FOMO ne može da parira stvarnoj korisnosti, što pokazuje nova groznica digitalnog zlata u Brazilu.
Novi oblik digitalnog novca postaje viralan, obuhvatajući desetine miliona korisnika, milijarde transakcija i pažnju svetskih centralnih banaka. Ne, ne bitcoin, koji se 12. marta popeo iznad 69.000 dolara i postavio novi rekord prvi put od novembra 2021. Umesto toga, govorim o brazilskom jeftinom sistemu instant plaćanja Pix, koji bi mogao da ima veću šansu da obeleži budućnost finansija od kriptovaluta.
Pokrenut je 2020. godine, a početna ideja iza Pixa - kao što je to kod svih dobrih fintek rešenja - bila je da se poveća finansijska inkluzija, olabavi stisak koncentrisanog bankarskog sistema i obezbedi da plaćanja budu brža i efikasnija. Uspeo je neverovatnom brzinom – dosad ga je koristilo 160 miliona ljudi ili 80 odsto odrasle populacije Brazila, kao i 13 miliona firmi. Kao omiljen način plaćanja u zemlji postao je konkurencija kreditnim i debitnim karticama. Plan je da se projekat raširi po svetu u vreme kada centralne banke eksperimentišu sa popravkama sistema plaćanja i digitalnim valutama, kako bi zadržale kontrolu nad tehnološkim inovacijama.
Opširnije
Svet se okreće nuklearkama, a Adria region?
Nuklearna energija ključna u dekarbonizaciji energetskog sektora. "Big tech" korporacije merkaju investicije u atomsku energiju.
01.04.2024
Priča o Lamborghiniju: blago onima koji ne razumeju
Huracan je vrtlog oktana i emocija, upozorenje da život shvatamo preozbiljno, Lamborghini je spektakl u kom glavnu ulogu imaju umetničke forme i bombastičan motor.
29.03.2024
Devet jadranskih ostrva traži nove vlasnike
Trenutno je dostupno devet ostrva u Adria regionu, a cene se kreću od milion pa do 100 miliona evra.
28.03.2024
Može li veštačka inteligencija da otkrije tajne drevnog sveta
Ogromna biblioteka svitaka iz Herkulanuma ostala je sačuvana zahvaljujući erupciji vulkana pre skoro 2.000 godina.
24.03.2024
Zamislite ovo kao drugu stranu takozvanog straha od propuštanja stvari (koji se popularno naziva FOMO, od engleskog izraza Fear od missing out, prim. prev.), koji je prisutan na tržištu bitcoina, kriptovalute koja se oporavila posle pokretanja američkih fondova kojima se trguje na berzi (engl. exchange-traded fund – ETF).
Suštinski, to je pakovanje novčića u jedan atraktivniji i pristupačniji omot, iako sam bitcoin i dalje ostaje daleko podložniji gomilanju i špekulaciji u odnosu na aktivnosti poput plaćanja računa ili generisanja predvidljivih prinosa. Dok se populističke poruke oko bitcoina svode na izražavanje prkosa prema porodici, prijateljima i finansijerima koji upozoravaju da ne treba kupovati ono što je Warren Buffett okarakterisao kao „otrov za pacove na kvadrat“, Pix je, s druge strane, besramno institucionalan - to je sistem za fiat plaćanja koji vodi centralna banka. Potreban vam je bankovni račun da biste ga koristili i učešće komercijalnih banaka u procesu je obavezno. Takođe, priče o blokčejnu ovde nema ni na vidiku.
Pix je, ipak, futuristički projekat na svoj način i nesumnjivo zdraviji za privredu od trenutne kupovine promenljivih digitalnih novčića i mim-koina kao što su dogecoin ili pepe, u nadi da će se na kraju pojaviti neka veća budala i otkupiti ih po višoj ceni. Studija Međunarodnog monetarnog fonda primećuje da se transakcije preko Pixa izvršavaju skoro trenutno i po nižoj stopi nego kod drugih sistema plaćanja – besplatne su za pojedince i koštaju oko 0,33 odsto za trgovce, što je niže od naknada od približno 1,13 odsto za debitne ili 2,34 odsto za kreditne kartice i znatno niže od nameta od 3,99 odsto koji je za svoj sistem plaćanja predložio WhatsApp kompanije Meta Platforms Inc.
Naravno, i ovde postoje rizici, bilo da je u pitanju gejzir podataka o ličnim transakcijama koji su izloženi njuškanju centralne banke, rizik od prevara ili činjenica da sistem tek treba da bude testiran pod velikom finansijskom krizom.
Ali morate biti zaista zaslepljeni digitalnim zlatom da biste ignorisali prednosti Pixa. Jedna studija koju je citirao The Banker otkrila je da su se dobici ovog brzog i praktičnog sistema plaćanja prelili na male banke i lokalne firme koje su daleko od velikih gradova, što je dovelo do većeg kreditiranja preduzetnika i domaćinstava i većim kapitalnim investicijama. Centralna banka Brazila je takođe povećala digitalnu pismenost kako bi osigurala da ljudi ne budu izostavljeni iz novih tendencija. U svetu u kojem su naknade za transakcije i dalje oko jedan odsto u mnogim zemljama i opterećuju rast, priča o Pixu deluje kao dobra vest.
Sve nas to vraća na manje ohrabrujuće vesti o najnovijem rastu bitcoina. Uprkos senzacionalizmu oko ETF-ova, ironija je u tome što ovde ima malo čega novog - to je ista stara špekulacija, sa istim starim listiranim kompanijama kao što je MicroStrategy Inc., spremnim za još kupovine bitcoina (mada tu mogu postojati određene pretnje po prihod za one poput Coinbase Global Inc.). Rizici koji su ugrozili kripto-tržište su i dalje prisutni, uključujući pogoršanje u pogledu odliva kapitala na tržištima u razvoju - Nigerija je procenila da je 26 milijardi dolara u vidu kripto-plaćanja prošlo kroz Binanceov lokalni entitet prošle godine.
Nadajmo se da će Pix, dugoročno gledano, dokazati da FOMO ne može da se poredi sa stvarnom korisnosti - pre nego što se pojavi sledeći kripto-balon.
Prevela Ana Ristović – Bloomberg Adria.