Analiza BBA: Sve zemlje Adria regiona imale veći trgovinski deficit u 2022.

Spoljnotrgovinska robna razmena u Adria regionu bila je veoma intenzivna u 2022. godini, uglavnom zbog rasta cena, naročito cena energenata koje su povećale vrednost uvezene robe. To je imalo značajan uticaj na povećanje trgovinskog deficita koji su ostvarile sve zemlje regiona, navodi se u najnovijoj analizi analitičara Bloomberg Adrije.

Međutim, prema podacima statističkih zavoda u regionu za januar, primećuje se da zemlje regiona beleže rast izvoza, a naši analitičari ukazuju da iako on raste sporije u odnosu na 2022, to je i dalje "ohrabrujuće s obzirom na pogoršane spoljne ekonomske izglede". Ističu i da je uvoz podržan velikom domaćom tražnjom, što predstavlja, kako navode, zdrav razvoj tržišta rada.

 

Srbija

Spoljnotrgovinska razmena Srbije pokazuje izvesne znake smirivanja, nakon što je u prvoj polovini prošle godine imala skok rasta uvoza. Tokom 2022. uvoz je porastao za 34,8 odsto na međugodišnjem nivou, dok je izvoz porastao samo za 26,3 odsto, što se odrazilo na povećanje trgovinskog deficita.

Analitički tim BBA zapazio je da je od novembra do kraja 2022. izvoz počeo brže da raste, a podaci za januar 2023. pokazuju da je uvoz povećan za 12,5 odsto međugodišnje, dok je izvoz u istom periodu povećan za 21,1 odsto.

Glavni trgovinski partneri za Srbiju su zemlje Evropske unije (EU), na koje otpada čak 60 odsto izvoza, a najviše je izvezeno u Nemačku, Italiju i Mađarsku. Zbog toga naši analitičari ukazuju da će se usporavnje ekonomija EU preliti na spoljnu tražnju, što će pogurati i uvoz i izvoz naniže.

Pored zemalja EU, sve važniji trgovinski partner za Srbiju postaje i Kina. Ova zemlja je u poslednje vreme bila jedan od najvećih stranih direktnih investiora u Srbiji pretežno u oblasti rudarstva. Zbog toga, ističu naši analitičari, oporavak Kine podržaće buduću spoljnu trgovinu sa Srbijom.

Hrvatska

Od svih zemalja u regionu, Hrvatska je ostvarila najveći trgovinski deficit u 2022. godini, podstaknut međugodišnjim rastom uvoza od 46,4 odsto naspram izvoza od 30,4 odsto. Na obe strane trgovine uticale su veće cene energenata, navodi analitički tim BBA.

Prema podacima za januar, uvoz je usporio i iznosio 19,8 odsto međugodišnje, dok je izvoz zabeležio međugodišnji rast od 13,1 odsto.

Glavni hrvatski trgovinski partneri su zemlje EU, uglavnom Italija, Nemačka, Slovenija i Mađarska, a veze postaju sve čvršće sa ulaskom Hrvatske u evrozonu i Šengen zonu. To će olakšati trgovinsku razmenu Hrvatske sa ostalim zemljama s obzirom na to da više neće biti valutnih razlika, a ubrzaće se i transport robe.

Slovenija

Slovenija je najobimniji izvoznik u regionu, jer je njena industrija pretežno izvozno orijentisana, s obzirom da je domaće tržište od dva miliona stanovnika relativno malo. Zbog visokog izvoza, koji je iznosio 53 milijarde evra, Slovenija je imala najmanji deficit u 2022. godini u Adria regionu, navode analitičari BBA.

Uvoz Slovenije prošle godine je iznosio 36,6 odsto međugodišnje, a izvoz 33,8 odsto. Podaci za januar pokazuju nešto niže stope rasta uvoza od 27,2 odsto međugodišnje, a rast izvoza iznosio je 31,1 odsto.

Na trgovinski deficit Slovenije uticale su, kao i u slučaju Srbije i Hrvatske, cene energenata. Slovenija je tokom prošle godine povećala uvoz uglja, gasa i sirove nafte. S druge strane, izvoz su dominantno pokretale hemikalije i farmaceutski proizvodi.

U odnosu na ostale zemlje regiona, anailitičari BBA navode da je Slovenija jedina zemlja koja je u prethodnih 10 godina smanjila svoj udeo u izvozu u zemlje EU.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je tokom 2022. godine zabeležila rast uvoza od 32,6 odsto i rast izvoza od 25,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, čime je povećan trgovinski deficit i ove zemlje Adria regiona.

Obe strane trgovine bile su u porastu tokom prošle godine zbog porasta cena gotovo svih vrsta roba. Međutim, rast cena podstakao je i izvoz, jer su aluminijum, gvožđe i čelik i proizvodi od njih činili petinu izvoza u 2022. godini, dok su energenti imali značajno učešće na strani uvoza.

Podaci za januar ove godine pokazuju da se tempo spoljnotrgovinske razmene smiruje. Uvoz je porastao za 7,6 odsto međugodišnje, a izvoz 5,9 odsto usled pada cena na tržištu roba, a došlo je i do značajnog baznog efekta.

Severna Makedonija

Severna Makedonija je takođe zabeležila veći rast uvoza prošle godine koji je iznosio 25,8 odsto u poređenju sa izvozom od 19,9 odsto.

Podaci za januar pokazuju da se ovaj trend menja i rast uvoza je tada iznosio pet odsto međugodišnje, a rast izvoza 13,7 odsto.

Severna Makedonija ima najmanji udeo u izvozu u okviru Adria regiona, navodi analitički tim BBA, od čega polovina otpada na Srbiju. Najveći udeo u izvozu odlazi u zemlje EU, pre svega u Nemačku, Bugarsku i Grčku.

 

 

Izgledi za 2023. godinu

Što se tiče izgleda za 2023. godinu, analitički tim BBA vidi da spoljna trgovina ima opadajući trend u celom Adria regionu, pri čemu je, kako navode, jedini najjači faktor visoki bazni efekat.

Ostali faktori koji doprinose pogoršanju izgleda u pogledu trgovine uključuju usporavanje ukupnog privrednog rasta glavnih trgovinskih partnera regiona i slabiju domaću tražnju u odnosu na 2022.

Pored toga, analitičari još uvek vide veliki uticaj cena roba, kako na uvoz, tako i na izvoz i dodaju da će globalna stabilizacija cena očigledno morati da sačeka geopolitički stabilnija vremena.

Što se tiče izvoza, analitičari vide da može doći do pada zbog usporavanja privrede u glavnim trgovinskim partnerima zemalja Adria regiona. PMI Manufacturing za Nemačku je u zoni kontrakcije i beleži 46,3 u februaru 2023, što je pad u poređenju sa očitavanjima iz decembra 2022. i januara ove godine, što sugeriše da se očekivanja za proizvodni sektor pogoršavaju.

Bloomberg

Očekivanja proizvođača u Adria regionu u pogledu nivoa izvoznih porudžbina su takođe pesimistična, jer su u februaru 2023. objavili negativne međugodišnje nivoe (osim u slučaju Severne Makedonije, koja pokazuje blagi rast), što ukazuje na pogoršanje izgleda izvoza.

Što se tiče uvoza, analitičari ukazuju da je usporavanje tempa uvoza u vezi sa slabijim izgledima izvoza za 2023. Drugo, očekuju pogoršanje domaće potrošnje u celom regionu (nagrizeno visokom inflacijom i troškovima finansiranja) i smanjenje tražnje za uvozom za finalnu potrošnju.

Pozitivni rizici su povezani sa stranim ulaganjima u regionu, što ukazuje na dalji proizvodni i izvozni potencijal, posebno u zemljama koje nisu članice EU koje su još uvek u tranzicionoj fazi i imaju veći broj nezaposlenih koji se mogu angažovati. Ponovno otvaranje kineske ekonomije je jedan primer pozitivnog rizika s obzirom na potencijal potražnje i ulaganja.