Slovenačke kompanije više ulažu u OIE u Hrvatskoj nego kod kuće

Slovenački investitori sve više prepoznaju Hrvatsku kao atraktivnu destinaciju za ulaganje u projekte obnovljivih izvora energije. Dok se situacija na domaćem tržištu suočava sa izazovima, slovenačke kompanije poput Petrola i Interenerga u Hrvatskoj prepoznaju stabilne zakonske okvire kao ključni faktor za uspešno ulaganje u obnovljive izvore energije.

U današnjem poslovnom okruženju primetan je snažan trend među brojnim kompanijama koje teže ulaganju u obnovljive izvore energije. Prepoznajući važnost održivosti, mnoge kompanije preorijentišu svoje strategije ka ekološki prihvatljivijim opcijama, a obnovljivi izvori energije postaju ključna komponenta ovih inicijativa. Ulaganje u solarne elektrane, vetroelektrane i druge obnovljive projekte ne samo da doprinosi smanjenju ugljen-dioksida već često pruža i dugoročne ekonomske koristi.

Primetan je i trend rasta slovenačkih kompanija koje ulažu u projekte obnovljive energije u Hrvatskoj. Poslednjih godina bili smo svedoci izgradnje brojnih solarnih i vetro elektrana, a o mnogima smo i ranije pisali.

Direktorka slovenačke solarne asocijacije Nina Hojnik rekla je za Bloomberg Adriju da je glavni razlog povećanog prisustva i interesovanja na hrvatskom tržištu zasnovan na bogatom iskustvu slovenačkih kompanija u solarnom sektoru i potrazi za novim tržišnim prilikama.

"Bolji uslovi u Hrvatskoj nisu razlog veće prisutnosti investitora, naprotiv, procedure u Hrvatskoj su manje transparentne i podložne promenama nego u Sloveniji. Naučene lekcije, temeljno znanje i ekonomski rast glavni su pokretački faktori. Na primer, u Sloveniji postoji rekordno velika potražnja za stambenom solarnom energijom, a eksponencijalno je rastao i broj kompanija koje pružaju te usluge, tako da kompanije šire svoje poslovanje na druga tržišta, posebno tamo gde mogu da deluju kao 'rani programeri i stručnjaci'. Istovremeno, očekujemo da će se ovaj trend zaustaviti sredinom 2024. godine zbog ukidanja mehanizma neto merenja koji trenutno pokreće ovaj rast", ​​rekla je Hojnik nakon razgovora sa članovima udruženja.

Primetan je snažan trend među brojnim kompanijama koje teže investiranju u obnovljive izvore energije | Depositphotos

Budući da je konkurencija u Sloveniji jaka i da je sve veći broj kompanija koje obnovljive izvore energije vide kao dobru poslovnu priliku, Hojnik kaže da u Sloveniji dolazi do zagušenja mreže i porasta broja odbijenih dozvola za priključenje na mrežu u stambenom sektoru. "Ovo predstavlja dobru priliku (i potrebu) za slovenačke kompanije da prošire svoju stručnost i poslovanje na hrvatskom tržištu", rekla je ona.

Međutim, u slovenačkoj Petrol grupi ne dele isto mišljenje i kažu da im jasne proceduralne smernice olakšavaju ulaganje u obnovljive izvore energije u Hrvatskoj.

"Najviše naših projekata je u Hrvatskoj, jer je to zemlja bogata prirodnim resursima, ali je istovremeno pre nekoliko godina usvojena strategija razvoja obnovljivih izvora energije i date su jasne procedure za njihovo plasiranje. Hrvatsko tržište je od strateškog značaja za Petrol grupu. Mi smo u strategiji postavili cilj da, pored proširenja portfelja klijenata u oblasti proizvodnje energije i usluga energetske tranzicije, ulažemo i u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora", rekli su za Bloomberg Adriju iz Petrol grupe, ističući da je Hrvatska i ekonomski isplativa lokacija za izgradnju elektrana.

Grupa Petrol izgradila je vetropark Glunča kod Šibenika, koji je počeo da radi 2017. godine. Sa devet turbina ukupne snage 20,7 megavata godišnje proizvede 45 do 50 gigavat sati električne energije, dovoljno za 15.000 prosečnih domaćinstava. Zatim je 2021. godine vetroelektrana Ljubač počela sa proizvodnjom električne energije instalisane snage 32,4 MW. Petrol ne planira da stane na tome.

Pored već funkcionalnih vetroelektrana Glunča i Ljubač, projekat izgradnje jedne od najvećih solarnih elektrana u regionu je u završnoj fazi izvedbe priključaka koji će omogućiti priključenje elektrane na mrežu i njeno pokretanje. To je planirano do kraja novembra 2023. godine. Istovremeno, u završnoj fazi razvoja je i projekat vetroelektrane Dazlina.

U Petrolu kažu da su u Sloveniji zabeleženi pozitivni pomaci u pogledu brže implementacije elektrana i da imaju više razvojnih projekata u različitim fazama. U okviru projekta Petrol Green do kraja godine na prodajnim mestima biće postavljeno više od 102 solarne elektrane, a do kraja sledeće godine žele da opremaju sva prodajna mesta koja su pogodna za postavljanje solarnih panela. Po uzoru na Sloveniju, aktivno rade na proširenju projekta u Hrvatskoj, u prvoj fazi žele da uključe 20 pogodnih lokacija za postavljanje solarnih panela, ali pripremaju i projekte u Srbiji i BiH.

Petrol najviše projekata obnovljivih izvora energije ima u Hrvatskoj | Depositphotos

U Interenergu, slovenačkoj kompaniji specijalizovanoj za obnovljive izvore energije, nisu previše optimistični po pitanju daljih ulaganja u obnovljive izvore energije u Sloveniji, pa se Hrvatska svakako čini kao atraktivnija opcija.

"Imamo u planu mnogo ulaganja u obnovljive izvore energije, tačnije 500 MW u narednih 10 godina, ali kako izgleda, najmanje u Sloveniji, jer ovde, nažalost, okruženje trenutno nije najsklonije tome. Međutim, stalno procenjujemo mogućnosti, jer naravno želimo da podržimo razvoj projekata OIE i zelene tranzicije u našem okruženju. Slovenija ima značajan energetski deficit, ali trenutna situacija nam, nažalost, ne dozvoljava veće investicije", rekli su nam iz Interenerga.

Grupa Interenergo je na hrvatsko tržište ušla 2020. godine preuzimanjem vetroelektrane Orjak nominalne snage 10 MW. Pored ove vetroelektrane, danas imaju još dva projekta u Hrvatskoj - vetroelektranu Jasenice i solarnu elektranu Bukovica, koju su zvanično otvorili u oktobru ove godine. Interenergo grupa je ove godine počela i sa ponudom energetskih usluga i izvela prvi takav projekat u partnerstvu sa opštinom Jalžabet, a aktivno razvijaju nove.

"Ono što Hrvatsku čini interesantnom za ulaganje stranih kompanija, uključujući i slovenačke, svakako je uređen zakonski okvir koji predstavlja jasna pravila i procedure i na taj način podstiče brži i jednostavniji razvoj i realizaciju navedenih projekata. To je okruženje u kojem je mnogo lakše raditi u odnosu na zemlje u kojima ovi propisi nisu u potpunosti uspostavljeni, čime se prolongira realizacija projekata", istakli su.

Vetroelektrana Jasenice i solarna elektrana Bukovica zvanično su otvorene u oktobru | Interenergo

Iako niko ne osporava stručnost slovenačkih kompanija u solarnom sektoru, važno je istaći da je uređen zakonski okvir ključni faktor koji Hrvatsku čini izuzetno atraktivnom destinacijom za ulaganja u projekte obnovljivih izvora energije. Tačnije, transparentnost i jasna pravila u procedurama su osnova za stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta.

Hrvatski zakoni o obnovljivim izvorima energije investitorima pružaju sigurnost i predvidljivost, što je neophodno u dinamičnom sektoru kao što je energetika. Takođe, jasna proceduralna smernica olakšava donošenje odluka, smanjuje administrativne prepreke i doprinosi bržem razvoju projekata.

Osim toga, nedostatak tako stabilnih i jasnih smernica u Sloveniji, gde se suočavaju sa zagušenošću mreže i sve većim brojem odbijenih dozvola, dodatno naglašava privlačnost Hrvatske za slovenačke investitore. Hrvatska se stoga ne vidi samo kao tržište prirodnih resursa, već i kao okruženje koje pruža pouzdane temelje za dugoročna ulaganja u sektor obnovljivih izvora energije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar