Strane direktne investicije (SDI) u regionu beleže uglavnom rast u protekloj deceniji. Neka tržišta su premašila 30 milijardi evra SDI u proteklih tridesetak godina, kao što su Srbija i Hrvatska, dok u Bosnu i Hercegovinu, iz dostupnih podataka za poslednjih pet godina, preduzetnici investirali oko 2,1 milijardu evra. Za Severnu Makedoniju podatak od tri milijarde evra SDI u poslednjih deset godina je odokativan, jer lokalne vlasti ne objavljuju potpune podatke.
Posle ratova na teritoriji bivše SFRJ, neke države su bile brže u privlačenju investicija kao što je Hrvatska, koja je sada na pragu uvođenja evra. Druge države, sa većim ili manjim političkim problemima su zaostajale, ali u poslednjim decenijama Srbija stiže Hrvatsku.
Ostaje da se vidi da li će se trendovi za investitore nastaviti u regionu, s obzirom na to da je Hrvatska, koja je najduže i otvorena za strane investitore, iskusila pad interesovanja od stranih ulagača posle ulaska u Evropsku uniju. Takođe, pitanje je i da li će se investitori više okrenuti manje uređenim i razvijenim tržištima sa jeftinijom radnom snagom u Srbiji, Bosni i Severnoj Makedoniji.
Opširnije
Investitori traže zaštitu od inflacije ulaganjem u keš i akcije
Investitori ulažu milijarde dolara u gotovinu i akcijske fondove tražeći zaštitu od nagle inflacije.
10.06.2022
Globalni oporavak SDI se neće nastaviti u 2022.
Strane direktne investicije u Srbiji porasle na 4,6 milijarde dolara.
09.06.2022
SDI u Srbiji stabilne, rast ulaganja preduzetnika u inostranstvu
Prema podacima Narodne banke Srbije vrednost stranih investicija (SDI) u Srbiji od 2010. godine iznosila je 29,851 milijardi evra.
Prema delatnostima najviše investicija otišlo je u sektor prerađivačke industrije, građevinarstvo, rudarstvo, kao i saobraćaj i skladištenje, dok je najamanje ulaganja otišlo u obrazovanje.
Srbija je imala pad u stranim direktnim investicijama od 2008. do 2010. godine, dok je 2011. prošla sa natprosečnim iznosom. U 2012. opet vidimo nagli pad gde se zatim vrednost ponovo povećava iz godine u godinu i 2018. dostiže nivo od 3,5 milijardi evra.
Najviše stranih direktnih investicija je iz zemalja EU, zatim iz Amerike i od 2014. godine značajnije iz Azije, najviše sa Bliskog istoka. Od 2018. u Srbiji je ravnomeran rast investicija, dok je jedino bio nešto manji u 2020. godini u vreme pandemije kovid 19.
Posmatrano po regionima, najveći priliv investicija u Srbiju dolazi iz zemalja Evropske unije (EU) 19,394 milijardi evra od 2010. godine, što je više od 60 odsto svih investicija u Srbiji. Drugi najveći investitor je Rusija, u visini od 2,423 miliijardi evra, ali se u prošloj godini prvi put beleži odliv u ovim investicijama u visini od 162 miliona evra. Treća zemlja po visini investicija u Srbiju je Švajcarska sa dve milijarde evra. Kina je na četvrtom mestu sa do sada investiranih 1,680 milijardi evra, prema podacima NBS.
Prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS), od 2007. godine, Srbija je privukla više od 37 milijardi evra stranih direktnih investicija. Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija stigao je iz Nemačke 15,8 odsto i Italije 14,3 odsto. Ako se posmatra po vrednosti investicije, najveći iznos je iz Nemačke 10,8 odsto, Italije 10,2 odsto i SAD 10,1 odsto.
Bloomberg
Akvizicija iz 2006. godine Mobi63 telekomunikacionog operatera od norveškog Telenora za 1,6 milijardi evra je i dalje najveća investicija u Srbiji. Gazprom Neft kupovinom 51 odsto učešća u NIS-u za 400 miliona evra 2008.godine postaje druga vrednosno najveća investicija u Srbiji, dok Fiatova kupovina 67 odsto Zastave Automobili za 940 miliona evra postaje treća investicija, prema podacima iz 2020. godine. Za fabriku automobila u Kragujevucu tek će se videti tačna vrednost investicije, s obzirom na to da je u međuvremenu potpisan i ugovor o dodeli sredstava podsticaja između Ministarstva privrede i privrednog društva Fiat Chrysler Automobiles (FCA) Srbija od 190 miliona evra. Takođe, nepoznanica je i koliko novca će biti izdvojeno za socijalni program zbog otpuštanja zaposlenih u toj fabrici.
