Carine neće pospešiti domaću proizvodnju u SAD, ali evo šta hoće

Američka industrija definitivno zna za bolje dane. Proizvodnja nikada nije dosegnula vrhunac zabeležen neposredno pre finansijske krize 2008, a broj zaposlenih u tom sektoru danas je za milion ljudi manji. Dvostruki udarac pandemije kovida-19 i ruske invazije na Ukrajinu razotkrio je da američke fabrike nisu bile u stanju da brzo povećaju proizvodnju osnovnih dobara, bilo da je reč o maskama ili municiju. Legendarni proizvođači poput Boeinga, Intela i proizvođača automobila iz Detroita suočavaju se sa konstantnim krizama, dok kineski "nacionalni prvaci" poput BYD-a, CATL-a i Huaweija beleže stalni rast i uspeh.

Bloomberg

Za Donalda Trumpa, carine su lek za sve i treba ih uvesti svima - prijateljima, neprijateljima, pa i pingvinima. Ali gotovo svi ekonomisti smatraju da su carine neefikasan lek koji bi mogao da američke proizvođače gurne u još dublju krizu. Izgradnja zida oko najveće svetske privrede nije pravi put. U nastavku donosimo skup politika bez carina koje nude sigurniji smer za revitalizaciju američke proizvodnje.

Učiti iz kineske strategije

Trump već dugo tvrdi da je Kina preotela veliki deo proizvodnih kapaciteta iskorišćavanjem SAD. Ako su te taktike tako efikasne, SAD bi trebalo da ih primenjuju protiv svog najvažnijeg strateškog suparnika.

Kina nije postala "fabrika sveta" uvođenjem carina. Još od devedesetih godina, Peking je smanjivao prepreke za uvoz, dok je koristio razne industrijske politike za podsticanje domaće proizvodnje. Neke od tih mera izazvale su trajne prigovore trgovinskih partnera - veštačko održavanje niske vrednosti juana, uslovljavanje prenosa tehnologije za tržišni pristup, te potiskivanje rasta plata. Kineske vlasti su, takođe, koristile klasične alate industrijske politike - subvencije za istraživanje i razvoj, poreske olakšice i povoljne zajmove za sektore poput električnih vozila i poluprovodnika.

Za industrijalizaciju, Kina je primenila dve posebno efikasne mere koje bi SAD trebalo da kopiraju. Prvo, pozvala je strane investicije. Evropski proizvođači automobila bili su među prvima koji su ušli, tokom osamdesetih. Američke firme su usledile tokom devedesetih godina, a naročito nakon pristupanja Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. Poslednjih godina, Apple i Tesla napravili su ogromna ulaganja u Šenženu, Šangaju i drugim gradovima. Danas strane firme proizvode gotovo trećinu kineskog izvoza.

Bloomberg

Poređenja radi, SAD su uložile manje truda u privlačenje stranih investicija, oslanjajući se na atribute poput svoje ogromne veličine tržišta, snažne vladavine prava i stabilne valute kao dovoljne podsticaje. Multimilionske fabrike čipova koje Taiwan Semiconductor i Samsung Electronics postavljaju na jugozapadu dobar su početak, ali SAD bi trebalo da iskažu dobrodošlicu i kineskim tehnološkim liderima. Umesto toga, na različitim nivoima, američka vlada je uglavnom ometala napore kineskih firmi da proizvode električna vozila ili njihove baterije u SAD. To je greška. Pre četiri decenije, američki proizvođači automobila imali su koristi od prenošenja znanja od japanskih konkurenata koji su gradili fabrike automobila u SAD. Isto bi moglo da se ponovi sa kineskim firmama.

Još jedna stvar koju bi SAD trebalo da kopiraju od Kine jeste njena mreža velikih industrijskih centara. Šenžen je svetski centar proizvodnje elektronike, jer se tamo koncentriše ogromna količina znanja o procesima. To je predstavljeno velikom i fleksibilnom radnom snagom - sposobnom za proizvodnju pametnih telefona, dronova, robota ili sledećeg vrednog proizvoda. Trend u SAD bio je suprotan, sa nekadašnjim industrijskim centrima koji se raspršuju širom zemlje. Detroit više ne zaslužuje da se zove Motown, a Silicijumska dolina više ne proizvodi mnogo mikroprocesora.

Bloomberg

Američke firme obično šire svoja ulaganja kako bi imale prisutnost u više kongresnih okruga. Cilj je proširiti svoj uticaj u Vašingtonu i igrati jednu lokaciju protiv druge u takmičenju za investicione podsticaje. Umesto toga, političari i preduzetnici treba da sarađuju, kako bi izgradili koncentrisane industrijske centre gde znanje može cirkulisati među radnicima, preduzetnicima, investitorima i akademicima, kao što je to nekad bilo u Detroitu i Silicijumskoj dolini.

Stvaranje novih proizvodnih paradigmi

Ne samo da kineski proizvođači imaju pristup jeftinijoj radnoj snazi od svojih američkih kolega, već su i njihove fabrike više automatizovane. U 2023. Kina je instalirala 51 odsto svih industrijskih robota u svetu, a SAD samo sedam odsto.

Bloomberg

Kako bi bile konkurentne, SAD moraju da razviju nove proizvodne paradigme uporedive s onima koje su Amerikanci uveli tokom ranijih industrijskih revolucija. Izumitelj Eli Whitney je revolucionirao proizvodnju musketa početkom 19. veka - uvođenjem zamenjivih delova. Jedan vek kasnije, proizvođač automobila Henry Ford usavršio je pokretnu traku za montažu.

Kakve tehnološke promene mogu američki proizvođači prihvatiti u 21. veku? Očigledan cilj je veštačka inteligencija (AI). Uprkos svim kineskim prednostima u primeni robota, njen napredak u AI-ju ostaje neujednačen, što američkim firmama daje priliku da prevladaju industrijske slabosti. Kao što je prelazak sa parnog pogona na električnu energiju zahtevao potpuno preuređenje tipične fabrike, efikasna eksploatacija mogućnosti veštačke inteligencije u proizvodnji zahtevaće nove vrste mašina, senzornih sistema i radnih tokova.

Zamislite fabriku automobila budućnosti. CNC mašine ili podesivi sistemi za štancovanje stvaraće velike, modularne delove. Jednostavne mašine sastavljaće sedišta, osovine i vrata posebno dizajnirana tako da njima mogu lako manipulisati osnovni hvatači. AI će nadzirati svaki korak kako bi identifikovao greške i razradio bolji proizvodni proces, prilagođavajući se u stvarnom vremenu.

Kako bi se takva transformacija podstakla, američki zakonodavci će morati da se odreknu ideje da će fabrike stvarati obilje poslova kao u prošlom veku. Umesto toga, prioritet bi trebalo da bude iskorišćavanje naučnih i tehnoloških snaga zemlje.

Osim AI-ja, postoji nekoliko potencijalnih razvoja koji bi mogli označiti novo industrijsko buđenje. Proizvođači alatnih mašina možda će moći da proizvode pametne alate, čime bi proizvodnja postala sličnija programiranju. Američko rukovodstvo u komercijalnim svemirskim letovima moglo bi pružiti platformu za napredak u takozvanoj orbitalnoj proizvodnji - vrsti proizvodnje koja koristi svemirske uslove, poput mikrogravitacije, za proizvodnju jedinstvenih materijala i proizvoda. Nanotehnologija bi mogla omogućiti preciznu proizvodnju, s kontrolom na nivou atoma.

Očuvanje američkih prednosti

SAD imaju bolje šanse da osiguraju svoje mesto kao proizvodna velesila, ako ostanu prosperitetna nacija sa postojanim saveznicima i verodostojnom reputacijom za izvrsnost u nauci i industriji.

Saradnja sa prijateljskim zemljama bi trebalo da bude temelj američkog industrijskog preporoda. Preteći carinama celom svetu odjednom, Trump je sopstvene hirove učinio najjasnijom i najneposrednijom pretnjom prosperitetu Evrope, Japana, Južne Koreje i zemalja jugoistočne Azije, svih koje u određenoj meri dele američku zabrinutost zbog kineskih trgovinskih praksi. Svaka zemlja koja pregovara sa Trumpom zna da on brzo menja mišljenje. Tokom svog prvog predsedničkog mandata, na primer, prisilio je Meksiko i Kanadu da ponovno pregovaraju o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini. Sada preti da će se povući iz revidiranog sporazuma.

SAD i dalje mogu stajati rame uz rame sa saveznicima - oslanjajući se na Japan i Južnu Koreju za brodogradnju, crpeći retke metale iz Kanade i Australije, te iskorišćavajući široku industrijsku ekspertizu Evrope. Bidenova administracija kretala se u tom smeru, svesna da SAD ne mogu samostalno parirati kineskoj industrijskoj moći. Ali sada mnoge vlade zameraju Vašingtonu i pitaju se može li se njihovo poljuljano poverenje ponovno izgraditi.

Takođe je teško zamisliti kako će Trumpovi napadi na univerzitete dovesti do velikog procvata američke nauke. Istina, univerziteti su opterećeni rasipnošću i često su odvojeni od stvarnih potreba. Međutim, nesporno je da guraju nauku napred, budući da sprovode oko polovine svih temeljnih naučnih istraživanja u zemlji. Univerzitetska istraživanja su dovela do napretka u računarsko potpomognutom dizajnu i 3D zapisu - dvema od najvećih promena proizvodnih paradigmi u poslednjim decenijama. Hoće li sledeće moguće otkriće propasti u univerzitetskoj laboratoriji, jer je ostalo bez državnih potpora.

Na kraju, kako bi SAD ponovno osvojile industrije u kojima su nekada briljirale i otvorile nove, njeni čelnici moraju podržati kombinaciju visoko i niskokvalifikovane imigracije. Tajvanski inženjeri pomogli su obnovi žalosnog stanja američke industrije čipova. Ako Trump učini SAD neprijateljskim mestom, manje talentovanih ljudi će želeti da tamo inovira. U prošlogodišnjoj anketi, samo četvrtina Amerikanaca odgovorila je pozitivno na izjavu: "Bilo bi mi bolje da radim u fabrici". Državi će biti potrebna veća radna snaga kako bi osigurala dovoljan broj ljudi za često iscrpljujući i neugledan posao.

SAD moraju biti najbolja verzija sebe kako bi uspele. I sada mogu ponuditi viziju koja je privlačnija od one koju nude Kina i Rusija. Ali što više Trump učini zemlju taocem svojih impulsa, bilo da se radi o trgovinskoj politici, imigraciji ili postupanju prema investitorima, to su veće šanse da ne bude Kina ta koja je izolovana od ostatka sveta, već same SAD.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar