

Depositphotos

Takođe, uz nove tehnologije zumeri se fokusiraju na naplaćivanje po ishodu i drugačije posmatraju organizacione aspekte poslovanja, napomenula je. S tim u vezi, Pavlović je podsetio da u njihovoj firmi pretežno rade pripadnici generacije Z, koji su svakodnevno služe AI alatima, pa je kreirana situacija u kompaniji u kojoj praktično svako od zaposlenih za svojim stolom ima "još jednog kolegu", kog dobija služeći se novim tehnološkim pomagalima.

Međutim, prema rečima Pribićevića, čini se da mlađima nedostaje istrajnost, to jest da započinju dosta dobrih stvari, ali da one ostanu nedovršene. "Ako istraju, imaćemo potpuno drugačiju privredu", ocenio je. Njegov utisak je i da se vodi "borba u percipiranju rizika" između starijih i mlađih generacija.

Nadovezujući se na to, Pavlović je potvrdio da "mi kao generacija Z nosimo sklonost ka riziku i neretko ne percipiramo loše stvari koje mogu da se dese na poslovnom putu". Uprkos tome, svoj ulazak u biznis "potpuno nespreman" on posmatra kao "pozitivnu odluku".

Ono na šta je Pavlović ukazao jeste da zumeri treba da usavršavaju komunikaciju. "Brine me da ne uđemo potpuno u komunikaciju sa LLM-ovima (engl. large language models - veliki jezički modeli, prim. aut.) i izgubimo komunikacione veštine s ljudskim bićima. Drugo, treba raditi na veštinama prodaje kao neophodne komponente. Mi konstantno moramo da prodajemo ideju različitim stranama i AI tu može da pomogne, ali je na nama da se bacimo u vatru i malo izađemo iz digitalnog sveta."

Generacija Z i AI na radnom mestu

Lazarević je sa okupljenima podelila da podaci iz njihovog istraživanja kažu da generacija Z već u velikoj meri koristi AI na poslu na dnevnom nivou (njih 66 odsto) - ponajviše ChatGPT. "Globalno gledano, pripadnici generacije Z kažu da suštinski primena AI-ja na poslu ima pozitivan uticaj, da raste produktivnost, što im ostavlja više slobodnog vremena i daje im bolji balans između poslovnog i privatnog života."

Ipak, na pitanje da li se pri izazovima više oslanjaju na ChatGPT ili svoje menadžere, većina ispitanika ankete FEFA fakulteta rekla je da se i dalje više oslanja na menadžere. "Paralelno s tim pak i generacija Z i njihovi menadžeri kažu da primećuju da se interakcija među kolegama ipak malo smanjila", naglasila je Lazarević.

Lekić je upozorio na to da je zabrinutost usled neizvesnosti među zumerima i te kako prisutna, naročito među onima koji tek treba da stupe na tržište rada. "Ono što je ranije bila ključna veština - uska specijalizacija, sada više neće biti dovoljna, zaposleni će morati da budu upoznati sa širim kontekstom proizvodnje nekih rešenja i usluga."

Pribićević je, osvrćući se na uticaj AI-ja u pogledu smanjenja radne snage, izneo očekivanje da će biti još otpuštanja kakva smo dosad već videli u velikim tehnološkim kompanijama. Što ne čudi ako, kako je kazao, "naš senior programer sada za tri sata uradi nešto što je ranije radio nedeljama". To, dodao je, ne znači da treba bežati od programiranja kao takvog, samo usled straha da se može biti zamenjen AI-jem. Štaviše, "savetovao bih onima koji žele da se bave programiranjem da apsolutno idu u tom smeru", izjavio je Pribićević.

Slične stvari pokazalo je istraživanje Gallupa i Walton Family Foundationa iz 2025. Mada je njihov zaključak da su pripadnici generacije Z optimističniji u pogledu svoje budućnosti (njih 56 odsto se oseća spremno za ono što ih čeka, što predstavlja rast u odnosu na prethodne godine, dok 77 odsto veruje da ima sjajnu budućnost pred sobom), istovremeno se njihov osećaj svakodnevnog blagostanja smanjuje, što može ukazivati na rastuće izazove kao što su stres, finansijske brige i nesigurnost. Tako samo 45 odsto generacije Z ocenjuje svoje trenutno stanje kao "thriving" (napredujuće), što je najniži procenat u tri godine.

