Kina na ivici demografske krize: Sve manje brakova i dece

Skoro dve decenije Abby Gao organizuje venčanja u Kini. Sa zadovoljstvom se priseća dana kada je za jednu svadbenu kolonu angažovala čak 58 luksuznih automobila – među njima i Rolls-Royces i Lamborghinis. Ili trenutka kada je salu za venčanje ispunila sa 35.000 ruža. Pamti i bezbroj boca vrhunskog Moutai likera, čija cena dostiže stotine dolara po boci, koje bi pažljivo postavljala na sredinu svake banket-stolice.

Međutim, sada se ova 39-godišnjakinja preorijentisala na organizaciju dečjih rođendana – prinudno, zbog naglog pada potražnje za svadbama.

"Sve je palo preko noći", kaže Gao, čija je firma u Pekingu prošle godine imala svega oko stotinu klijenata, za razliku od 2012. godine, kada je organizovala gotovo 2.000 venčanja. "Mladi danas na prvo mesto stavljaju ličnu sreću, a to ne podrazumeva uvek i brak."

Broj sklopljenih brakova u Kini opada već skoro celu deceniju, a prošle godine zabeležen je pad od gotovo 21 odsto – na istorijski minimum – dodatno pogoršavajući demografsku krizu koja preti drugoj najvećoj ekonomiji sveta.

Tradicionalno, vanbračna deca su u Kini retkost, zbog društvene stigme, ali i nekadašnjeg zahteva da roditelji imaju venčani list kako bi mogli da prijave dete i obezbede mu pristup javnim uslugama. Iako pojedine provincije počinju da ublažavaju te propise, stopa rađanja i dalje opada, a kinesko stanovništvo se smanjuje već treću godinu zaredom – što ozbiljno ugrožava budući privredni rast i ostavlja sve manje radne snage da izdržava sve stariju populaciju.

Donosioci odluka su zabrinuti. Predsednik Xi Jinping pozvao je na snažnije usmeravanje kako bi se oblikovala shvatanja mladih o braku, roditeljstvu i porodici, dok su državni mediji sugerisali da bi univerziteti trebalo da uvedu "obrazovanje o ljubavi" kako bi studentima pomogli da prevaziđu "nejasno razumevanje emotivnih odnosa".

Vlada pokušava da podstakne sklapanje brakova kroz subvencije, pojednostavljeno administrativno postupanje i ohrabrivanje umerenijih davanja za mladu. Otkako je 2016. godine ukinuta politika jednog deteta, Peking je uveo čitav niz mera za podsticanje nataliteta, uključujući novčanu pomoć, kao i produženo porodiljsko bolovanje i odsustvo očeva sa posla kada dobiju dete i kako bi motivisao parove da imaju više dece.

Ipak, uprkos naporima vlasti, sve veći broj mladih Kineza prihvata filozofiju "bez braka, bez dece". Na tu odluku delimično utiče i usporavanje privrede – mnoge obeshrabruju troškovi venčanja i očekivanja poput kupovine stana ili davanja velikih svota novca porodici mlade. Prisutan je i snažan društveni faktor, jer deo mlađih generacija sve više odbacuje patrijarhalnu kulturu i konzervativna shvatanja o tradicionalnoj, ulozi žene.

"Pad stope sklapanja brakova u Kini deluje kao trajan trend", ocenjuje Ada Li, analitičarka Bloomberg Intelligence. "Mladi koji su u godinama za brak sve češće odustaju, navodeći kao razloge visoke troškove, veliku nezaposlenost među mladima, slabu ekonomiju i sve veće nepoverenje prema tradicionalnim društvenim vezama."

Te pritiske jasno je videti i u parku hrama Neba u Pekingu, gde zabrinuti roditelji četiri puta nedeljno dolaze na pijacu za upoznavanje, ne bi li pronašli bračnog partnera za svoju odraslu decu – koja su često previše zauzeta ili jednostavno nezainteresovana da se sama pojave.

Jedne nedelje popodne, ograda i staza parka bile su prekrivene stotinama plastificiranih papirića na kojima su ispisani godine, visina, težina, obrazovanje i godišnja plata potencijalnih partnera. U tim domaćim oglasima navodi se i da li osoba poseduje automobil, stan, ili – naročito važno – prijavu prebivališta, koja omogućava ostvarivanje prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kupovinu nekretnina i upis dece u škole u prestonici.

Depositphotos

Neki oglasi sadrže i kratke opise ličnosti oglašene osobe. Drugi su više fokusirani na zahteve – "dobar karakter, zdrav, odgovoran", piše u jednom. "Poželjno da ima stan ili mogućnost da ga kupi." Na plakatima je više žena nego muškaraca, što možda ukazuje na dodatni društveni pritisak koji žene trpe da se udaju dok su još u dvadesetim godinama.

Većina roditelja ostavlja samo broj telefona kako bi ih potencijalni zainteresovani mogli kontaktirati, dok neki ostaju da stoje pored oglasa – kako bi uživo razgovarali sa potencijalnim partnerima svoje dece ili njihovim roditeljima, razmenili dodatne informacije i dogovorili susret.

"Troškovi venčanja su veoma visoki", kaže Morningstar Yang , 34-godišnji dizajner animacije sa jugozapada Kine, koji već deset godina živi u Pekingu i traga za životnim saputnikom na ovoj pijaci. "Bilo bi prilično teško da se oženim ženom iz Pekinga", dodaje, obučen u plavu košulju i sa elegantnim crnim kožnim rancem preko ramena. "Većina žena ovde verovatno želi stan u Pekingu, automobil ili još više – a to je za mene teško dostižno."

U megapolisu poput Pekinga, cene stanova su dostigle nivoe koji su van domašaja za mnoge – jedan kvadratni metar stana u školskom okrugu sa dobrom reputacijom često košta više od prosečne godišnje plate. Neizvesnost u vezi sa budućim zaposlenjem dodatno utiče na to da brak mnogima deluje kao nedostižan cilj. Skoro svaki šesti Kinez od 16 do 24 godine, koji nije redovan student, trenutno je nezaposlen.

Subvencije i novčani podsticaji "verovatno bi bili samo privremeno rešenje" za ljude koji se suočavaju sa ogromnim troškovima braka i roditeljstva, smatra Yang. "Privreda usporava, a mladi se bore da opstanu. Imati decu bi samo povećalo pritisak."

Neprestani pad broja brakova ujedno odražava i sve jasniji otpor nekih Kineskinja prema sve većem pritisku da se vrate tradicionalnim ulogama negovateljica i domaćica. Iako Komunistička partija zvanično zastupa politiku rodne ravnopravnosti – Mao Zedong je izjavio da "žene drže polovinu neba" – Xi Jinping sve češće promoviše konzervativniji pogled na društvo. Tako je u govoru iz 2013. godine poručio da je od ključne važnosti da žene budu "dobre supruge i majke". A 2023. pozvao je jednu od vodećih ženskih organizacija u zemlji da "aktivno neguje novu kulturu braka i rađanja".

To je tema koja se stalno vraća i postaje viralna na društvenim mrežama, gde obrazovane i finansijski nezavisne žene objašnjavaju zašto brak za njih nije poželjan.

"Ne želim da kuvam tri obroka dnevno za porodicu, da sakupljam čarape iz ćoškova i igračke razbacane po podu", rekla je influenserka koja se na društvenoj mreži Xiaohongshu– kineskoj verziji Instagrama, poznatoj i kao RedNote – predstavlja kao Ling’er. "Nisam došla na ovaj svet da perem veš muškarcima, kuvam i rađam decu. Samo želim da svoj život ispunim srećom."

Jin Tianchen, koja je diplomirala na prestižnom Pekinškog univerziteta, rekla je svojim pratiocima na Xiaohongshu – kojih ima čak dva miliona – da se plaši kako bi je društveni pritisak da stupi u brak mogao navesti da zaboravi na sopstvene vrednosti. U video objavi je rekla da ne želi nesvesno da počne da daje više značaja prihodima potencijalnog partnera nego njegovom karakteru.

"Ako brak postane moja životna misija, mogla bih da počnem da pravim kompromise, da popuštam – ili čak da promenim sebe", rekla je.

"Ideju o životu bez braka i dece dodatno osnažuje feminizam, posebno na društvenim mrežama", kaže Pan Wang, vanredna profesorka na Univerzitetu Novi Južni Vels u Sidneju i autorka knjige Ljubav i brak u globalizujućoj Kini. "Žene su postale finansijski i mentalno nezavisnije, a njihova zavisnost od muškaraca se smanjila, čime je opala i njihova, ali i porodična potreba za brakom."

Uprkos usporavanju privrede, društvene mreže preplavljene su influenserkama bez dece koje se hvale ličnim i finansijskim slobodama koje uživaju, kao i nevenčanim parovima koji javno prikazuju bezbrižan stil života – spavanje do podneva ili impulsivna putovanja na koja troše bez razmišljanja. To odražava šire odbacivanje društvenog pritiska na žene da se rano udaju. Do nedavno, žene u Kini koje nisu u braku u kasnim dvadesetim nazivane su šeng nu, odnosno "preostale devojke". Međutim, taj izraz dobija novu dimenziju – na društvenim mrežama sve češće se visokoobrazovane žene sa uspešnim karijerama nazivaju "zlatnim preostalim damama", što oslikava napetost između društvenih očekivanja i ličnih dostignuća.

Prema podacima Ministarstva za civilna pitanja, tokom 2024. godine u Kini je registrovano 6,1 milion brakova. To je najmanji broj od kada se vodi javna evidencija, od 1986. godine, i manje od polovine, od vrhunca zabeleženog 2013. godine. Pad se nastavio i u prvom kvartalu ove godine. Oko 30 odsto tridesetogodišnjaka bilo je neoženjeno ili neudato 2023. godine, u poređenju sa 15 odsto pre deset godina, navodi demograf He Yafu. Kompanije se sada okreću tzv. "ekonomiji samaca", nudeći proizvode – od kućnih aparata do turističkih aranžmana – namenjene isključivo jednoj osobi.

Industrija venčanja u Kini smanjila se na manje od 400 milijardi dolara, sa vrhunca od 524 milijarde u 2019. godini, prema podacima šangajske agencije Daxue Consulting, koja prati ovu industriju od 2018. godine. Šira mera, koja uključuje i prateće troškove poput medenih meseci i časova fitnesa za pripremu pred ceremoniju, pala je prošle godine na dve milijarde dolara – čak i manje nego tokom pandemije, kada su karantini sprečavali održavanje velikih okupljanja i događaja.

Manji broj brakova i opadajuća populacija imaće širi ekonomski uticaj. Smanjenje radne snage moglo bi dovesti do većih troškova rada i uticati na cenu proizvedene robe, dok će ionako nedovoljno finansiran penzioni sistem biti dodatno opterećen kako stanovništvo bude starilo. Medicinski časopis The Lancet predviđa da će Kina prestići SAD, kao najveću svetskau ekonomiju 2035. godine, ali će izgubiti tu titulu 2098. zbog usporenog rasta, usled pada broja stanovnika.

U Kini je prošle godine rođeno 9,54 miliona beba, što je blagi porast u odnosu na 2023 — delimično i zato što se godina Zmaja u kineskom horoskopu smatra srećnom za rađanje dece. Ipak, to je i dalje drugi najniži broj rođenih od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine.

Stopa fertiliteta u Kini, odnosno prosečan broj dece koju žena rodi tokom života, verovatno je iznosila oko 1,01 u 2024. godini, prema projekcijama Ujedinjenih nacija — što je daleko ispod stope od 2,1 koja se generalno smatra potrebnom za održavanje stabilne populacije bez imigracije. Radi poređenja, u Južnoj Koreji ta stopa iznosi 0,73, što je čini zemljom sa najnižom stopom fertiliteta na svetu, dok Japan ima stopu od 1,22 — dve zemlje u kojima se i dalje bezuspešno pokušava zaustaviti pad broja stanovnika bez većeg otvaranja prema imigraciji.

Kineski napori za povećanje nataliteta ozbiljnije su započeli nakon što ukidanje politike jednog deteta nije dovelo do očekivanog porasta broja rođenih. Vlasti su pokrenule kampanju kojom podstiču porodice da imaju troje dece. Podsticaji uključuju subvencije i novčane naknade koje dodeljuju gradovi i pokrajine, kao i olakšavanje sklapanja brakova i otežavanje razvoda na nacionalnom nivou.

Zvaničnici pokušavaju da reše jedan od ključnih ekonomskih prepreka za brak — očekivanje da budući mladoženja plati "cenu za mladu" porodici mlade, kao dokaz svoje iskrenosti i imovinskog stanja. Takvi pokloni za veridbu, poznati kao caili, mogu dostići desetine hiljada dolara. Lokalne vlasti ohrabruju porodice da se odreknu tih darova ili da se slože oko razumnijih iznosa.

