Legendarni investitor Ray Dalio ponovno upozorava na sistemski rizik, tvrdeći da politika američke centralne banke (Fed) gura tržište prema neizbežnom kolapsu. Ali njegove metode, izuzetno uspešne u predviđanju kriza u zatvorenim ekonomijama, nailaze na izazove u današnjem globalizovanom svetu. O tome zašto Dalijeve predikcije ovoga puta možda nemaju istu snagu, razgovarali smo sa Ivanom Dražetićem, analitičarom Interkapitala.
Dalio 'duva na hladno'?
Osnivač najvećeg svetskog hedž-fonda Bridgewater Associates tvrdi da Fed, umesto da reaguje na ekonomsku slabost kao u prošlosti, sada svesno "ubrizgava stimulans u mehur", postavljajući pozornicu za dramatičan rast cena imovine koji će prethoditi neizbežnom kolapsu. Iako je ušao u istoriju kao najduži, period mirovanja Feda ne znači da se u pozadini ništa ne događa. Cinici bi rekli - štampač se ponovno zagreva, a dolari se u većim količinama izbacuju na tržište.
Ipak, da li je Fedovo odustajanje od restriktivne politike i ponovno kretanje sa štampanjem novca ispravna odluka, pogotovo u trenutku kada su cene imovine, od deonica do nekretnina, već izuzetno visoke?
"Ray Dalio je poznat po tome da promene u ceni finansijske imovine pripisuje promenama u kreditnom ciklusu, koje jako često dolaze zbog promena monetarne politike", objašnjava Dražetić. "On je jako uspešan u predviđanju kriza u zatvorenim ekonomijama, gde jedna centralna banka ima dominantnu ulogu."
Slika je kompleksnija od 'štampanja' novca
Međutim, Dražetić ističe da od sedamdesetih godina, pada Berlinskog zida i ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, više ne živimo u takvom svetu. Fed je ogroman, ali nije jedini igrač na globalnom tržištu likvidnosti. Tu su i Evropska centralna banka, Banka Japana i kineska centralna banka.
Ključni podatak koji komplikuje Daliovu tezu jeste rast M2 monetarnog agregata, široke mere novčane mase.
"U proteklih godinu i po, M2 monetarni agregat u SAD porastao je za nekih 2,6 hiljada milijardi dolara. Zanimljivo je da taj porast uopšte nije došao zbog odluka Feda. Drugim rečima, M2 raste uprkos tome što centralna banka sprovodi drugačiju politiku", naglašava Dražetić.
Kako je to moguće? Odgovor leži u razlici između primarne i sekundarne emisije novca. Dok kolokvijalno "štampanje novca" označava primarnu emisiju od strane Feda, postoji i sekundarna emisija koja dolazi kroz kreditnu aktivnost banaka. "Ta kreditna aktivnost banaka u Americi bila je vrlo, vrlo aktivna, što najbolje vidimo po povećanju M2 agregata", pojašnjava Dražetić. Upravo je taj porast likvidnosti, a ne direktna akcija Feda, u velikoj meri pogurao rast cena deonica i drugih klasa imovine u poslednje dve godine.
Iako Ray Dalio upozorava na opasnosti koje prete od poteza centralne banke, čini se da je stvarni mehanizam stvaranja novca u modernoj globalnoj ekonomiji znatno složeniji. Rast likvidnosti događa se i bez direktne intervencije Feda, podstaknut snažnom kreditnom aktivnošću komercijalnih banaka. Stoga, dok legendarni investitor vidi mehur koji se napumpava pod dirigentskom palicom Feda, detaljnija analiza pokazuje da orkestar ima više dirigenata, a neki instrumenti sviraju i sami. "Ovaj put mislim da Dalio duva na hladno."
Sukob titana: Burry protiv AI revolucije
Dok Dalio upozorava na makrosliku, drugi poznati "katastrofičar" Michael Burry fokusirao se na pojedinačne kompanije, otvorivši velike opklade protiv predvodnika AI revolucije, Palantira i Nvidije. To je izazvalo žestoku reakciju direktora Palantira, Alexa Karpa, koji je Burryjev potez nazvao "potpuno ludim" i "nečuvenim", pitajući se zašto bi se iko kladio protiv najprofitabilnijih kompanija u srcu tehnološke transformacije.
Dražetić smatra da ovaj sukob ilustruje razliku između makro i mikro pogleda. "Dok se Dalio bavi sistemskim rizikom likvidnosti, Burry cilja pojedinačne kompanije. Njegov napad na predvodnike AI revolucije izuzetno je hrabar i rizičan potez. Tržište može dugo da ostane iracionalno, a ići protiv tako snažnog tehnološkog narativa često je, kao što je Karp slikovito rekao, put u propast, bez obzira na fundamentalnu valuaciju", zaključuje Dražetić.
.webp){kind=icon}
