Koliko trpe srpski penzioni fondovi zbog američkih carina

Dok su Trumpove carine dobro protresle svetska tržišta i berze i zadale glavobolju investitorima, čini se da penzione fondove u Srbiji to mnogo ne dotiče. Barem zasad. Razlog je, kako navode u fondovima, dobra diverzifikacija imovine i to što su domaći fondovi uglavnom usmereni na državne hartije.

Ipak, u fondovima kažu da se izražena cenovna volatilnost, prisutna na svim tržištima, donekle "odražava i na prinosne performanse penzionih fondova u Srbiji", ali "uz mnogo manji intenzitet u odnosu na dnevne oscilacije na globalnim tržištima".

S obzirom na to da penzioni fondovi često imaju dugoročne investicije u akcijama, obveznicama i nekim alternativnim klasama imovine, koji su i te kako odreagovali na trgovinski udar američkog predsednika, Bloomberg Adria istraživala je kako se to odrazilo na srpske fondove i njihovu imovinu.

Kako su poslovali fondovi u Srbiji

Na tržištu Srbije trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva za upravljanje. Među njima su Generali, Raiffeisen future, DDOR-garant i Dunav.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji porasla je u 2024. godini za 14,8 odsto u odnosu na 2023. i iznosila je 61,7 milijardi dinara, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). U isto vreme, prinos svih dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je ukupno 5,3 milijarde dinara.

Ukoliko se fondovi posmatraju prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, prema podacima NBS, tri najveća penzijska fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 81 odsto, dok najveći fond – Dunav, ima udeo od 42 odsto.

Zanimljivo je i da je prosek prinosa svih fondova, odnosno prinos Fondexa za poslednjih godinu dana iznosio 9,8 odsto, dok je za poslednjih pet godina bio 3,5 odsto. Kako navode u NBS, od početka poslovanja fondova 2006. godine prinos Fondexa iznosio je 7,4 odsto. Najlošiji prinos Fondexa fondovi su zabeležili 2022. godine, kada je otišao u minus za 2,2 odsto, a najbolji 2015. kada je iznosio 16,6 odsto.

 

Kada se radi o konkretnim finansijskim rezultatima svakog od četiri društva koji upravljaju penzijskim fondovima, najveći dobitak u 2023. ostvario je Generali, koji je nešto veći od onog koji je imao najveći fond – Dunav. Naime, Generali je na kraju 2023. godine imao dobit od 108.616.000 dinara, pokazuje finansijski izveštaj za 2023. godinu sa internet stranice te kompanije.

Prati ga Dunav, koji je na kraju 2023. ostvario nešto manji dobitak od 101.824.000 dinara, prema podacima APR-a. Ostala dva društva, DDOR-garant i Raiffeisen future, daleko su iza njih po dobiti. DDOR-garant je na kraju 2023. imao dobitak od 8.988.000 dinara, a Raiffeisen future 8.839.000 dinara.

 

 

Najavljene carine SAD uključene u projekcije

"Penzijski fondovi u Srbiji imaju konzervativniji pristup investiranju, što ih čini prilično otpornim na tržišne šokove", kaže za Bloomberg Adriju Sonja Mrmak, direktorka za upravljanje sredstvima (direktorka za asset menadžment) u Generali penzijskom fondu.

"Stabilnosti poslovanja Generali penzijskih fondova doprinosi dobra diverzifikacija imovine naša dva fonda po različitim klasama aktive i vremenskoj ročnosti, kao i fokus na likvidnost fondova, što omogućava da se ublaže pritisci koji mogu nastupiti usled spoljnih, geopolitičkih i drugih faktora", objašnjava ona. 

Prema njenim rečima, imovina Generali penzijskih fondova i u ovoj godini ima trend uvećanja, a uplate i isplate članova fondova se obavljaju redovno. "Najavljene carine SAD još nisu uvedene zvanično, najavljivane su odranije, a moguće posledice od istih su u izvesnoj meri uključene u projekcije za ovu godinu".

Ona ističe da zbog usmerenosti na domaće tržište i državne hartije od vrednosti, kao i dobre diverzifikacije preostalog dela imovine, Generali ne očekuje značajan uticaj na poslovanje.

Dunav nije revidirao prinosni cilj 

U Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu navode da sprovode investicionu politiku u skladu sa prinosnim ciljem da bude uspešniji od stope inflacije u Republici Srbiji.

"U skladu sa tim ciljem pravi se struktura ulaganja u pojedine klase aktive, uz dominantnu izloženost fonda ka državnim hartijama od vrednosti", kažu u Dunavu za Bloomberg Adriju.

Kako navode, izražena cenovna volatilnost koja je trenutno prisutna na svim tržištima "odražava se i na prinosne performanse fonda, ali uz mnogo manji intenzitet u odnosu na dnevne oscilacije na globalnim marketima".

"Ulaganja našeg fonda baziraju se na državnim hartijama Republike Srbije i najlikvidnijim domaćim i inostranim akcijama."

Oni ističu da su aktuelna tržišna dešavanja i cenovne distorzije posledica administrativnih odluka između Amerike i njenih najvećih trgovinskih partnera, a ne globalne finansijske krize kakvu smo prošli 2008. godine. "U skladu sa tim, mnogo je jednostavnije pronaći način kako da se okonča ova nervoza i neizvesnost na tržištima i mi očekujemo da će se takav scenario i realizovati u opštem interesu globalnog privrednog rasta."

Dunav fond, dodaju, zasad nije revidirao prinosni cilj za 2025. godinu. "Smatramo da su naredna tri kvartala dovoljan vremenski horizont za realizaciju postavljenih targeta", zaključuju u Dunavu.

Kako su domaći fondovi rasporedili sredstva

Prema izveštaju NBS za treće tromesečje 2024. godine, struktura ulaganja imovine fondova neznatno je izmenjena u odnosu na prethodni period. Tako su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 62,7 odsto ukupne imovine, sredstva na kastodi računima - 17,3 odsto, zatim akcije domaćih pravnih lica - 11,2 odsto, oročeni depoziti kod banaka - 4,2 odsto, dok su ulaganja u inostranstvu činila 2,9 odsto ukupne imovine fondova.

 

Vladimir Pavlović iz Capital Partnersa kaže za Blomberg Adriju da je imovina penzionih fondova u Srbiji uglavnom koncentrisana u državnim obveznicama, dok je u svetu tipično da dobar deo, pored ulaganja u obveznice, pripada i javnim akcijama, realnoj imovini, privatnom kapitalu i hedž-fondovima.

"Ova struktura domaćih fondova pokazuje konzervativan pristup ulaganjima, sa dominantnim fokusom na državne hartije od vrednosti, što odražava strategiju minimalizacije rizika i očuvanja kapitala", ističe Pavlović.

On dodaje da bi, kao ulagač, voleo da struktura naših penzionih fondova bude slična kao što je na razvijenijim tržištima. "To nosi nešto više rizika ali i više prinosa, pa bih se tada sigurno odlučio da neoporezivi deo prihoda - mesečno oko osam hiljada dinara, uložim u penzione fondove u Srbiji."

 

Inače, u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji ulaže nešto više od 225.000 građana, a kada se posmatraju samo zaposleni, tek svaki deveti na ovaj način štedi novac, odnosno brine o privatnoj penziji.

U NBS su ranije rekli za Bloomberg Adriju da su ukupne neto uplate članova penzijskih fondova u 2024. iznosile 4,9 milijardi dinara, dok su isplate fondova iznosile 2,4 milijarde dinara.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), na kraju 2024. godine, građani su ukupno imali više od 312.000 ugovora o članstvu u jednom ili više fondova koji posluju u Srbiji. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova penzijskih fondova, kažu u NBS, na kraju prošle godine iznosio je 304.500 dinara.

U ove fondove u Srbiji mahom ulažu stariji građani i oni srednjih godina jer je najveći broj članova – 62 odsto, starosti od 40 do 60 godina, dok je prosečna starost članova na kraju 2024. bila oko 48 godina.