Ove godine bi cene stambenih nekretnina u Adria regionu mogle da padnu za oko 10 odsto u odnosu na prosek iz 2022. godine, s obzirom na to da bi tražnja trebalo da se smiri pod uticajem inflacije na prihode i usporavanja regionalnih ekonomija, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.
"Pogoršanje finansijskih uslova vidimo kao glavni faktor usporavanja tražnje, što se već dešava u glavnim razvijenim ekonomijama i glavnim trgovinskim partnerima Adria regiona. Osim toga, percepcija opšte ekonomske neizvesnosti u 2023. odložiće donošenje odluka o kupovina stanova", navodi se u analizi o stanju u građevinarstvu i sektoru nekretnina.
U drugoj polovini prošle godine građevinska aktivnost je usporila u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, porasla u Hrvatskoj i još snažnije u Sloveniji, što odražava i dalje prisutan trend rasta nakon pandemije u te dve države članice Evropske unije (EU).
Opširnije
Cene nekretnina u Srbiji nisu posustale ni krajem godine
Rast cena nekretnina u Srbiji nije posustao ni u poslednjem tromesečju prošle godine.
31.01.2023
Nakon četiri meseca, broj građevinskih dozvola pada
U novembru su u Srbiji izdate 2.782 dozvole, što je u odnosu na isti mesec prethodne godine pad od 16,6 odsto.
16.01.2023
Srbija izgubila pola miliona ljudi, a dobila 400.000 stanova
U prethodnih 11 godina Beograd je zvanično dobio nešto više od 26.000 stanovnika i više od 136.000 stanova.
10.01.2023
Kontrolisana kirija i drugi lekovi za divlje tržite nekretnina
Jedno od rešenja koje je nedavno zaokupilo pažnju javnosti je predlog inicijative 'Ne davimo Beograd', prema kojem bi se gornja granica kirije odredila zakonom.
13.01.2023
Međutim, u odnosu na prvu polovinu prošle godine, izdavanje građevinskih dozvola u Adria regionu je u drugom polugodištu usporilo na godišnjem nivou, što ukazuje na kratkoročno usporavanje građevinske aktivnosti.
U prethodne dve godine građevinski sektor u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji bio je na desetogodišnjem vrhuncu. U Bosni i Hercegovini situacija je bila nešto ispod desetogodišnjeg vrhunca, dok je u Severnoj Makedoniji taj vrhunac zabeležen 2016. godine.
U svim zemljama Adria regiona cene stanova i kuća su u trećem kvartalu 2022. rasle brže nego u prethodnom, osim u Sloveniji, gde je nivo ostao isti.
Najveći godišnji rast zabeležen je u Bosni i Hercegovini od 47,5 odsto, a sledi Severna Makedonija sa rastom od 20,6 odsto u poslednjem kvartalu. Značajan rast se vidi i u drugim zemljama, pa su tako u trećem kvartalu cene stanova u Hrvatskoj porasle za 14,8 odsto, u Sloveniji 15,4 odsto, a u Srbiji 13 odsto. Drugim rečima, cene nekretnina rasle su brže od inflacije, osim u Srbiji, jer se tržište nekretnina doživljava kao čuvar vrednosti imovine.
Podaci za poslednji kvartal trebalo bi da pokažu dalji rast cena stambenih nekretnina, ali će pooštravanje monetarne politike i pogoršanje opštih ekonomskih uslova gurnuti cene naniže u prvom kvartalu ove godine.
"Negativne osnove cena stanova će se još više materijalizovati u drugoj polovini ove godine, odražavajući smanjenje uticaja opšte ekonomske situacije na tržište nekretnina", ističu analitičari Bloomberg Adrije.
Kamatne stope na stambene kredite u Adria regionu rastu u skladu sa euriborom, uz određeni transmisioni jaz koji se uglavnom odnosi na regulativu.
U Srbiji i Sloveniji smo svedoci najvećeg rasta kamatnih stopa.
Restriktivna monetarna politika nastaviće da gura kamatne stope naviše, bar u prvoj polovini godine, dok bi banke mogle da pooštre uslove za odobravanje kredita u skladu sa principima upravljanja rizicima.
Kao rezultat ovakvih dešavanja, analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će se u Adria regionu ove godine kamate na kredite u evrima ili kredite sa valutnom klauzulom kretati u proseku između pet i 6,5 odsto, ali u slučaju članica evrozone Hrvatske i Slovenije, to će biti niže zbog niže premije rizika.
Takođe, nedostatak radne snage mogao bi da ograniči građevinsku aktivnost u ovoj godini, a cene građevinskog materijala, iako su u poslednje vreme pale, i dalje su ograničavajući faktor, pre svega zbog nestabilne dostupnosti.
Razvoj infrastrukturnih projekata, s druge strane, zbog zavidne finansijske podrške koja dolazi iz evropskih fondova, trebalo bi da odoli usporavanju privreda, kako za članice EU, tako i za zemlje kandidate u Adria regionu.
.webp){kind=icon}