Indeks procene kvaliteta života - koliki procenat zumera pati, bori se ili napreduje | Izvor: Gallup

Na tom tragu je Deloitteova prošlogodišnja analiza koja je obuhvatila pripadnike i generacije Z i milenijalce, u kojoj se kaže da oni biraju posao ne samo zbog plate, već i zbog smisla i mentalnog blagostanja - te tri dimenzije su međusobno povezane i određuju nivo sreće ne poslu. Osećaj finansijske nesigurnosti je visok: skoro polovina zumera (48 odsto) i milenijalaca (46 odsto) kazalo je da se ne oseća finansijski sigurno u 2025, što je znatno više nego godinu pre (kada su ti procenti iznosili 30 odsto za zumere i 32 odsto za milenijalce). Prirodno, finansijska nesigurnost se direktno povezuje sa nižim šansama da imaju osećaj mentalnog blagostanja, kao i osećaja da je njihov rad smislen.

Interesantno je da, prema toj studiji, samo šest odsto generacije Z vidi uspon u rukovodstvo kao glavni cilj karijere, što govori da tradicionalna korporativna lestvica više nije u fokusu. Dobra ravnoteža između posla i privatnog života, mogućnost za napredovanje, učenje i razvoj navode kao neke od glavnih razloga zbog kojih su izabrali svog trenutnog poslodavca. Većini ove generacije je rad povezan sa identitetom, ali rad više nije jedini izvor smisla - mnogi traže smisao i van posla.

Generacija Z aktivno radi na razvoju znanja - većina uči nove veštine van radnog vremena, dok značajan broj njih preispituje vrednost univerzitetskog obrazovanja, posebno njegovu praktičnu primenljivost i troškove. Prema njihovom mišljenju, takozvane meke (engl. soft) veštine, kao što su komunikacija, empatija i liderstvo, čak su važnije od tehničkih veština za napredovanje u karijeri. 

Kako generacija Z (tamno zeleno) i milenijalci (svetlo zeleno) trenutno koriste alate generativne veštačke inteligencije | Izvor: Deloitte

Veliki deo generacije Z (74 odsto) i milenijalaca (77 odsto) reklo je da veruje da će generativni AI na njihov rad u narednih 12 meseci, a više od polovine ispitanika već koristi tu tehnologiju u svakodnevnom radu. Ipak, preko 60 odsto ispitanika brine to da bi veštačka inteligencija mogla ukinuti radna mesta, što ih motiviše da traže poslove za koje veruju da neće biti ugroženi u tom smislu.

"Ono za šta sada generacija Z najviše koristi AI jesu zadaci koji podrazumevaju tehničke, 'hard' veštine, ali i neki kompleksniji zadaci u Excelu, pravljenje prezentacija i slično. S druge strane, pripadnici ove generacije smatraju da su u poslovnom svetu trenutno ključne veštine: emocionalna inteligencija, kritičko razmišljanje i veštine pregovaranja", kazala je Lazarević na Kopaoniku.

Uz to, oni "za razliku od drugih generacija razmišljaju o investicijama", istakla je, govoreći da je u dosadašnjoj interakciji sa srednjoškolcima mogla da posvedoči tome da su oni već upoznati s tim šta je Nvidia ili berzanski indeks S&P, na primer.

I ne samo to, već mlađe generacije "ne vide tradicionalni način investiranja kao jedinu opciju", napomenula je ona, misleći na tradicionalni portfolio koji se 60 odsto bazira na akcijama i 40 odsto na obveznicama. Zumeri to jednostavno ne vide kao atraktivnu priliku, već se radije okreću rizičnom kapitalu, startapovima, retkim satovima i automobilima, kriptovalutama... Ovo se objašnjava već pomenutom činjenicom da su mladi "finansijski anksiozni i traže iznadprosečne prinose", kazala je Lazarević, ističući da tome doprinose i društvene mreže koje nadmeću nerealna očekivanja.