Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), vrednost stranih investicija u Srbiji od 2010. godine iznosila je 29,851 milijardu evra.
Prema delatnostima, najviše investicija otišlo je u sektor prerađivačke industrije, građevinarstvo, rudarstvo, kao i u saobraćaj i skladištenje, dok je najmanje ulaganja dobio sektor obrazovanja.
Srbija je imala pad u stranim direktnim investicijama od 2008. do 2010. godine, dok je 2011. prošla sa natprosečnim iznosom. U 2012. se dogodio nagli pad, da bi se zatim vrednost ponovo povećavala iz godine u godinu i 2018. dostiže nivo od 3,5 milijardi evra.
Opširnije
Domaći startap prikupio 250.000 evra - pola uložili poslovni anđeli
Novac je došao od poslovnih anđela Inicijative "Digitalna Srbija" (DSI), investicionog fonda TS Ventures Fund i Startup Wise Guysa.
27.06.2022
Radnici Fiata formulisali zahteve, od Vlade traže četiri stvari
Ako dođe do pritiska na zaposlene da prihvate neku od već ponuđenih opcija, sindikati će protestovati.
01.06.2022
Investitori traže zaštitu od inflacije ulaganjem u keš i akcije
Investitori ulažu milijarde dolara u gotovinu i akcijske fondove tražeći zaštitu od nagle inflacije.
10.06.2022
Najviše stranih direktnih investicija je iz zemalja EU, zatim iz Amerike i od 2014. godine značajnije iz Azije, najviše sa Bliskog istoka. Od 2018. u Srbiji je ravnomeran rast investicija, dok je jedino bio nešto manji u 2020. godini u vreme pandemije kovida 19.
Posmatrano po regionima, najveći priliv investicija u Srbiju dolazi iz zemalja Evropske unije (EU) 19,394 milijarde evra od 2010. godine, što je više od 60 odsto svih investicija u Srbiji. Drugi najveći investitor je Rusija - 2,423 miliijarde evra, ali se u prošloj godini prvi put beleži odliv u ovim investicijama od 162 miliona evra. Treća zemlja po visini investicija u Srbiji je Švajcarska sa dve milijarde evra. Kina je na četvrtom mestu sa dosada investiranih 1,680 milijardi evra, prema podacima NBS.
Sve više investiramo u inostranstvu
U isto vreme kontinuirano raste visina ulaganja iz Srbije u inostranstvo. Tendencija pokazuje da građani Srbije najveći deo novca plasiraju na tržišta Švajcarske, zemlje bivše SFRJ, kao i u Rusku Federaciju. Prema podacima NBS, u prošloj godini iz Srbije se u Švajcarsku investiralo 124,8 miliona evra, u Crnu Goru 75,9 miliona evra, Bosnu i Hercegovinu 69,2 miliona evra, dok je u Rusiji nivo investicija na 27 miliona evra koje dolaze iz Srbije, a slede Grčka, Rumunija i Kipar.
Bloomberg
Akvizicija iz 2006. godine telekomunikacionog operatera Mobi63 od norveškog Telenora za 1,6 milijardi evra je i dalje najveća investicija u Srbiji. Gazprom Neft kupovinom 51 odsto učešća u NIS-u za 400 miliona evra 2008. godine postaje druga vrednosno najveća investicija u Srbiji, dok Fiatova kupovina 67 odsto Zastave Automobila za 940 miliona evra postaje treća investicija, prema podacima iz 2020. godine.
Za fabriku automobila u Kragujevucu tek će se videti tačna vrednost investicije, s obzirom na to da je u međuvremenu potpisan i ugovor o dodeli sredstava podsticaja između Ministarstva privrede i privrednog društva Fiat Chrysler Automobiles (FCA) Srbija u od 190 miliona evra. Nepoznanica je, međutim, koliko novca će biti izdvojeno za socijalni program zbog otpuštanja zaposlenih u toj fabrici.
Prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS), od 2007. godine, Srbija je privukla više od 37 milijardi evra stranih direktnih investicija. Iz ove agencije kao najuspešnije investitore navode Bosch, Michelin, Siemens, ZF, Panasonic, NCR, Microsoft, Gorenje, Brose, Continental, Magna, Cooper Tires, Johnson Controls, Johnson Electric, Leoni, Fiat Chrysler Automobiles, Yazaki, Eaton, Stada, Swarovski, Aunde, Calzedonia, Mei Ta, Schneider Electric, Geox, Tarkett, Ling Long, Adient, Minth, Toyo Tires, MTU, Barry Callebaut, kao i mnoge druge.
Najviše investicija iz Nemačke
Prema podacima RAS, kada se pogleda broj projekata, najveći broj investicija stigao je iz Nemačke, 15,8 odsto, i Italije, 14,3 odsto. Ako se posmatra po vrednosti investicije, najveći iznos investicija pristigao je iz Nemačke, 10,8 odsto, Italije, 10,2, i SAD, 10,1 odsto.
Prekogranično zaduživanje
U Srbiji je do 2011. ukupno uloženo 22,9 milijardi dolara SDI, od čega 19,6 kroz vlasničke instrumente i 3,3 milijarde kroz dužničke instrumente. Vlasnički instrumenti su učestvovali sa 85,6 odsto, a dužnički sa 14,4 odsto. Posle 2011. godine slika se menja i udeo za vlasničke instrumente se smanjuje. Prema analizi "Makroekonomija", portala koja se bavi ekonomskim kretanjima, strategije ulaska na tržište Srbije su se očigledno promenile.
"Od 2011. do 2019. u Srbiju je uloženo 21 milijardi dolara, od čega 13,1 kroz vlasničke i 7,9 milijardi kroz dužničke instrumente. Udeo vlasničkih je smanjen na 62,5 odsto a dužničkih povećan za 37,5 odsto. Izgradnja industrijskih zona sa neophodnom infrastrukturom dodatno je smanjila potrebu stranim kompanijama za fiksnim ulaganjima. Aranžmani države sa pojedinačnim investitorima, poput Etihada, gde je dozvoljeno da se dodeljeni krediti smatraju direktnim ulaganjem, dodatno su povećali motivaciju za što lakšim ulascima na naše tržište, bez razmišljanja o velikim ulaganjem sopstvenog kapitala", navodi se u analizi "Makroekonomije" iz oktobra prošle godine.
.webp){kind=icon}
