Poboljšanje odnosa SAD i Kine, odnosno dogovor o značajnom smanjenju carina koje su dve zemlje postigle 12. maja ima pozitivan uticaj na tržište metala, što se vidi i u blagom oporavku cene rude gvožđa, istakao je Lav Minić, član upravnog odbora BST (HK), za Bloomberg Adria TV.
Podsetimo da su se SAD i Kina 12. maja dogovorile o značajnom smanjenju carina na 90 dana. Ugovoreno je da SAD smanje carine na kinesku robu sa 145 na 30 odsto tokom 90 dana. Kina, s druge strane, smanjuje carine na američku robu sa 125 na 10 odsto za isti vremenski period.
To je značajno smanjenje dažbina između dve najveće svetske ekonomije, a tržišta su odmah odreagovala rastom, pisao je Bloomberg. Tako su fjučersi za S&P 500 porasli do 2,8 odsto, fjučersi za Nasdaq 100 do 3,3 odsto. USD/JPY (odnos između američkog dolara i japanskog jena) porastao je na najviši nivo od 10. aprila nakon pregovora između SAD i Kine.
Opširnije
Preplavljuje li Evropu talas jeftine kineske robe
Trgovinski rat između SAD i Kine dobija evropski epilog. Dok Vašington podiže carinske zidove, Brisel sve više razmatra vlastite prepreke kako bi zaštitio privredu Unije.
15.05.2025
Berze rastu, zlato pada posle dogovora Amerike i Kine
"Apetit za rizikom se vraća na tržišta", rekao je za Bloomberg TV Raj Singh, portfolio menadžer u kompaniji Principal Asset Management. Iako očekuje da će pozitivan sentiment potrajati, upozorava da je "cela trgovinska situacija prilično promenljiva i da je neizvesnost veoma visoka".
12.05.2025
Kineske berze u usponu nakon naznaka o trgovinskom zbližavanju sa SAD
Nakon najave napretka u trgovinskim pregovorima između SAD i Kine, kineske berze beleže oporavak, a investitori širom Azije izražavaju oprezni optimizam, iako konkretne mere još nisu objavljene.
12.05.2025
Kina na ivici demografske krize - sve manje brakova i dece
Pad stope sklopljenih brakova u Kini produbljuje demografsku krizu u drugoj najvećoj ekonomiji sveta, a mere Pekinga za povećanje nataliteta ne daju očekivane rezultate.
11.05.2025
SAD i Kina za pregovaračkim stolom - traže rešenje za trgovinski rat
Vašington nudi smanjenje carina, ali analitičari ostaju skeptični u pogledu trajnog rešenja.
10.05.2025
Sve oči uprte u Kinu
Prema rečima Minića, sada svi čekaju vesti iz Kine jer ona ima najveći uticaj na cene čelika i rude gvožđa zbog velikih infrastrukturnih projekata koji su ključni za ovu industriju.
"Za tržište metala veliki značaj imali su ogromni projekti na tržištu nekretnina koji su se u Kini do skoro dešavali. Imali smo na svim nivoima, u malim mestima i velikim gradovima, izgradnju mostova, zgrada, puteva, tunela... Ali toga sada nema", naveo je Minić.
Postavlja se pitanje gde će biti taj sledeći talas ogromnih infrastrukturnih investicija jer najveći uticaj na tržište rude gvožđa i metala imaju veliki infrastrukturni projekti.
Takođe, Minić navodi da ubedljivo najveći uticaj na ovo tržište ima i kinesko tržište nekretnina koje je "konzumiralo 30 do 40 odsto ukupne proizvodnje čelika".
"Trenutno pad cene nekretnina u Kini utiče na slabiju potražnju. Drugo, generalno je na kineskom tržištu slaba potražnja. Igrači sada gledaju ka jugoistočnoj Aziji. Posebno se nadaju rastu Indonezije, Vijetnama, Malezije i Indije."
Minić objašnjava da je jugoistočna Azija postala strateški sve važnija za Kinu, posebno sa rastom tenzija između zapadnih zemalja, odnosno SAD i Kine.
"Kineske državne firme hrle ka Indoneziji i grabe se za pozicije kako bi mogle da se pripreme za dugoročne tenzije između Kine i zapada u narednim godinama. Sve je više kineskih firmi koje su gladne za projektima. Taj pokret je sada doživeo kulminaciju jer kineske firme vide da nisu više dobrodošle na zapadu."
Proizvodnja se prebacuje iz Kine
On je naveo da je u Džakarti sve više i velikih i malih državnih firmi iz Kine koje se bave izgradnjom infrastrukturnih projekata.
"Sada je ceo fokus na ovom regionu. Međutim, postoje brojni izazovi. Industrija čelika je strateška stvar. Svaka ozbiljna država želi da ima kontrolu nad tom industrijom. Tako da tu sada postoje tenzije – da li iskoristiti efikasnost koju je Kina izgradila u prethodnih 20 godina u svojoj industriji koja sada proizvodi najviše čelika u svetu ili ne."
Kineske firme, dodaje, po principu "join venture" partnerstva otvaraju svoje čeličane na ovim tržištima. "Čelik se svakako i dalje uvozi, ali to nije dugoročan plan. Vidimo da se proizvodnja prebacuje, odnosno ta tehnologija i radna snaga, na tržišta koja će imati veći rast u narednih 10 do 15 godina. Barem je tako kada se radi o infrastrukturnim projektima."
Minić naglašava i da je Kina dostigla nivo jedne od infrastrukturno najrazvijenijih zemalja na svetu. "Zemlja od 1,5 milijardi ljudi je uspela da izgradi takvu infrastrukturu za 20 godina. Ta efikasnost je mnogo veća nego ono što je potrebno lokalnom tržištu."
Smanjiće se i volatilnost i cene gvožđa
On kaže da u tom smislu ni nove stimulativne mere države mogu samo kratkoročno da pomognu.
"Postoji limitiran broj mostova i broj stanova koji mogu da se izgrade. Stalno se nadamo novim stimulativnim merama, ali to će dovesti do poboljšanja od dva meseca ili šest meseci, pa će se opet tražiti sledeći program. Ne verujem da će u ovom kapacitetu kineska industrija čelika moći dugoročno da opstane. Moraće da pronađe neku novu formu i da se prilagodi novoj realnosti".
Kako navodi, prošle godine se cena rude gvožđa kretala u rasponu od 100 do 110 dolara po toni. Minić predviđa da će se ove godine taj raspon smanjiti na oko 95 do 105 dolara.
"I dalje će biti volatilnosti, ali ona neće ići na 110 ili 115 dolara, već će biti bliže cifri od 100 dolara. Ove godine će se smanjiti i volatilnost i cene rude gvožđa", zaključuje on.
- Tekst napisan uz pomoć Jelisavete Lazarević i Marka Perožića.
.webp){kind=icon}
