Sjedinjene Američke Države izgubile su svoj poslednji elitni kreditni rejting i to kod Moody's Ratingsa, a potez agencije odražava sve veću zabrinutost da će rastući dug i deficiti naštetiti SAD kao vodećoj destinaciji za globalni kapital i uvećati trošak zaduživanja za američke vlasti.
Moody's je u petak snizio kreditni rejting SAD sa ocene Aaa na Aa1 i time se pridružio Fitch Ratingsu i S&P Global Ratingsu u proceni kako najveća svetska ekonomija ne zaslužuje najvišu ocenu, trostruko A. Promena ocene za jedan nivo došla je godinu dana nakon što je Moody's promenio izglede za američki rejting u negativne. Agencija sada američkom rejtingu daje stabilne izglede.
"Mada priznajemo značajnu ekonomsku i finansijsku moć SAD, verujemo kako ona više ne održava punu ravnotežu sa srozavanjem fiskalne metrike", stoji u objavi Moodys'a.
Opširnije
Zašto je Buffet prodao akcije banaka dok je tržište padalo
Buffett, koji ima 94 godine, počeo je da prodaje akcije Bank of America u julu prošle godine, bez javnog objašnjenja tog poteza. Sada poseduje 8,3 odsto akcija te američke banke i više nije njen najveći akcionar, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.
17.05.2025
Predsednik SAD: Indija pristala da ukine carine na američku robu
Indija negira da je trgovina instrument pregovora o primirju sa Pakistanom
15.05.2025
Večera u Beloj kući za 1.200 dolara – pomoću kripta
Sledeće nedelje organizuje se večera sa Donaldom Trumpom, za najveće vlasnike predsednikovog mim-koina.
15.05.2025
Valutna politika nije deo američkih pregovora o carinama, tvrde zvaničnici
Ministar finansija Scott Bessent potvrđuje da valutna politika ostaje neizmenjena u trgovinskim razgovorima.
15.05.2025
Zlato blago oslabilo na krilima trgovinskih pomirenja
Plemeniti metal je u jednom trenutku pao i do 0,9 odsto, ali je kasnije nadoknadio deo gubitaka.
14.05.2025
Tamo su američka vlada i Kongres okrivili za sve veće budžetske deficite kojima se ne vidi usporavanje. Zakonodavci u Vašingtonu u petak su nastavili da rade na zakonu koji bi dodatno srezao poreze i povećao budžetsku potrošnju, a za koji se očekuje da će idućih godina savezni dug povećati za bilione dolara.
Iz Bele kuće su u petak promenu rejtinga proglasili političkim potezom. Steven Cheung, portparol predsednika Donalda Trumpa, izdvojio je Marka Zandija, ekonomistu iz Moody's Analyticsa, optužujući ga u objavi na Twitteru da je dugoročni kritičar vladine politike.
Visina američkog duga približava se nepoznatoj teritoriji | Bloomberg
"Niko ne uzima njegove 'analize' za ozbiljno. Često se iznova pokaže kako je pogrešio", poručio je Cheung. Moody's Ratings je zasebna firma od Moody's Analyticsa. Zandi nije odgovorio na molbu za komentar upućenu u petak uveče.
Odgovor velikih finansijskih tržišta usledio je odmah nakon odluke, pa su prinosi na američke desetogodišnje obveznice porasli i do 4,49 odsto. Akcija ETF-a povezanog sa indeksom S&P500 je u elektronskom trgovanju nakon zatvaranja berzi pala za 0,6 odsto.
Viši prinosi
"Smanjenje rejtinga moglo bi da nagovesti kako će ulagači tražiti više prinose za obveznice", izjavila je Tracy Chen, menadžerka portfelja firme Brandywine Global Investment Management. Mada su američke akcije na ranija snižavanja rejtinga kod Fitcha i S&P-ja reagovale rastom, "treba videti da li će tržište reagovati drugačije pošto je status američkih državnih obveznica i američkog dolara kao sigurnih luka sada neizvestan".
Ocena rejtinga je izmenjena u trenutku kada se deficit saveznog budžeta svake godine približava iznosu od dva biliona dolara, odnosno više od šest odsto bruto domaćeg proizvoda. Slabija ekonomska aktivnost SAD radi globalnog carinskog rata mogla bi da dodatno poveća deficit jer državna potrošnja u trenucima usporavanja ekonomije obično raste.
Nepovoljni izgledi objavljeni su u trenutku kad je ukupan američki dug već nadmašio veličinu cele ekonomije radi neobuzdanog zaduživanja nakon kovida. Više kamatne stope u proteklih nekoliko godina dodatno su poskupele zaduživanje za državu.
Američki ministar finansija Scott Bessent | Pete Kiehart/Bloomberg
Američki ministar finansija Scott Bessent, koji je prinos na 10-godišnje obveznice proglasio ključnim pokazateljem, u maju je rekao zastupnicima kako se SAD nalaze na neodrživom putu: "Visina duga je uistinu zastrašujuća" i kriza bi prouzrokovala "nagli prekid u ekonomiji jer bi nestali krediti", izjavio je. "Posvećen sam tome da se to ne dogodi", dodao je.
Zakonodavci rade na predlogu zakonskog paketa unutar kojeg se nalazi i produženje odredbi Zakona o rezanju poreza i zapošljavanju iz 2017, dok potrošnja stanovništva usporava. Zajednički odbor za poreze procenio je ukupni trošak novog zakona na 3,8 biliona dolara kroz idućih deset godina, ali su drugi nezavisni analitičari izjavili kako bi trošak mogao biti mnogo viši ako se produže privremene odredbe u zakonu.
Ključni odbor zastupničkog doma u petak nije prosledio zakonski predlog republikanskih zastupnika nakon što su se krajnji konzervativci ipak usprotivili Trumpu i blokirali predlog radi brige oko troškova.
Bloomberg
Joseph Lavorgna, koji je u prvom Trumpovom mandatu radio i za Nacionalno ekonomsko veće u Beloj kući, izjavio je kako je trenutak snižavanja rejtinga "vrlo čudan", s obzirom na to da se Kongres upravo nalazi u procesu donošenja vrlo važnog zakona. Stopostotni udeo duga u BDP-u takođe "nije neobičan" u svetu, dodao je Lavorgna, koji sada radi na poziciji glavnog ekonomiste za američko tržište u firmi SMBC Nikko Securities.
SAD je najbrže rastuća industrijalizovana nacija i ima najbolju produktivnost po stanovniku, tako da snižavanje ocene nema smisla, rekao je.
Rekordna zaduženost
Američka vlast se nalazi na putu premašivanja rekordnog nivoa zaduženosti dostignutog nakon Drugog svetskog rata, što bi se moglo desiti za samo četiri godine, što znači da bi dug mogao da dostigne 107 odsto bruto domaćeg proizvoda već 2029. godine, upozorili su u januaru iz kancelarije Kongresa za budžet.
Ta procena ne uključuje potencijalne posledice sveobuhvatnog republikanskog poreskog rasterećenja za koje ekonomisti tvrde da će dodati bilione dolara duga tokom iduće decenije. U dužem roku, viša budžetska potrošnja na socijalno osiguranje i zdravstvenu negu, zbog starenja stanovništva, zajedno s višim kamatnim stopama koje su poskupele zaduživanje, povećaće visinu američkog saveznog duga.
Iz kancelarije za budžet su u martu poručili kako se čini da je rizik fiskalne krize "nizak", ali da nije moguće pouzdano kvantifikovati opasnost.
Bloomberg
U rejting agenciji očekuju da će se "savezni deficiti povećati i dostići gotovo devet odsto BDP-a do 2035, s nivoa od 6,4 odsto u 2024, uglavnom zbog rastućeg troška kamata na dugovanja, rastućih isplata i relativno niskih prihoda".
U Moody'su su izdvojili povišene prinose na državne obveznice kao faktor koji će narušiti američku fiskalnu održivost. Prinosi između četiri i pet odsto blizu su nivoa koji su prevladavali pre 2007. i finansijske krize.
Promena ocene rejtinga kod Moody'sa pripremala se još od novembra 2023. godine kad je agencija snizila izglede za rejting iz stabilnih u negativne nakon što je potvrdila ocenu Aaa. U tipičnim slučajevima, takvo prilagođavanje sledi i promena ocene u idućih 12 do 18 meseci.
Ova kreditna agencija je poslednja od tri velike koje su SAD ukinule najvišu ocenu. Fitch Ratings je snizio rejting SAD u avgustu 2023. za jedan nivo na ocenu AA+, obrazlažući to zabrinutošću zbog natezanja oko određivanja gornje granice zaduživanja, zbog čega je SAD došao na ivicu da ne može da isplaćuje dugove.
S&P Global je bio prva velika rejting agencija koja je Americi skinula ocenu AAA još 2011. godine i zbog toga je bila na meti kritike ministarstva finansija.
- U pisanju teksta pomogli Liz Capo McCormick, Edward Bolingbroke, Amanda Fung, Ye Xie, Anya Andrianova, Elena Popina i Jade Khatib.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...