Hrvatska od pristupanja EU manje interesantna investitorima
Kretanje direktnih stranih investicija u Hrvatsku u protekle tri decenije ne pokazuje ustaljene tendencije. Tokom devedesetih iznosi su postepeno rasli, ali nakon toga bilo je svakakvih rezultata – od godina poput 2008. i 2019. kad su bile na nivou od 3,5 milijardi evra, do godina p
oput 2016. kad su iznosile jedva desetinu toga. Kad bi se to vreme podelilo na tri politička razdoblja: devedesete, novi milenijum do članstva u EU, te razdoblje nakon primanja u Uniju, čini se da je Hrvatska najprivlačnija investitorima bila u srednjem razdoblju.
Prosečna godišnja ulaganja od 2000. do 2012. godine iznosila su 1,77 milijardi evra. Nakon primanja u članstvo Unije ona su snižena na 1,47 milijardi evra godišnje, a tokom devedestih nisu dostizala niti pola milijarde evra. Bez dublje analize, ovi prosečni i godišnji podaci sugerišu da su ulagači tek pratili kako bi se nasumice pojavljivale pojedine prilike za velika preuzimanja, ali da je s odmakom od devedesetih i sa približavanjem članstvu Uniji rizik za investicije ipak padao. Misterija ostaje tek razdoblje nakon ulaska u EU kad bi se očekivao dodatni zamah ulaganja, ali to zasad izostaje.
Ukupno su strani ulagači u Hrvatsku kroz tridesetak godina investirali 38,9 milijardi evra. Na vrhu tabele kao država iz koje je stiglo najviše novca nalazi se Holan
dija sa iznosom od 6,44 milijarde evra. Kako statistika ne beleži nužno gde je i stvarni izvor kapitala, već odakle on stiže u Hrvatsku, brojke mogu zavarati. Izuzmu li se države, a Holandija je jedna od njih, za koje nije lako utvrditi stvarno poreklo kapitala, najveći ulagač u Hrvatsku u protekle tri decenije je Austrija odakle je stigla 5,1 milijarda evra (13 odsto ukupnog iznosa). Nakon nje slede Nemačka sa blizu četiri milijarde, pa Italija s 3,7 milijardi i Mađarska s 2,9 milijardi evra. Potom Slovenija (dve milijarde), pa Velika Britanija (1,3 milijarde) i Francuska (milijardu evra).
Bloomberg
Hrvatski preduzetnici su u protekle tri decenije u inostranstvu investirali 5,53 milijarde evra. Od toga je tri četvrtine iznosa završilo u preostalih pet bivših socijalističkih republika. Na vrhu tabele nalazi se Slovenija, gde su plasirane 1,62 milijarde evra, blizu 30 odsto svih ulaganja. Nakon Slovenije dolazi Bosna i Hercegovina gde je otišlo 1,26 milijardi eura. U te dve zemlje tako je plasirano više od polovine ukupnih hrvatskih stranih ulaganja u poslednje tri decenije, pokazuju podaci centralne banke Hrvatske.
Za pet godina u BiH 2,1 milijarda evra stranih investicija
Vrednost stranih investicija koje su se slile u Bosnu i Hercegovinu (BiH), u
poslednjih pet godina, premašuje 2,1 milijardu evra (4,2 milijarde KM). Najviše je ulagano 2018. godine, dok je najmanji priliv bio u godini kada je počela pandemija.
U Agenciji za unapređenje stranih investicija (FIPA) BiH navode da je najviše investirano u sektor proizvodnje. Uglavnom je investirano u proizvodnju, bankarastvo, telekomunikacije i trgovinu, koje su se smenjivale u poslednjih pet godina kao najvažniji sektori koji su privukli najviše stranih investicija, kažu iz agencije.
Podaci Centralne banke BiH pokazuju da su u poslednjih pet godina u BiH najviše ulagale zemlje okruženja, zatim Austrija, Nemačka, Rusija i Velika Britanija.
Što se tiče uopšteno najvećih investicija u BiH, iz FIPA navode da je jedna od najvećih investicija bila 2007. godine kada je Telekom Srbija zvanično postao većinski vlasnik Telekom Srpske za 646 miliona evra. Uz ovu investiciju, tu je i ulaganje kompanije EFT International Investments Holdings Limited iz Velike Britanije u EFT - Rudnik i Termoelektranu Stanari, čiji je registrovani kapital 64,3 miliona evra.
Bloomberg
Kako su naveli iz agencije, početak radova u Stanarima je ozvaničen 2013. odine, a vrednost investicije procenjuje se na preko 560 miliona evra. Među najvećim investicijama je i ArcelorMittal Holding AG u istoimene kompanije u Zenici i Prijedoru koje je od 2004. godine investirano blizu 400 miliona evra. Među značajnijim ulaganjima su i ona HT Hrvatskog telekoma i Hrvatskih pošta u Hrvatske telekomunikacije (HT) Mostar 2003. godine, kao i privatizacija Rafinerije nafte Brod i Rafinerije ulja Modriča koje je 2007. godine kupio ruski Neftegazovaja Innovacionaja Korporacija (NeftegazInKor).
Nepoznate investicije u Severnoj Makedoniji
Za deset godina u Severnu Makedoniju je ušlo oko tri milijarde evra direktnih stranih investicija, ali ne postoje podaci koliko i kakvih investicija. Različite vlade su koristile drugačije modele da privuku strane kompanije u zemlju, a neki od ugovora koje su sklapali, uprkos najavama, ostali su pod znakom "strogo poverljivo".
Deo ponuđenih beneficija bile su poreske olakšice na period od deset godina, oslobađanje od carine, grantovi za novo zapošljavanje, direktna pomoć u izgradnji fabrika ili nabavci opreme.
U takvim uslovima subvencionisanja stranih kompanija, od 2012. godine, kada su podsticaji za investitore počeli, rastao je i trend u investicijama. Iste godine visina investicija bila je na 111 miliona evra, do rekordnih 614,5 miliona evra u 2018. godini.
Pandemija kovida 19 smanjila je investicije na 200 miliona u 2020. godini, ali prošle godine ponovo počinje uzlazni trend, kada je u zemlju ušlo 512 miliona evra stranih direktnih investicija.
Investitori su bili najviše zanteresovani za ulaganja u tradicionalnu industriju obrade, pretežno tekstilne, do automobilske industrije. Većina stranih kompanija u zemlji, bilo u zonama ili ne, jesu kompanije koje proizvode delove za automobilske gigante. Procene Ministarstva finansija su da ovaj sektor učestvuje u učešću BDP-a sa čak 20 odsto. Druga prednost koju su ove kompanije donele je zapošljavanje, te je 30.000 ljudi dobilo posao.
Bloomberg
Treća pogodnost je direktan efekat na budžet kroz plaćanje poreza i doprinosa. Pre nekoliko godina, neke od ovih kompanija bile su na listi najvećih poreskih obveznika u zemlji. Lider te liste je Johnson Matthey, a nekoliko mesta ispod su Drаеxlmaier iz Kavadaraca i Kromberg & Schubert iz Bitolja, obe fabrike sa najvećim brojem radnika u zemlji, koje rade van Tehnološko-industrijska razvojna zona (TIDZ-a).
Neto prihodi 32 objekta stacionirana u zonama za period od deset godina, uključujući 2020. godinu, iznose 744 miliona evra. Uplate državi za isti period dostigle su 177 miliona evra, a prosečna godišnja stopa rasta uplata u državni budžet iznosi čak 70 odsto.
Slovenija najviše investira u Hrvatskoj
Direktna strana ulaganja u Sloveniji krajem 2021. godine iznosila su 18,4 milijarde evra i u odnosu na godinu ranije porasla su za 10,4 odsto. Tom rastu najviše su pridonele transakcije povećanja neto duga inostranih vlasnika za 700 miliona evra, reinvestirana dobit za 500 miliona evra, te transakcije deoničarskog kapitala za 200 miliona evra.
Kad posmatramo države, najviše investicija došlo je iz Austrije, čak četvrtina svih direktnih ulaganja. Austrijanci su najviše ulagali u proizvodnu i trgovačku delatnost te u održavanje i popravak motornih vozila. Sledi Luksemburg s 11,9-postotnim udelom ukupnih direktnih ulaganja u Sloveniju, pri čemu glavninu ulaganja čine ulozi u finansije i osiguranje.
Direktna ulaganja Slovenije u inostranstvo krajem 2021. godine iznosila su 7,8 milijarde evra. Od tog je iznosa 34,6 odsto, odnosno 2,7 milijardi evra, završilo u Hrvatskoj, sledi Srbija s 19,1 odsto ili 1,5 milijardi evra. Na trećem je mestu BiH sa 6,8 odsto, odnosno 530 miliona evra i Severna Makedonija s 5,8 odsto, ili 440 miliona evra, pokazali su podaci centralne banke Slovenije. Iz Slovenije se najviše ulagalo u proizvodne delatnosti i finansijske usluge. U regiji su po ulaganjima najistaknutiji NLB, koji je preuzeo beogradsku Komercijalnu banku, zatim osiguravajuće kuće Triglav i Sava, koje širom regiona imaju ćerke, a tu je i Petrol koji je preuzeo hrvatski Crodux.
