Rejting firme se bore da izmere klimatske rizike na tržištu obveznica

Sa 46 uzastopnih dana vrućine od 100 stepeni Farenhajta (37,8 Celzijusa) i obalnih voda koje se približavaju temperaturama u hidromasažnim kadama, Majami može izgledati kao jasan primer troškova sveta koji se zagreva. Ali analitičari S&P Global Inc. ne znoje se previše oko toga.

Nedavno su poboljšali kreditni rejting (ocenu) Majamija, navodeći čvrstu poresku osnovu i tržište rada. "Povišeni" ekološki rizici grada, kaže S&P, nadoknađeni su projektima ublažavanja poput onih dizajniranih da se suprotstave rastućem nivou mora.

Dok se svet povlači od sve većeg uticaja toplotnih talasa, suša i žešćih oluja, raste zabrinutost da analitičari kreditnog rejtinga pogrešno tumače klimatske rizike na globalnom tržištu obveznica od 133 triliona dolara, na štetu kako kreditora, tako i zajmoprimaca.

Istraživanje Evropske centralne banke (ECB) pokazuje da čak i kada su klimatske varijable statistički značajne, one igraju samo marginalnu ulogu u uticaju na rejting suvereniteta. A studija koju je sproveo ekonomista Federalnih rezervi ukazuje na to da ekstremni vremenski događaji mogu na kraju ograničiti sposobnost nekih vlada da izdaju dug.

Bloomberg Mercury

 

Klimatske promene "još treba da budu ugrađene u metodologiju" koju trenutno koriste najveće rejting kompanije, rekao je Moritz Kraemer, koji je nadgledao rejting državnog duga S&P Globala do 2018, a sada je šef istraživanja u nemačkoj LBBW banci.

Prošlo je samo 15 godina od čuvene pogrešne procene S&P, Moody's Investors Service i Fitch Ratings tržišta drugorazrednih hipoteka koje je izazvalo finansijski krah 2008. Sada su na udaru kritike zbog potencijalnog potcenjivanja mogućih klimatskih gubitaka u sistemu ocenjivanja koji je više prilagođen bližoj budućnosti.

S&P, Moody's i Fitch kažu da uzimaju u obzir klimatske rizike, iako to nije laka kalkulacija. Od početka 2022. godine, S&P je objavio pet rejtinga u vezi sa klimom nefinansijskih kompanija. U njemu se kaže da klimatski propisi tek treba da zagrizu i da neto nulta potrošnja većine kompanija nije dovoljno velika da utiče na finansije ili rejting.

S&P Global je saopštio da procenjuje uticaj ESG kreditnih faktora na rejting dugova koje ocenjuju. Ovi faktori uključuju klimatsku tranziciju i fizičke rizike, zdravlje i bezbednost i upravljanje rizikom. Oni mogu uticati na rejting ako se smatra da su materijalni za kreditnu sposobnost i ako S&P može da izmeri njihov uticaj sa dovoljno sigurnosti, prema portparolu kompanije.

U Fitchu, klimatske promene i drugi ekološki rizici uticali su na oko šest odsto njihovih datih rejtinga, iako očekuju da će se to promeniti u toku decenije. Oko 20 odsto globalnih korporacija moglo bi se suočiti sa smanjenjem rejtinga do 2035. zbog klimatskih ranjivosti, prema procenama Fitcha.

Moody's procenjuje da sektori koji se suočavaju sa visokim ili veoma visokim kreditnim rizikom po životnu sredinu sada čine 4,3 biliona dolara u rejtingu dugova, što je iznos koji je udvostručen od kraja 2015. Ali kada je Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu, neprofitna organizacija u Lejkvudu u Ohaju, pogledao Moody's ESG kreditni rezultat za 721 kompaniju u industrijama sa visokim emisijama, otkrili su da je oko 60 odsto emitenata sa visokim kreditnim rejtingom bilo visoko izloženo rizicima po životnu sredinu, uključujući klimatske promene.

Portparol Moody'sa rekao je da kompanija "sistematski, dosledno i transparentno" uključuje kreditno relevantne ESG faktore, uključujući klimatske rizike, u svoje rejtinge.

Kompanije za kreditni rejting moraju brže da napreduju, rekao je Matthew Agarwala, ekonomista sa Univerziteta Cambridge. "Idu napred, ali ledene kape se brže tope", rekao je.

Agarwala, njegov kolega s Cambridgea Kamiar Mohaddes i Patrycja Klusak sa Univerziteta East Anglia proučavali su uticaj klimatskih promena na ekonomski rast i tržišta suverenog duga. U radu koji treba da bude objavljen u časopisu Management Science, oni i drugi akademici prikazuju neke od scenarija gubitka.

Na primer, ako bi klimatski rizici bili pravilno izračunati u skladu sa konzervativnom putanjom sa niskim emisijama, 58 država bi iskusilo "pritisak na smanjenje" na rejting do 2030. Čile i Indija bi bili među najteže pogođenim. Godišnje isplate kamata pogođenih zemalja povećale bi se za čak 67 milijardi dolara po umerenom scenariju, a do 203 milijarde dolara po ekstremnijem scenariju.

Bloomberg Mercury

 

Marc Painter, docent za finansije na Univerzitetu Saint Louis u Misuriju, proučavao je skoro 20.000 dugoročnih emisija obveznica. Otkrio je da američki okrug koji se suočava sa povećanjem klimatskog rizika od jedan odsto plaća u proseku 1,7 miliona dolara više godišnje u naknadama za osiguranje i početnim prinosima, u poređenju sa okruzima za koje je malo verovatno da će biti pogođeni klimatskim promenama. Tih dodatnih 1,7 miliona dolara „podrazumeva da će okrug sa većim rizikom od porasta nivoa mora potrošiti pet odsto više za izdavanje svojih obveznica“, rekao je Painter.

Istraživači centralnih banaka, u međuvremenu, brinu da bi klimatski šok mogao da natera ranjivog državnog emitenta u neplaćanje obaveza.

Enrico Mallucci, ekonomista u Fedu, ispitao je uticaj uragana na sedam karipskih zemalja. Prema predviđanjima scenarija u literaturi o klimatskim promenama – naime, da učestalost uragana visoke kategorije poraste za 29 odsto, a njihov intenzitet za 49 odsto – rast duga će uvećati za više od 30 odsto, rekao je on.

"Ekstremne vremenske prilike ograničavaju sposobnost vlada da izdaju dug", rekao je Mallucci. "Ekstremni vremenski događaji i prirodne katastrofe su spremne da postanu još veće u narednim godinama."

Što se tiče tržišta opštinskih dugova u SAD od 3,8 biliona dolara, Tom Doe, predsednik istraživačke firme Municipal Market Analytics Inc., rekao je da, koliko mu je poznato, "kreditni rejting američkog opštinskog izdavaoca nije promenjen zbog rizika od klimatskih promena".

U izveštaju objavljenom prošlog septembra, ECB je otkrila da je većina kompanija za rejting postigla napredak, ali i dalje loše objašnjavaju svoje klimatske proračune, uključujući tranziciju i fizički rizik. "Veličina uticaja materijalnog rizika od klimatskih promena na kreditne rejtinge retko se otkriva", saopštila je ECB.

Angela Maddaloni, istraživačica u ECB-u koja nije bila uključena u septembarski izveštaj, rekla je da kreditni rejting trenutno ne nudi "dobre mere određenih klimatskih rizika".

BlackRock Inc., Schroders Plc i drugi menadžeri investicija ne čekaju da industrija rejtinga sustigne korak. Oni već dizajniraju proizvode ili biraju obveznice na osnovu klimatskih rizika koji nisu uvek obuhvaćeni kreditnim rezultatima.

Saida Eggerstedt, šefica održivog kreditiranja u Schrodersu, nedavno je odbila da kupi zelenu obveznicu koju je izdao Alliander NV, holandski distributer električne energije. Moody's je ocenio obvezncu kao Aa3, ali Eggerstedt je nije videla kao primamljivu delimično zato što firmi nedostaju javni klimatski ciljevi i ima relativno visok intenzitet ugljenika. "Možete biti frustrirani kada se dugoročni, nefinansijski uticaji ne uključuju u kreditni rejting", rekla je ona.

U 2020. BlackRock je uveo prvi u svojoj vrsti fond kojim se trguje na berzi koji ponderiše dug koji su izdali suvereni evrozone na osnovu izloženosti klimatskom riziku. Belgija i Holandija su među zemljama sa najnižim ponderima zbog njihove veće izloženosti klimi. To je jedan od brojnih sličnih ETF-ova koje BlackRock razvija.

Takvi proizvodi "ispunjavaju rastuće interesovanje klijenata da ublaže rizik i iskoriste prilike povezane sa klimom i prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju", rekla je Manuela Sperandeo, globalni šef održivog indeksiranja u BlackRock-u.

S&P, Moody's i Fitch priznaju da će klimatske promene verovatno imati značajan uticaj na tržišta duga. Pitanje je kada - i da li će ocene to uhvatiti pre nego što bude prekasno.

Alex Griffiths, šef korporativnih rejtinga za EMEA u Fitchu, rekao je da "ako pogledate čak i za 15 godina, znamo da će se vrlo značajne stvari verovatno desiti."