Analiza BBA: Dobra godina za akcije u regionu, cene obveznica bi mogle rasti

Povećana prodaja i poboljšane marže među kompanijama izlistanim na berzama glavni su razlozi zbog kojih u poslednje vreme deonički indeksi u Adria regionu, osim u Bosni i Hercegovini, beleže rast, ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije.

Celu analizu možete preuzeti OVDE.

S druge pak strane cene obveznica nisu pokazivale bitne promene tokom ove godine odražavajući volatilnost inflacije i odlaganje početka rezanja kamatne stope.

Zbog toga su oročeni depoziti postali sve privlačnija opcija usled rastućih pasivnih kamatnih stopa, jednako kao i kratkoročni novčani fondovi.

Dosad ove godine najviše su rasli severnomakedonski MBI indeks i slovenački SBITOP, i to za 19 odsto, odnosno 15,4 odsto. Sledi beogradski BELEX15 s rastom od 14 odsto i zagrebački Crobex10 s 10 odsto.

Rast MBI indeksa podstaknut je bankarskim sektorom koji čini 43 odsto indeksa. U prvom tromesečju ove godine tri najveće banke u Severnoj Makedoniji imale su prosečan godišnji rast kamatnih prihoda od 24 odsto. Performans slovenačkog SBITOP indeksa najpre se pripisuje banci NLB, koja je na putu da udvostruči svoje poslovanje do 2030. i još uvek zadržava pozitivnu evaluaciju. Beogradski BELEX15 bio je pod uticajem Messerove akvizicije manjinskih akcija, a na tu kompaniju otpada oko 20 odsto vrednosti indeksa. Snažan performans CROBEX10 indeksa može se pripisati akciji Končara čija je cena akcija ove godine rasla oko 40 odsto zahvaljujući istorijski dobrim finansijskim rezultatima i novim narudžbinama.

Jedini indeksi koji su doživeli pad su BIRS i SASX10 u Bosni i Hercegovini zbog precenjenosti i manjka likvidnosti.

Gledajući širu sliku srpski, slovenački i makedonski indeksi su učinkom nadmašli indekse u regionu srednje i istočne Evrope te STOXX 50 koji obuhvata kompanije u evrozoni.

Suprotno očekivanjima, nije došlo do nastavka pada obvezničkih prinosa u odnosu na kraj 2023. godine. Pozitivan sentiment je delimično poništen zbog nedovoljno jasnog ritma smanjenja inflacije što je odložilo početak rezanja kamatnih stopa u centralnim bankama. Ti faktori odrazili su se i na obveznice u Adria regionu gde su prinosi rasli, a najviše u Hrvatskoj za 50 baznih bodova. U Srbiji je taj rast bio minimalan zbog pozitivnog sentimenta među investitorima zahvaljujući pozitivnim izgledima oko kretanja investicionog rejtinga.

Sličan trend kao u Adria regionu zabeležen je u zemljama srednje i istočne Evrope i perifernim zemljama Evropske unije, odnosno Španiji i Portugalu.

Jedino je prinos na rumunske vrednosne papire blago pao što ne iznenađuje jer Rumunija ima viši kreditni rejting od Srbije, ali i veće prinose zbog dugoročnog manjka fiskalne discipline.

Rast referentnih kamatnih stopa doveo je do snažnijeg okretanja kratkoročnim novčanim investicionim fondovima, ali kada kamatne stope počnu da padaju očekuje se ponovni odliv prema obveznicama koje nude bolje prinose nego tržište novca i depoziti.

Analitičari Bloomberg Adrije u drugoj polovini ove godine očekuju solidnu izvedbu deoničkog tržišta u Adria regionu, dok kod obveznica očekuju blagi rast cena zbog očekivanog početka smanjenja kamatnih stopa. Ako inflacija snažnije uspori, moguća je brža dinamika spuštanja kamatnih stopa, što bi dodatno podstaklo rast cena obveznica.

Poslednje poruke iz Evropske centralne banke govore da će na junskom sastanku kamatna stopa biti smanjena za 25 baznih bodova.

Očekujemo da će nakon toga kamatna stopa do kraja godine pasti za dodatnih 75 baznih bodova, čime bi se tromesečni i šestomesečni euribor spustio na tri odsto do kraja ove godine, poručuju analitičari Bloomberg Adrije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar