Bogati ponovo na putu da imaju više dece od siromašnih

Tokom većeg dela ljudske istorije (a verovatno i praistorije), muškarac je zasluživao viši status ako ima više dece.     

Čini se da je ovaj odnos između pozitivnog društvenog statusa i broja dece dostigao svoj vrhunac sa despotskim vladarima poput čuvenog oca hiljada dece Džingis-kana – u genetskoj studiji iz 2003. godine otkriveno je da jedan od 200 muškaraca širom sveta možda nosi njegov Y hromozom. Za žene, taj nivo plodnosti je naravno bio nemoguć, i sveukupno je kod njih veza statusa i potomstva bila slabija, ali generalno, bogatiji ljudi imali su više dece.  

U 18. veku to je počelo da se menja. U vodećim zemljama industrijske revolucije i revolucijama u životnom standardu i očekivanom životnom veku koje su usledile, stopa nataliteta je opala. Sa obrazovanjem koje je postalo ključni pokazatelj statusa, imućni i bogati su u zemljama koje su postajale sve bogatije bili ti koji su predvodili tendenciju smanjenja broja članova u porodici.  

Nova inverzna veza između bogatstva, odnosno statusa i plodnosti postala je u 20. veku utvrđena činjenica. Jezive ideologije kao što su eugenika i teorija „velike zamene“ nastale su iz straha da se pogrešna vrsta ljudi najviše množi. Ekonomisti su se trudili da objasne zašto je i dalje postojao takav izuzetak od pravila da bogatiji ljudi mogu da priušte više stvari. Drugi naučnici su tvrdili da se teorije evolucije više ne primenjuju na ljude jer su prestali da slede osnovno pravilo evolucije.  

Zapravo, sve se vratilo na početak. Istraživači su pronalazili sve više dokaza da između i unutar zemalja koje su već prošle takozvanu demografsku tranziciju, stari pozitivni odnos između statusa i bogatstva s jedne strane i broja dece s druge počinje da se uspostavlja.  

Pre svega valja imati na umu da su u svakoj od 191 zemlje i teritorija za koje Svetska banka ima sveže podatke, uporedne stope fertiliteta izražene kao procenjen broj živorođenih tokom života žene i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika još uvek u izrazito negativnoj korelaciji od negativnih 0,6 od najmanjeg mogućeg negativnog jedan. 

Situacija se menja kada pogledate samo Evropu, gde je demografska tranzicija manje-više završena. Korelacija pada na efektivnu nulu, a ako izuzmete mali Luksemburg (640.000 stanovnika), ona raste na slabo pozitivnu (koeficijent korelacije 0,2).  

U razvijenim zemljama sada generalno postoji pozitivna veza između prihoda muškaraca i nivoa obrazovanja i očinstva. U istraživanju američkog Biroa za popis stanovništva sprovedenom 2014. godine, 70,1 odsto muškaraca sa diplomom ili stručnim obrazovanjem imalo je decu, a samo 48,8 odsto onih bez završene srednje škole. Prema najnovijim podacima, U SAD ukupna veza između prihoda, odnosno obrazovanja i rađanja ostaje negativna kada su žene u pitanju. S druge strane, među belkinjama, ženama nehispanskog porekla, kriva poprima oblik slova U. One koje imaju diplome akademskih studija imaju više dece od onih sa diplomama strukovnih. U nekim delovima Evrope transformacija ide još dalje.   

Studija demografa iz Univerziteta u Stokholmu Martina Kolka iz 2022. godine otkrila je umereno pozitivan gradijent između akumuliranog prihoda tokom života i broja dece za Šveđanke rođene od 1960. godine pa nadalje. Jasan zaključak je da je obrnuti odnos između bogatstva i beba bio nusprodukt bogatih nacija i ljudi koji su prvi krenuli u demografsku tranziciju, tako da ne bi trebalo da bude iznenađujuće da se ponašanje nakon tranzicije vraća na ranije obrasce.  

Pronalaženje pravila u vezi sa rađanjem u eri postdemografske tranzicije jeste ono na šta se ekonomisti najviše fokusiraju, a u dokumentu Doepke-Hannusch-Kindermann-Tertilt posvećuje se velika pažnja rodnoj dinamici. Dok je rast mogućnosti za napredovanje u karijeri i obrazovanje za žene doveo do pada plodnosti u prošlosti, postoje naznake - uglavnom iz nordijskih zemalja - da bi zadovoljavanje ženskih karijernih ambicija moglo biti suštinski bitno za sprečavanje daljeg pada. U uzorku naprednih ekonomija višu stopu fertiliteta imaju one u kojima muškarci na sebe preuzimaju više kućnih poslova i obaveza oko dece.  

Ekonomisti su otkrili slične ali labavije veze između plodnosti i učešća žena u radnoj snazi i javne potrošnje na obrazovanje u ranom detinjstvu (poznato kao briga o deci). Kako se bogate zemlje sve više brinu zbog pada nataliteta, ovo nudi privlačan putokaz - iako je možda teško izvodljiv tamo gde se kosi sa društvenim normama. Budućnost demografskog uspeha možda manje liči na Džingis-kana, a više na tate koje peru veš. 

Prevela Jelena Stjepanović – Bloomberg Adria.