text size
Hrvatska i Srbija u sledećih 12 meseci mogu da se nadaju kreditnom rejtingu boljem od sadašnjeg, dok će ostale zemlje Adria regiona na to morati da sačekaju neko vreme, predviđaju analitičari Bloomberg Adrije. Nešto veću korist od ovoga mogla bi da ima Srbija, jer su koristi od višeg kreditnog rejtinga za Hrvatsku delimično već realizovane, dodaju analitičari.
Opširnije
Zašto pad kreditnog rejtinga SAD nije zabrinuo skoro nikoga
Početkom avgusta, agencija Fitch umanjila je ocenu kreditnog rejtinga Sjedinjenih Američkih Država.
24.09.2023
Grčkoj posle duže od decenije investicioni rejting
DBRS Morningstar je državni kreditni rejting Grčke podigao na status ulaganja.
11.09.2023
Agencija Moody’s zadržala kreditni rejting Srbije, uz izglede za povećanje
Agencija Moody’s zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou Ba2, kao i stabilne izglede za dalje povećanje rejtinga, saopštila je u petak Narodna banka Srbije.
09.09.2023
"Očekujemo da kreditne agencije podignu kreditni rejting Hrvatske i Srbije, i to za po jedan podeok, u sledećih 12 meseci, dok će ostale zemlje Adria regiona zadržati svoje trenutne ocene. Teorijski posmatrano, viši kreditni rejtinzi vode do povoljnijih uslova zaduživanja, što se preliva na uslove na domaćem finansijskom tržištu. Međutim, ovo je za Hrvatsku u dobroj meri uračunato", ocenjuju analitičari u svoj poslednjem Adria Insights izveštaju.
Celu analizu pročitajte OVDE.
Pet stubova
Ocene kreditnih agencija baziraju se na pet kategorija faktora: institucionalne, ekonomske, spoljne, fiskalne i monetarne. Rejting se utvrđuje kombinacijom kvalitativnih i kvantitativnih elemenata, a uzima u obzir trenutnu situaciju, kao i projekcije budućih kretanja.
Zamisao ovog izveštaja bila je da izdvoji i analizira pojedine faktore kreditnih rejtinga i pokaže koji potezi bi mogli da dovedu do toga da se ocene podignu.
Za zemlje Adria regiona, kao i za takozvane CEE5 zemlje (Slovačka, Češka Republika, Poljska, Rumunija i Mađarska) glavni faktori promena rejtinga su:
Udeo javnog duga u BDP-u
Budžetski deficit kao deo BDP-a
Privredni rast po glavi stanovnika
Neto strane direktne investicije kao udeo u BDP-u
Deficit tekućeg računa kao procenat BDP-a
Kamatni troškovi kao procenat vladinih prihoda
U Adria regionu, Slovenija i Hrvatska (od 2019. godine) imaju takozvani investicioni rejting, dok se ostale zemlje nalaze ispod tog praga i njihov suvereni dug spada u kategoriju "špekulativnih (engl. junk)" obveznica.
U izveštaju su stavovi tržišta kapitala računati poređenjem kompozitnog kreditnog rejtinga tri renomirane agencije (S&P, Moody's i Fitch) sa prinosima na aktivne petogodišnje državne obveznice. Između ova dva merila postoji jaka 90-postotna korelacija, ali se u slučaju Hrvatske vidi da je investitori vide kao potcenjenu (za jedan ili dva podeoka), što je slično sa slučajem Poljske.
U slučaju Srbije, deluje kao da je državni dug precenjen, ali bi razlog za to mogao da bude i plitko tržište obveznica, dodaju analitičari.
Bez promena za ostatak
Što se tiče ostalih zemalja Adria regiona, u njima ne bi trebalo da dođe do većih promena, barem ne u sledećih 12 meseci, predviđaju analitičari.
Slovenija od pomenutih država ima najviši kreditni rejting. Analitičari očekuju da će ga ona i zadržati upravo zbog statusa najrazvijenije države regiona - njen BDP po stanovniku iznosi 92 odsto proseka Evropske unije.
Kreditni rejting Severne Makedonije takođe ne bi trebalo da se promeni u sledeća četiri kvartala, a vlasti ove države treba da rade na više frontova kako bi se to promenilo.
"Smanjenje kreditnog rizika bi podrazumevalo zaduženje države, koje se trenutno nalazi na nivou za 8,2 procentna poena višem od nivoa pre pandemije. Takođe treba raditi na unapređenju stanja u javnim finansijama kroz smanjenje budžetskog deficita, naročito u smislu smanjenja iznosa za plate u javnom sektoru", navode analitičari, dodajući da bi takođe trebalo raditi na smanjenju korupcije, jer se Severna Makedonija nalazi ispod svetskog proseka po Indeksu percepcije korupcije (u S. Makedoniji taj pokazatelj je na 40).
Kreditni rejting Bosne i Hercegovine je u avgustu ove godine podignut na B+ (Agencija S&P), a kao razlozi su navedeni otpornost ekonomije i nizak nivo zaduženosti (samo 29,6 BDP-a u 2022. godini), rekli su analitičari, upozorivši da u narednoj godini ne očekuju dalja popravljanja kreditnog rejtinga.
"Kako bi dobila bolji kreditni rejting, Bosna i Hercegovina mora da ojača svoje institucije i smanji korupciju (iako je nivo niži nego u 2019. godini). Drugi značajan faktor bilo bi eventualno otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, što bi investitori videli kao pozitivan korak", zaključuju analitičari.
