Sledeće godine, ali i nakon toga, u Adria regionu treba posebnu pažnju posvetiti akcijama kompanija koje su vezane za državne investicije. "Kad su u pitanju ulaganja u akcije (…) očekujemo rast u sektorima koji se odnose na državne investicije kao ključne nosioce privrednog rasta u narednim godinama", ističe analitički tim Bloomberg Adrije u svojoj najnovijoj analizi. "Sektori poput građevinarstva, proizvodnje električne opreme i oni koji se odnose na zelenu energetsku tranziciju biće ključni dobitnici", dodaju.
Pored ovih sektora akcija, prilike će se pojaviti i kod obveznica ukoliko se ostvare očekivanja o padu kamatnih stopa, odnosno u mešovitim investicionim fondovima koji kombinuju ulaganja u akcije i obveznice, ističe se u analizi koju celu možete pročitati OVDE.
Za razliku od privrednih grana koje su povezane sa državnim investicijama, kod banaka će verovatno doći do pada profitabilnosti, prognoziraju naši analitičari, jer će se smanjiti neto kamatna marža kako kamatne stope na depozite budu rasle i kako se kreditiranje bude usporavalo. U slučaju tehnoloških i akcija energetskih kompanija u 2024. godini naši analitičari su "neutralni" radi njihovih već visokih vrednosti.
Opširnije
Analiza BBA: Makroekonomsko okruženje nastaviće da gura cena zlata i srebra
Tržište roba pokazuje mešovitu sliku tokom 2023. godine.
13.11.2023
Analiza BBA: Energetske kompanije u Adria regionu uložile dve milijarde evra u modernizaciju
Energetske kompanije u Adria regionu i danas uglavnom posluju na temeljima onoga što je izgrađeno pre više od pola veka.
06.11.2023
Analiza BBA: ETF-ovi sve popularniji u Adria regionu
Ukupna imovina u ETF-ovima na svetskom nivou dostigla je vrednost od 10 biliona dolara.
10.07.2023
Analiza BBA: Proizvođači plastične ambalaže se umotali u fine profite
"Smatramo da će profitne marže ostati oko nivoa dosegnutih u poslednje vreme i u idućih nekoliko godina", kažu analitirčari.
03.07.2023
Analiza BBA: Region još uvek preferira keš
Sve veća ljubav potrošača prema bezgotovinskom plaćanju donela je industriji plaćanja velike promene, što je tema ovonedeljnog Bloomberg Adria Insighta.
03.04.2023
Sektor u kojem ne vide mnogo mogućnosti za rast je tzv. defenzivni sektor, odnosno akcije koje su prilično stabilne bez obzira na opšte tržišne trendove. Radi se o akcijama kompanija koje proizvode hranu, lekove, kućne potrepštine i onih koje pružaju komunalne usluge. Za veću atraktivnost tog sektora trebalo bi doći do "jače recesije i oštrijeg rezanja kamatnih stopa", procjenjuju analitičari.
Uz pad stopa inflacije, koji se takođe očekuje sledeće godine, doći će do verovatnog pada prinosa na državne obveznice širom Adria regiona. Tom padu će doprineti i jače interesovanje za obveznice upravo zbog relativno visokih prinosa koje u ovom trenutku nude. Ali takva pojačana potražnja će podići njihove cene, što vodi do pada prinosa.
Tržište obveznica biće interesantno i njihovim izdavačima zahvaljujući situaciji na tržištu. Alternativni kanal za državna izdanja mogle bi biti "narodne" i "zelene" obveznice. Uz povećane depozite, realni rast plata u kombinaciji s nižim kamatnim stopama na depozite mogli bi da podstaknu države u Adria regionu da nastave sa izdavanjem obveznica namenjenim malim ulagačima kao što su to ove godine napravile Severna Makedonija i Hrvatska, ukazuje naš analitički tim.
Pored toga, nastavak inicijativa za dekarbonizacijom i jačanje prelaska na zelene tehnologije mogli bi da podstaknu države koje još nisu emitovale tzv. održive, odnosno zelene obveznice da počnu da razmišljaju o tome. Tim obveznicama se finansiraju projekti održive ekonomije. Srbija je u tom pogledu bila pionir u regionu sa emisijom vrednom milijardu evra 2021. godine, dok su Slovenija i Severna Makedonija zelene obveznice emitovale ove godine: Slovenija u vrednosti od 1,25 milijardi evra, a Makedonija u znatno skromnijem iznosu od 10 miliona evra.
Izvan tržišta kapitala, naš analitički tim komentariše da je nastupio period zatišja za politike Evropske centralne banke i Federalnih rezervi. Iako, upozoravaju, to ne mora da znači da je restriktivnost zaustavljena jer će visoke kamatne stope zahvaljujući transmisionom mehanizmu i dalje imati posledice na ostatak finansijskog, ali i realnog sektora.
U ovom trenutku čini se da je glavna politika monetarnih vlasti usmerena na duže zadržavanje viših kamatnih stopa, iako postoje znakovi popuštanja inflacije. Ali bazna inflacija je i dalje otporna, upozoravaju.
"Ne smatramo da će centralne banke žuriti sa snižavanjem kamatnih stopa, pošto je inflacija još uvek glavna tema, a zvaničnici centralnih banaka često naglašavaju kako njihove stavove najviše kreiraju konkretne brojke", objašnjava analitički tim Bloomberg Adrije. Kad je u pitanju ECB, "prvo rezanje kamatnih stopa očekujemo sredinom 2024. godine", dodaju. Takav stav centralnih bankara trebalo bi da rezultira blagim postepenim snižavanjem kamatnih stopa krajem godine.
Kamatne stope na nove kredite stanovništvu i kompanijama nastaviće da rastu i narednih meseci, ali sporije nego ove godine, smatraju naši analitičari.
Sve u svemu, trebalo bi da naredna godina donese smirivanje finansijskog tržišta u regionu, ali to ne znači da će se sve vratiti na staru letargiju. Mogućnost za ulaganja biće i u akcije i u obveznice, a zadržavanje inflacije na povišenom nivou i dalje će biti izazov za kompanije i građane koji još neće dobiti priliku da potpuno predahnu.