.webp){kind=icon}
Industrije četiri najpopularnija sporta u Sjedinjenim Američkim Državama, američki fudbal, košarka, hokej na ledu i bejzbol zajedno vrede manje od fudbalske industrije, pokazali su podaci i dokazali su još jednom da je najvažnija sporedna stvar na svetu ne samo izvor zabave već i ogromnih profita. Istaživanje Bloomberg Adrije pokazalo je da će svetska industrija sporta rasti u narednom periodu ali da će i ova industrija biti pod uticajem usporavanja privreda u svetu.
Očekuje se da će svetsko tržište sporta porasti sa 354,96 milijarde dolara za 41,3 odsto na 501,43 milijarde dolara, zaključili su analitičari Bloomberg Adrije. Uključujući usluge i dobra u vezi sa sportom, vrednost industrije sporta na svetu iznosi 1,3 biliona dolara i tako doprinosi svetskom BDP-u sa 1,4 odsto.
Sport obezbeđuje ogroman broj radnih mesta, a u širu definiciju industrije računaju se i nekretnine vezane za sportske klubove, prava prenosa takmičenja kao i dresovi i drugi klupski proizvodi koje navijači skupljaju. Primera radi, u maju ove godine prodat je dres u kom je čuveni argentinski fudbaler Diego Armando Maradona postigao pobedonosni gol u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1986. godine. Dres koji je Argentinac nosio kada je uz pomoć "ruke božije" dao Engleskoj gol ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najskuplji sportski suvenir pošto je na aukciji u Sotheby’su prodat za 7,14 miliona funti.
Opširnije
Miljković: Investicije u sport preliće se iz SAD u Evropu
Sport je grana biznisa koja se brže razvija od ostalih sektora industrija u svetu.
05.08.2022
Euro 2022 promašaj za finansije
Rekordna gledanost i posećenost ipak nisu bile dovoljne za zaradu.
03.08.2022
Svetsko ludilo za fudbalom utoliko je primetnije kada se vidi da iako na listi najvećih sportskih industrija ima ubedljivo najviše tradicionalno američkih sportova, ukupna vrednost njihovog tržišta je 520 milijardi dolara, što je manje od 600 milijardi dolara koliko vredi industrija fudbala. Naime, industrija fudbala sama čini 43 odsto ukupnog tržišta sporta na svetu.
Pored toga, vrednost industrije rekreativnih sportova - koja obuhvata prodaju usluga i dobara od strane privrednih subjekata koji upravljaju golf klubovima, skijalištima, marinama, fitnes i rekreativnim centrima i kuglanama – se za 2022. godini procenjuje na 320 milijardi dolara. Očekuje se da će ovaj segment rast u narednom periodu oko 8 odsto godišnje te da će dostići vrednost od 436 milijardi dolara 2026. godine.
Plate najveće u fudbalu i košarci
Uz veliku vrednost fudbalske industrije dolaze i velike plate. Na svetskom nivou, 50 najbolje plaćenih sportista godišnje ukupno zaradi oko tri milijarde dolara. Međutim, samo deo toga dolazi od plata dok 36 odsto sportisti zarade od aktivnosti van terena poput sponzorstava.
Prosečna plata sportista koji se nalaze na listi 50 najbolje plaćenih iznosi 59 miliona dolara godišnje, a najbolje su plaćeni fudbaleri i košarkaši. Ali velike su razlike između evropskog fudbala i američke košarke po pitanju plata.
U fudbalu bogati vlasnici klubova počeli su još pre nekoliko godina na razne načine da upumpavaju novac u svoje klubove dok se drugi zadužuju samo da bi ih ispratili i isplaćivali milionske plate – tako podaci pokazuju da dug FC Barcelone iznosi čak 1,35 milijardi evra.
S druge strane američki sportovi imaju takozvani "salary cap" tj. ograničenje na plate po klubu ili po igraču. Samim tim, ako se tim u košarkaškoj NBA ligi odluči da obezbedi jednom igraču ogromnu zaradu, ostale u ekipi će morati manje da plati. NBA liga određuje i minimalnu ukupnu količinu novca koju timovi moraju da obezbede za igrače. U sezoni 2022-23, "salary cap" u NBA ligi iznosi 123,65 miliona dolara dok je minimalan iznos koji klubovi moraju da izdvoje za plate 111,29 miliona dolara.
Tako je najplaćeniji sportista na svetu trenutno Lionel Messi, fudbaler Paris Saint Germaina, koji zarađuje 130 miliona dolara godišnje. Od toga, Messi od igranja fudbala zarađuje 75 miliona godišnje a dodatnih 55 miliona dolazi od aktivnosti van terena. Posle Messija na listi se nalazi košarkaš LeBron James sa 121 milionom dolara godišnje i portugalska fudbalska zvezda Cristiano Ronaldo sa 115 miliona godišnje.
Depositphotos
Istaživanje Bloomberg Adrije pokazalo je još da fudbaleri veći deo svojih zarada dobijaju iz plate od klubova. S druge strane, upravo zbog postojanja "salary capa", sportski asovi u SAD veći deo svoje godišnje zarade dobijaju od sponzorskih ugovora. Tako Jamesovoj godišnjoj zaradi sponzorski ugovori i druge vanterenske aktivnosti doprinose sa čak 66 odsto dok nijedan fudbaler sa liste 10 sportista sa najvišim zaradama ne zarađuje više od pola svoje godišnje plate od sponzora.
Najveće disproporcije u zaradama sa terena i van terena primetne su kod tenisera Rogera Federera i boksera Canela Alvareza, što se može pripisati privođenju kraju Federerove karijere i manjoj vrednosti industrije boksa u poređenju sa drugim sportovima.
Sport nije imun na recesiju
Analitičari Bloomberg Adrije, predvođeni Andrejem Knezom, predviđaju da će u narednom periodu tri glavna faktora uticati na industriju sporta na svetskom nivou: usporavanja rasta, stabilizacija sporta posle pandemije i uvođenje novih tehnologija.
Kao i druge industrije, sport je podložan efektima opšteg pada ekonomske aktivnosti uprkos potpori u post pandemijskom svetu. Naime, u sportu je i dalje primetna volja potrošača da troše novac pošto im je pandemija prethodno onemogućila da troše onoliko koliko su želeli. Međutim, analitičari očekuju pad u ovom trendu zbog sve lošije kupovne moći stanovništva.
Oporavak sporta tako je uslovljen predviđanjima nižeg ekonomskog rasta, posebno u nekim od najvećih svetskih ekonomija poput SAD, Kine i Indije. Produženi period zatvaranja u Kini zbog pandemije virusa kovid 19, sve više kamatne stope i rat u Ukrajini tako utiču i na sport jer doprinose neizvesnosti na globalnom nivou. Međunarodni monetarni fond očekuje da će rast svetskog bruto domaćeg proizvoda usporiti na 3,2 odsto ove godine a zatim na 2,9 odsto u 2023.
Bloomberg
Međutim, u trenutku kada je dozvoljeno navijačima da se vrate na stadione posle najgorih meseci pandemije, sport je predahnuo. Naime, u narednom periodu očekuje se veliki rast zarada, vođen prodajom karata i većim učešćem na sportskim i povezanim događajima.
Osim toga, svet sporta se razvija na nove i moderne načine. Pre više od dvadeset godina uvedeno je statističko praćenje zdravstvenog i fizičkog stanja fudbalera a danas se sport značajno više oslanja na tehnologiju. Tako treneri imaju priliku da brojčano analiziraju tačno kretanje lopte, brzinu trčanja svojih igrača i druge parametre. Analitičari predviđaju da je sledeći korak na toj putanji razvoja virtuelna realnost (VR) na sportskim događajima, koja je donekle već oporobana u svetu sporta. VR trebalo bi da omogući onima koji nisu fizički prisutni na nekom događaju da osećaju kao da jesu tamo. Tako će navijači moći da se šetaju kroz cele stadione u virtuelnom svetu ili da gledaju utakmice iz različitih uglova.
