Gde se više isplati ulaganje ove godine - u Americi ili Evropi

Prvu polovinu 2025. godine obeležila je dominacija evropskih akcija, kojima su vetar u leđa dali fiskalni podsticaji i sve veća ulaganja u odbranu. Istovremeno, u SAD su dominirali strahovi od političke nestabilnosti i Trumpove trgovinske i carinske politike, što je narušilo raspoloženje investitora. Ali kako su meseci prolazili, tako se Wall Street stabilizovao.

Rast tehnološkog sektora i bolji makropodaci vratili su zamah indeksu S&P 500, koji je krajem juna sustigao evropske indekse po prinosima. Investitori su iznova počeli da alociraju kapital prema Sjedinjenim Državama, posebno u sektore povezane sa veštačkom inteligencijom (AI).

 

Međutim, to ne znači da se svi investitori guraju natrag na Wall Street. S&P 500 je dosegao rekordne nivoe, a sve više glasova upozorava da su američke valuacije pod pritiskom. Najava prošlih carina pokazala je koliko se brzo raspoloženje može promeniti i koliko su ovako visoke valuacije rizične, a sada se čini da sledi još jedan talas carina.

Šta nam govore valuacije

Evropske valuacije su znatno razumnije. Taj popust je dosad bio opravdan sporijim rastom zarada evropskih kompanija, ali i to se sada menja. Zarada po akciji u Evropi ponovo raste, a razlika u profitabilnosti prema SAD se smanjuje.

 

 

Američkim akcijama, s druge strane, trguje se daleko iznad svog medijalnog P/E odnosa u poslednjih 20 godina, a uz visoke valuacije posebno se ističe i koncentracija tržišta. "Veličanstvenih sedam" (kompanije Nvidia, Meta, Apple, Amazon, Microsoft, Alphabet i Tesla) sada čine više od 30 odsto težine S&P 500 indeksa.

Tržište je poslednji put bilo ovako koncentrisano tokom dot-com balona 2000. godine. Upravo ta koncentracija u tehnološkom sektoru podiže prosečni P/E, s obzirom na to da tehnološke kompanije tradicionalno nose više multiple. Ali da li je takva premija opravdana? Moguće da jeste. AI se sve češće opisuje kao nova industrijska revolucija - nakon parne mašine i električne energije, sada bi veštačka inteligencija mogla omogućiti eksponencijalni napredak čovečanstva.

Ako je AI zaista disruptivna tehnologija, onda su i visoke valuacije opravdane.

Kako se kreću tokovi novca

Gledajući kretanje tokova kapitala (engl. fund flow) od početka godine u ETF fondove, trenutno najpopularnijem obliku ulaganja za ritejl ulagače, može se primetiti da se prilivi u američke fondove konstantno smanjuju sve do maja. Slabljenje dolara, rastući javni dug i strahovi od trgovinskih carina vidno su smanjili privlačnost američke imovine. Istovremeno, Evropa je profitirala od nižih kamatnih stopa, fiskalnih podsticaja i jačanja evra.

Analitičari su tada sve češće govorili o početku srednjoročne rotacije iz SAD, vođene slabijim sentimentom prema američkoj politici. Ali period nakon maja donosi zaokret, jer prilivi kapitala u američke akcionarske fondove opet rastu.

 

 

Kapital se vraća u američke akcionarske fondove zbog snažnog rasta tehnoloških akcija, posebno nakon optimističnih rezultata Microna i kontinuirane euforije oko AI-ja, što je podstaklo poverenje ulagača. Dodatno, pozitivne makroekonomske vesti poput usporavanja inflacije i dobrog izveštaja o zaposlenosti u SAD - smanjile su strahove od recesije, privlačeći investicije.

Međutim, s Trumpovim novim (starim) carinama, nikad se ne zna da li će taj tok kapitala ponovo početi da opada.

SAD ili EU - goruće pitanje

Amerika ostaje najperspektivnije tržište, predvođena globalnim tehnološkim divovima, posebno u AI segmentu koji bi mogao da promeni način na koji svet funkcioniše. Ipak, takva budućnost ima svoju cenu. Američkim akcijama se trguje po istorijski visokim valuacijama, pa se sve svodi na jedno pitanje - da li verujete u moć veštačke inteligencije?

Evropa, iako manje spektakularna, nudi racionalniju alternativu, bez trgovinskih ispada, poput onih koje nameće Trump. Takođe, ECB šalje poruku da je inflacija skoro pa savladana. Rast korporativnih zarada i multipla su znatno niže i u skladu s istorijskim nivoima.

Za evropske ulagače još jednu stvar ne treba zaboraviti - ulogu kursa. Evro je od početka godine ojačao gotovo 15 odsto u odnosu na dolar, što značajno menja sliku. Iako je nominalni prinos S&P 500 indeksa dostigao evropski STOXX 600, u evrima je i dalje negativan, upravo zbog kursnih razlika.

Dakle, za evropske investitore, izloženost američkom tržištu, uprkos nominalnom povratku ove godine, još nije generisala stvarni prinos.