Prošle godine, Peking je predložio pojednostavljenje postupka registracije braka smanjenjem broja potrebnih dokumenata. U okrugu Changshan u istočnoj provinciji Zhejiang, lokalne vlasti nude parovima bonus od 1.000 juana (oko 137 dolara) ako je mlada mlađa od 25 godina. U selu Nanling, u južnoj provinciji Guangdong, novopečeni supružnici mogu da konkurišu za bonus do 40.000 juana ako ostanu u braku najmanje godinu dana. Takođe imaju pravo na nagrade do 60.000 juana ako dobiju troje dece.

Neke kompanije takođe pokušavaju da daju svoj doprinos. U januaru je kompanija Shuntian Chemical Group, privatna firma sa više od 1.200 zaposlenih u istočnoj provinciji Šandong, obavestila radnike između 28 i 58 godina da im preti otkaz ako se ne venčaju do septembra.

"Ne odgovarati na poziv države, i izbegavati brak i decu nije lojalnost", navodi se u saopštenju firme. "Ko ne sluša roditelje i brine ih svojim ponašanjem nije dobro dete." Kompanija je povukla ovu meru nakon što su lokalne vlasti saopštile da mera krši kineske zakone o radu.

Depositphotos

Vlada je takođe pokušavala da smanji stopu razvoda.

Od 2021. godine, parovi koji se dogovore o razvodu suočavaju se sa obaveznim periodom "hladnog razmišljanja" od 30 dana — merom koja je namenjena da spreči impulsivne razvode. Iako je broj razvoda pao u odnosu na vrhunac iz 2019. godine, kada je dostigao 4,7 miliona, on je ponovo porastao na 3,6 miliona u 2023. godini. To je otvorilo nove poslovne prilike — uključujući fotografije razvoda.

Kako društvena stigma razvoda jenjava, neki parovi odlučuju se da zabeleže kraj veze na kameri. Slike parova koji ceremonijalno skidaju svoje burme, cepaju venčani list ili se svečano rastaju u kancelariji za registraciju razvoda postale su uobičajene na društvenim mrežama. Drugi parovi plaćaju da unište uspomene sa venčanja, uključujući fotografije, haljine, burme i albume. Kineski parovi često troše hiljade dolara na paket venčaničkih fotografija, ponekad putujući u različite provincije ili zemlje da pronađu savršen ambijent. Okvirne portrete koji su često veći od jednog metra teško je baciti — što stvara prostor za profesionalne uništavače.

Među njima je i Liu Wei, koji je osnovao svoj biznis 2023. godine nakon što je uvideo prazninu na tržištu.

"Sećam se da sam video podatke da je broj razvoda u Pekingu dostigao broj od 190.000 za samo tri godine“, rekao je 42-godišnji Liu, koji vodi posao iz skladišta u Langfangu, oko 60 kilometara južno od glavnog grada. "Produžili smo vremenski okvir i proširili posao i na druge gradove i shvatili potencijal."

Potražnja klijenata porasla je sa samo nekoliko narudžbina mesečno na nekoliko desetina dnevno za uslugu koja košta od 59 do 199 juana (8 do 27 dolara), zavisno od težine i veličine fotografija i drugih uspomena.

Razvedeni parovi šalju svoje fotografije Liuu, koji čeka nedelju dana kako bi proverio da li će promeniti mišljenje, pre nego što ih ubaci u industrijski uništavač. Njegov tim prvo sprejom prebojava lica i druge prepoznatljive osobine kako bi zaštitio privatnost klijenata. Kupci mogu zatražiti video zapis procesa uništavanja.

"Za većinu je to jednostavna potreba da se reše ličnih stvari uz zaštitu privatnosti", rekao je Liu. "Za druge, to je ceremonija, to je način da se oproste od određenog životnog perioda."

Kao znak izazova sa kojima se suočava vlada, Liu kaže da je već imao ponovne kupce koji su se razvodili više puta otkako je pokrenuo biznis pre nešto više od dve godine.

"Ljudi sada imaju više izbora", rekao je. "Nisu toliko vezani za tradiciju."

(Uz pomoć Minmin Low)

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar