Trend 'prodaj Ameriku' oživljava nakon što je Moody’s snizio kreditni rejting SAD

Investitori su se suočili sa još jednim nestabilnim početkom trgovačke nedelje, jer su američka sredstva ponovo pod pritiskom - i to ovog puta ne zbog carina, već zbog rastućih zabrinutosti u vezi s američkim dugom, koje izazivaju nestabilnost.

Dugoročnije američke obveznice oslabile su zajedno sa fjučersima na američke akcije i dolarom u ranim satima trgovanja u Aziji, nakon što je agencija Moody's Ratings u petak uveče objavila da oduzima američkoj vladi najviši kreditni rejting, spuštajući ga sa Aaa na Aa1. Ova agencija, koja je zaostajala za konkurentima, za povećanje budžetskog deficita okrivila je predsednike i članove Kongresa koji su se nizali godinama, navodeći da nema naznaka da će se deficit uskoro smanjiti.

Sniženje rejtinga dodatno podstiče rastuću zabrinutost Wall Streeta u vezi sa tržištem američkih državnih obveznica, u trenutku kada se na Kapitol Hilu raspravlja o novim poreskim olakšicama bez pokrića, a ekonomija pokazuje znake usporavanja usled politike predsednika Donalda Trumpa koji remeti dugogodišnja trgovinska partnerstva i ponovo pregovara o trgovinskim sporazumima.

U ponedeljak su prinosi na desetogodišnje američke obveznice porasli za tri bazna poena na oko 4,50 odsto, dok su prinosi na tridesetogodišnje obveznice porasli za četiri bazna poena na 4,99 odsto. Ukoliko referentna tridesetogodišnja obveznica probije granicu od pet odsto, to bi značilo povratak na nivoe poslednji put viđene 2023. godine, kada je vrhunac iznosio 5,18 odsto - najviše od 2007. godine.

 

"Sniženje rejtinga američkih obveznica nije iznenađujuće s obzirom na neprekidnu, nefinansiranu fiskalnu raskoš koja će se samo ubrzavati", rekao je Max Gokhman, zamenik glavnog investicionog direktora u Franklin Templeton Investment Solutionsu. "Troškovi servisiranja duga će nastaviti da rastu kako veliki investitori, i državni i institucionalni, budu postepeno zamenjivali američke obveznice drugim sigurnim sredstvima. Nažalost, to može izazvati opasan scenario strmoglavog rasta prinosa u dužem roku, dodatni pritisak na dolar i smanjenu atraktivnost američkih akcija."

Michael Schumacher i Angelo Manolatos, stratezi iz Wells Fargo & Co., u svom izveštaju klijentima naveli su da očekuju da će "prinosi na desetogodišnje i tridesetogodišnje američke obveznice porasti za dodatnih pet do 10 baznih poena, kao reakcija na Moody'sovo sniženje rejtinga".

Iako rast prinosa obično jača valutu, zabrinutost zbog duga mogla bi pojačati skepticizam prema dolaru. Bloombergov indeks dolara već se nalazi blizu najnižeg nivoa od aprila, dok je raspoloženje među trgovcima opcijama najnegativniji u poslednjih pet godina.

 

U aprilu su američka tržišta širom sektora bila pod pritiskom nakon što su Trumpova obećanja o carinama naterala investitore da preispitaju mesto američkih sredstava u svojim portfolijima. Rasprodaja se delimično zaustavila nakon što je predsednik SAD privremeno odložio uvođenje carina Kini, ali se pažnja investitora na tržištu obveznica brzo preusmerila na fiskalnu putanju SAD. "Dugotrajniji visoki prinosi povećavaće neto kamatne troškove vlade i budžetske deficite", napisala je u belešci klijentima Subadra Rajappa, strateg u Societe Generaleu. "Na duži rok, slabljenje statusa američkih obveznica kao sigurnog utočišta ima posledice po dolar i stranu potražnju za američkim obveznicama i drugom imovinom."

'Gubitak poverenja'

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde izjavila je u intervjuu za La Tribune Dimanche, objavljenom u subotu, da je nedavni pad dolara u odnosu na evro "kontraintuitivan", ali da odražava "neizvesnost i gubitak poverenja u američku politiku kod određenih delova finansijskih tržišta".

Rastući prinosi na američke obveznice takođe bi mogli da otežaju vladi da smanji potrošnju, jer bi porasli njeni troškovi zaduživanja, a istovremeno bi mogli da oslabe ekonomiju povećanjem kamata na kredite, uključujući stambene zajmove i kreditne kartice.

Američki ministar finansija Scott Bessent umanjio je zabrinutost zbog duga američke vlade i inflacionog uticaja carina, rekavši da je administracija predsednika Trumpa odlučna da smanji saveznu potrošnju i podstakne privredni rast.

Na pitanje o sniženju kreditnog rejtinga SAD od agencije Moody's, tokom intervjua emisije Meet the Press with Kristen Welker, na mreži NBC, Bessent je rekao sledeće: "Moody's je zastareli pokazatelj - tako svi gledaju na rejting agencije".

U potezu koji bi mogao da ublaži deo negativnog raspoloženja na tržištu, Trump je tokom vikenda izjavio da će u ponedeljak ujutru razgovarati telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o načinima da se zaustavi rat u Ukrajini.

Scott Bessent / Bloomberg

 

Potez agencije Moody's bio je očekivan za mnoge, s obzirom na to da je objavljen u trenutku kada federalni budžetski deficit iznosi gotovo dva biliona dolara godišnje, odnosno više od šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Takođe, američka vlada je na putu da premaši rekordne nivoe duga zabeležene nakon Drugog svetskog rata, dostižući 107 odsto BDP-a do 2029. godine, upozorio je Kongresna budžetska kancelarija u januaru.

Moody's je saopštio kako očekuje da će se "federalni deficiti proširiti, dostižući gotovo devet odsto BDP-a do 2035. godine, u odnosu na 6,4 odsto u 2024, uglavnom usled rasta kamata na dug, povećane potrošnje za socijalne programe i relativno niske budžetske prihode".

Uprkos ovim iznosima, zakonodavci će verovatno nastaviti rad na velikom poreskom i budžetskom paketu za koji se očekuje da će dodati bilione dolara federalnom dugu u narednim godinama. Zajednički odbor za poreze procenio je ukupne troškove tog zakona na 3,8 biliona dolara u narednoj deceniji, iako su neki nezavisni analitičari upozorili da bi stvarni troškovi mogli biti znatno veći ako se privremene odredbe iz zakona produže.

Analitičari banke Barclays Plc naveli su u svom izveštaju da ne očekuju da će sniženje kreditnog rejtinga od Moody'sa uticati na glasanje u Kongresu, izazvati prinudnu rasprodaju američkih obveznica ili imati značajan efekat na tržišta novca. Američke obveznice su u prošlosti često beležile rast nakon sličnih odluka.

"Sniženja kreditnog rejtinga američke vlade izgubila su političku težinu, nakon što je S&P snizio rejting SAD 2011. godine, a posledice su bile ograničene, ako ih je uopšte bilo", naveli su Michael McLean, Anshul Pradhan i Samuel Earl iz Barclaysa.

Otprilike u isto vreme kada je Moody's objavio svoju odluku, američko ministarstvo finansija izvestilo je da je Kina smanjila svoje vlasništvo nad američkim obveznicama u martu. Iako to može dodatno podstaći spekulacije da druga najveća ekonomija sveta smanjuje izloženost američkom dugu i dolaru, bivši zvaničnik Trezora Brad Setser izjavio je na mreži X da podaci "više ukazuju na skraćivanje ročnosti ulaganja nego na stvarno povlačenje iz dolara".

Uprkos nedavnim trgovinskim tenzijama i zabrinutosti zbog fiskalne neodmerenosti, statistika američkog trezora pokazuje da je strana potražnja za američkim državnim hartijama od vrednosti u martu ostala snažna, bez znakova otpora prema američkom dugu.

Ipak, trgovci će i ovog ponedeljka biti veoma angažovani od ranog jutra, samo nedelju dana nakon što su morali brzo da reaguju na vesti s kraja prethodnog vikenda o poboljšanju trgovinskih odnosa između SAD i Kine.

 

- U pisanju teksta pomogli Greg Ritchie, Matthew Burgess i Michael G Wilson.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar