Šta se dešava na privatnim tržištima dok se javna kolebaju

Očekivalo se da će američki predsednik Donald Trump u svom drugom mandatu smanjiti obim regulacije u sektoru privatnog tržišta (deo finansijskog tržišta gde se kapital ulaže u kompanije i projekte koji nisu izlistani na berzi) i uticati na smanjenje poreza i kamatnih stopa, ali ništa od toga zasad se nije desilo. Ipak, volatilnost koja je proteklih nedelja snažno pogađala tržišta raznih javno izlistanih hartija od vrednosti nije bila ni blizu toliko izražena na svetskom privatnom tržištu, pa ako Trump možda nije doprineo procvatu tog segmenta finansijskog tržišta - makar ga nije ni potkopao.

Štaviše, nemali je broj onih koji na ovom polju vide i prostora za optimizam - bilo na kraće, bilo na duže staze. "Najsvetliji dani za privatna tržišta tek dolaze, sa većom investicionom aktivnošću, troškovima finansiranja koji su i dalje povišeni - ali niži nego ranije, kao i većom potražnjom za ulaganjem kapitala na duži vremenski period", navodi se u pregledu privatnih tržišta za 2025, koji je objavila vodeća kompanija za upravljanje imovinom BlackRock.

Oni ističu da domen privatnog duga (zajam koji ne obezbeđuje banka i kojim se ne trguje na berzi, već ga pruža privatni investitor ili investicioni fond) nastavlja da raste na svetskom nivou, dok istovremeno jačaju aktivnosti u oblasti ugovaranja spajanja i preuzimanja (engl. mergers and acquisitions - M&A) i na tržištu inicijalnih javnih ponuda (engl. initial public offering - IPO), što bi trebalo da olakša fondovima privatnog kapitala prodaju njihovih udela u firmama u koje su prethodno uložili (takozvani exit - izlaz) i isplatu novca.

"Mnoga tržišta nekretnina približavaju se svom cenovnom dnu, što stvara prilike za ulaganje, mada će oporavak cena potrajati i variraće u zavisnosti od sektora i regiona", prognoziraju u BlackRocku. Prema njihovoj analizi, pregršt dubokih promena u demografiji sveta, potražnji za energijom, digitalnoj tehnologiji i lancima snabdevanja i dalje podstiče ulaganja na privatnim tržištima.

"Svakako da je volatilnost usled Trumpovih poteza prisutna na privatnim tržištima, ali je mnogo manje prisutna nego na javnim tržištima. Velika razlika između ova dva tržišta je to što privatna tržišta nisu likvidna i nemaju tržišnu cenu - prema tome, svakodnevne vesti o Trumpu nemaju efekat na njihovu valuaciju", kaže za Bloomberg Adria TV menadžer za odnose s investitorima u Equitixu Nataša Čeleketić.

Ona dodaje da su investitori na privatnom tržištu obično strpljiviji. "Kada investiraju, oni imaju dugogodišnji investicioni model - ukoliko investiraju u 'private equity' (privatni kapital - termin koji se odnosi na oblik ulaganja u privatne firme s ciljem da se one unaprede i prodaju za veću vrednost) to je pet do 10 godina, ali ukoliko investiraju u infrastrukturu to je čak 15 do 20 godina."

Infrastruktura, vojna oprema i AI - atraktivne oblasti privatnog tržišta

Prema rečima Čeleketić, ulagači se fokusiraju na stabilnije sektore, koji obećavaju pouzdanije prinose od investicija. "Jedan takav atraktivan segment je infrastruktura, a u okviru nje pogotovo energetska tranzicija i ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE). To je i dalje na listi prioriteta skoro svih evropskih vlada."

Bloomberg Adria TV

Sa druge strane, fondovi koji se fokusiraju isključivo na energetsku tranziciju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) sada pate, podseća sagovornica, budući da je nova tamošnja administracija jasno dala do znanja da ne preferira nikakve zelene investicije, već naftnu i gasnu industriju.

"Isto nešto vrlo zanimljivo i specifično za ovaj period jeste činjenica da su mnogi investitori sve više zainteresovani za fondove koji ulažu u vojnu opremu. Zbog današnje geopolitičke situacije, mnoge države su povećale svoj vojni budžet, pa je tako ovaj sektor učinjen mnogo zanimljivijim za učesnike privatnog tržišta", kazala je Čeleketić.

Govoreći o pomenutoj infrastrukturi - odnosno o projektima izgradnje pruga, bolnica, energetskih postrojenja, data centara i drugog - istakla je da ta klasa imovine u načelu nije osetljiva na rast ili pad inflacije, pa za investitore predstavlja neku vrstu zaštite od rasta cena. "Isto tako, ovi projekti su finansirani dugoročnim kreditima, pa nisu osetljivi na promene kamatnih stopa."

U godinama pre 2022, kada su troškovi zaduživanja bili niski, investitori u infrastrukturu su očekivali prinose od sedam-osam odsto, dok su danas ta očekivanja skočila na oko 10 odsto i više, napomenula je ona.

S tim u vezi, analiza privatnih tržišta koju je sprovela jedna od glavnih rejting agencija S&P Global pokazuje da fizička imovina i dalje predstavlja atraktivnu priliku za učesnike na privatnim tržištima. "Data centri i sektor većih komercijalnih nekretnina privukli su posebnu pažnju poslednjih godina", njihov je zaključak.

Skrenuli su pažnju na to da se značajno ulaže i u veštačku inteligenciju (engl. artificial intelligence - AI). "Studija koju je objavio S&P Global Quantitative Research & Solutions otkriva izuzetan rast ulaganja kapitala u AI, pri čemu su investicije porasle za 70 odsto na godišnjem nivou i dostigle 83 milijarde dolara u 2024. godini. 'Venture' kapitalisti (oni koji ulažu u mlade, rizične, ali perspektivne kompanije, prim. aut.) su značajno povećali svoje udele u AI firmama koje su u kasnoj fazi razvoja, utrostručivši svoja ulaganja u odnosu na prethodnu godinu", kaže se u publikaciji.

Bloomberg

Generalno gledano, višeslojna dinamika koja oblikuje privatni kapital u 2025. godini obuhvata faktore koji utiču na pronalaženje investicionih prilika, ulogu pomenutog AI-ja u poboljšanju operativne efikasnosti, kao i promenljiva kretanja na polju privatnog duga i fizičke imovine - sve to je ključno za zainteresovane strane koje žele da iskoriste nove prilike na privatnim tržištima, ocenjuju u S&P Globalu.

Njihova anketa pokazala je da investitori i menadžeri iz oblasti privatnog i rizičnog kapitala očekuju poboljšanje u domenu sklapanja poslova i obezbeđivanja finansiranja u ovoj godini, uprkos tome što zabrinutosti u pogledu makroekonomskih uslova i dalje traju.

"Tržište privatnog kredita pokazuje malo znakova usporavanja, a poznavaoci predviđaju da će ukupna imovina pod upravljanjem porasti na tri biliona dolara do 2028. godine, što je otprilike dvostruko više nego na početku 2025. godine. Regulatorna pitanja oko privatnih kredita ostaju otvorena, nakon što su zvaničnici i investitori u SAD i Evropi pozvali na veću transparentnost i ukazali na potencijalne rizike koji dolaze sa relativno zamagljenim tržištem.", napominju.

Strpljenje se isplati

Od početka ovog milenijuma, sektor privatnog kapitala je ostvario bolje rezultate od američkog berzanskog indeksa S&P 500 - nagrađujući one investitore koji mogu da podnesu relativno nižu likvidnost, zapažaju analitičari konsultantske kuće McKinsey & Company u ovogodišnjem izveštaju o svetskim privatnim tržištima.

"Za površnog posmatrača, 2024. je možda delovala kao još jedna teška godina za privatni kapital na svetskom nivou. Finansiranje je i dalje bilo otežano - smanjeno je za 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu kod tradicionalnih zajedničkih fondova, što predstavlja treću uzastopnu godinu pada. Prinosi od investicija bili su oslabljeni, naročito u poređenju sa snažnim javnim tržištima. Naša analiza, međutim, otkriva nijansiraniju sliku. Posle dve godine nejasnih uslova, privatni kapital je u 2024. počeo da se izvlači iz te magle", naveli su njihovi stručnjaci.

S jedne strane, dugo očekivani skok u isplatama konačno je stigao - prvi put od 2015. godine isplate investitorima fondova premašile su uplate. "Takođe je došlo do oporavka u sklapanju poslova nakon dve godine pada, uz primetan porast i vrednosti i broja velikih transakcija u oblasti privatnog kapitala. Aktivnosti izlazaka iz investicija, gledano po vrednosti, takođe su ponovo počele da rastu."

Prema njihovoj oceni, kontrast između makroekonomskih uslova tokom prethodne tri godine i perioda pre toga nije mogao biti izraženiji.

Depositphotos

"Nagli rast svetskih kamatnih stopa od 2022. do 2023. godine (povećanje preko 500 baznih poena u SAD) uzdrmao je sektor privatnog kapitala u njegovoj samoj srži - industriju koja je gotovo deceniju funkcionisala u uslovima jeftinog zaduživanja. Bilo je i drugih makroekonomskih izazova, uključujući upornu inflaciju i sve veću geopolitičku neizvesnost. Ovi i drugi nepovoljni faktori izazvali su pad u sklapanju poslova i stvorili nepredviđene poremećaje u kompanijama koje prikupljaju investicije od fondova. Takođe su otežali menadžerima fondova da tačno procene stvarnu zaradu ciljanih firmi, posebno onih kupljenih po visokim valuacijama nakon pandemije kovida 19", podsetili su.

Ali, kako navode u firmi McKinsey & Company, sektor privatnog kapitala sada počinje da prevazilazi ove izazove - verovatno otporniji i stabilniji nego ranije. "U našoj anketi investitora u fondove privatnog kapitala 30 odsto ispitanika izjavilo je da planira da poveća svoja ulaganja u domenu privatnog kapitala u narednih 12 meseci", ističe se u izveštaju.