Kako posluju penzijski fondovi u Srbiji i gde ulažu novac

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji porasla je u 2024. godini za 14,8 odsto u odnosu na 2023. i iznosila je 61,7 milijardi dinara, kažu za Bloomberg Adriju u Narodnoj banci Srbije (NBS). U isto vreme, prinos svih dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je ukupno 5,3 milijarde dinara.

Na srpskom tržištu inače postoji sedam penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva za upravljanje. Među njima su Generali, Raiffeisen future, DDOR-garant i Dunav. Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje od 2006. godine.

Ukoliko se fondovi posmatraju prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, prema podacima NBS, tri najveća penzijska fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 81 odsto, dok najveći fond – Dunav, ima udeo od 42 odsto.

Koliku dobit imaju fondovi

Kada se radi o konkretnim finansijskim rezultatima svakog od četiri društva koji upravljaju penzijskim fondovima, najveći dobitak u 2023. ostvario je Generali, koji je nešto veći od onog koji je imao najveći fond – Dunav. Naime, Generali je na kraju 2023. godine imao dobit od 108.616.000 dinara, pokazuje finansijski izveštaj za 2023. godinu sa internet stranice te kompanije. Generali je bio najuspešniji i u 2022. sa dobiti od 98.825.000 dinara.

Prati ga Dunav, koji je na kraju 2023. ostvario nešto manji dobitak od 101.824.000 dinara. Ovaj rezultat je bolji nego 2022. kada je Dunav imao dobit od 91.077.000 dinara.

Ostala dva društva, DDOR-garant i Raiffeisen future, daleko su iza njih po dobiti koju su ostvarili u prethodnom periodu. DDOR-garant je na kraju 2023. imao dobitak od 8.988.000 dinara, dok je u 2022. godini ostvario nešto bolji rezultat jer je imao dobit od 11.202.000 dinara.

Finansijski izveštaj Raiffeisen future iz Agencije za privredne registre (APR) pokazuje da je to društvo na kraju 2023. imalo 8.839.000 dinara dobitka, dok su u 2022. ostvarili dosta manju dobit od 1.762.000 dinara.

 

Zanimljivo je i da je prosek prinosa svih fondova, odnosno prinos FONDex-a, za poslednjih godinu dana iznosio 9,8 odsto, dok je za poslednjih pet godina bio 3,5 odsto. Kako navode u NBS, od početka poslovanja fondova prinos FONDex-a iznosio je 7,4 odsto. Najlošiji prinos FONDex-a fondovi su zabeležili 2022. godine, kada je otišao u minus za 2,2 odsto, a najbolji 2015. kada je iznosio 16,6 odsto.

"Ukupne neto uplate članova penzijskih fondova iznosile su u 2024. godini 4,9 milijardi dinara, dok su isplate fondova iznosile 2,4 milijarde dinara", kažu u centralnoj banci.

 

Gde fondovi ulažu novac

Domaći penzijski fondovi, prema važećoj regulativi, mogu da ulažu novac u državne obveznice, korporativne obveznice, akcije, depozite u bankama, otvorene investicione fondove, nepokretnosti i druge oblike ulaganja predviđene propisima. Pored toga, navode u NBS, ovi fondovi mogu ulagati i u plasmane u inostranstvu, ali do najviše 10 odsto svoje imovine.

Prema podacima NBS s kraja 2024. godine, penzijski fondovi najviše su ulagali u državne obveznice – 62 odsto.

"Fondovi su ulagali i u akcije domaćih pravnih lica 11,1 odsto, oročene depozite kod banaka 4,5 odsto, investicione jedinice otvorenih investicionih fondova 0,8 odsto, zatim u korporativne obveznice 0,4 odsto, akcije stranih pravnih lica 1,6 odsto, dok su potraživanja i sredstva na kastodi računima činila 19,6 odsto ukupne imovine fondova."

 

Tek svaki deveti zaposleni imaće privatnu penziju

Inače, u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji ulaže nešto više od 225.000 građana, pokazuju podaci NBS na kraju 2024. godine. "Oni ukupno imaju više od 312.000 ugovora o članstvu u jednom ili više fondova."

Kada se posmatraju samo zaposleni, učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih građana u Srbiji na kraju 2024. godine iznosilo je oko 9,5 odsto. To znači da tek svaki deveti zaposleni na taj način štedi za stare dane.

Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova penzijskih fondova na kraju 2024. godine iznosio je 304.500 dinara. Najveći broj članova – 62 odsto, starosti su od 40 do 60 godina, dok je prosečna starost članova na kraju 2024. bila oko 48 godina.

"Isto tako, procenat članova koji su stariji od 53 godine iznosi 32,7 odsto, dok procenat članova starijih od 58 godina iznosi 19,5 odsto", ističu u NBS.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar