Gde investirati u 2026. godini: metali jačaju, bitcoin gubi oslonac

Globalna tržišta su u protekloj godini zabeležila ekstremnu volatilnost, dok je kraj 2025. doneo je novu:  od zlata, preko srebra do bakra. Američki indeks S&P 500 završio je proteklu godinu oporavkom, čime se približio pređašnjem rekordu. Kripto-tržišta su bila su pod snažnim uticajem politike američkog predsednika Donalda Trumpa u vezi sa digitalnom imovinom. Rast je bio kratkog daha, a bitcoin godinu završio u minusu. 

 

 

"Odnos cene zlata i srebra je veoma važna odrednica, a taj racio je otišao u višegodišnji disparitet na visokom cenovnom nivou, pa je moralo da dođe do usaglašavanja", kaže za Bloomberg Adria TV Aleksandar Zavišić, portfolio menadžer u Ilirika Investments. Kako dodaje, cena srebra je zbog toga "rasta dvostruko brže nego cena zlata". Centralne banke prave otklon od konvencionalnih valuta zbog neizvesnosti koju je na svetska tržišta unela politika američkog predsednika Trumpa. "Paladijum i bakar takođe su zabeležili značajan rast u protekloj godini, on će se verovatno nastaviti", ocenjuje Zavišić. 
"Obveznice su instrument kojim se najviše trguje u Adria regionu", ističe Zavišić i dodaje da je interesovanje najveće za desetogodišnje obveznice. Kao značajan događaj na berzama u protekloj godini izdvaja izdavanje održive obveznice u Sloveniji. "Potražnje je bila veća nego što je bilo raspoloživih obveznica, što je dobar signal Sloveniji da nastavi u tom smeru", kaže. U Srbiji, interesovanje za državne desetoipogodišnje dinarske obveznice bilo je niže nego ponuda, a situacija je nešto bolja sa korporativnim obveznicama. 

Tržište akcija je "jako", naročito u finansijskom i energetskom sektoru. "Fabrike poput Končara, hrvatskog Telekoma, slovenačke Krke, NLB-a, i Beogradski aerodrom su za investitore neke od najinteresantnih kompanija u Adria regionu", kaže Zavišić.

Beogradska berza završila je prošlu godinu sa marginalnim pozitivnim pomakom, ukupna tržišna kapitalizacija akcija uvrštenih na ovu berzu u na kraju decembra iznosilo je 4,3 milijarde dinara. Ovo tržište kapitala, koje se već dugo smatra potcenjenim u odnosu na veličinu srpske privrede, već 12 meseci nema ključnog igrača - Naftnu industriju Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu. "Aktivnost na berzi je značajno opala zbog toga što se NIS povukao sa berze", kaže Zavišić. Beogradsku berzu bi u 2026. mogla da razbudi tržišna kapitalizacija Aerodroma "Nikola Tesla" ili nove korporativne obveznice, smatra on. 

Projekat izdavanja korporativnih obveznica, kao deo državne strategije za unapređenje tržišta kapitala koja se realizuje uz podršku Svetske banke, konačno je započet tokom 2025. godine.

Prvenac tog projekta, proizvođač u oblasti hemijske industrije i agrobiznisa Elixir Group iz Šapca, početkom aprila sproveo je emisiju korporativnih obveznica na Beogradskoj berzi, ukupne nominalne vrednosti 4,1 milijardu dinara (približno 35 miliona evra). Reč je o obveznicama sa rokom dospeća od pet godina, koje nose godišnji kupon od šest odsto.

Sa investicione strane, interesovanje je, očekivano, bilo koncentrisano na manji broj većih ulagača, pa se, u skladu s tim, nije razvilo ni sekundarno tržište za ove hartije od vrednosti, jer taj tip investitora uglavnom drži obveznice do dospeća, zarad lakšeg projektovanja svojih stabilnijih prinosa na duži rok. Mada je najavljeno da će ostatak godine doneti nove slične emisije, one se nisu realizovale.

 

 

Depositphotos

 

Puls na tržištu kriptovaluta u 2025. diktirao je američki predsednik Trump, koji je u protekloj godini doneo niz novih zakona o digitalnoj imovini, koji su podstakli rast na kriptotržištu. Bitcoin je u trećem kvartalu dostigao rekord, da bi zato brzo opao. Iako je krajem decembra ponovo probio 90.000 dolara, proteklu godinu završio je u minusu. "Nije prvi put da je bitcoin pao oko 30 odsto, a čak i najniži nivo i dalje je bio viši od nivoa na kojem je kriptovaluta bila u martu 2025", kaže Zavišić. "Najskoriji kupci i najveći igrači bili su najveći prodavci kada su stvari krenule naniže, a dobra vest za bitcoin je što dugoročni investitori nisu prodavali kriptovalute. 
 

 

Prema njegocin rečima loša vest za bitcoin je što podudarnost sa kretanjem cene zlata više nema tako visoku korelaciju, kao što je imala do jeseni. "Bitcoin zovemo digitalno zlato, a stepen korelacije koji je bio 85 odsto sada opada, što je pokazatelj da bitcoin možda više nije kao što je nekada bio", kaže Zavišić. 

Kako ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije, putanja najvrednije kriptovalute u 2025. bila je obeležena izraženim oscilacijama. "Najpre je dostigao nove istorijske maksimume zahvaljujući prilivima u spot ETF-ove (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi), institucionalnom usvajanju i smanjenju ponude nakon prepolovljenja (engl. halving), da bi potom u oštroj korekciji izgubio značajan deo tih dobitaka", navode u svom decembarskom izveštaju.

Naime, početkom oktobra bitcoin je postavio novi rekord od 126.251 dolar, da bi se u danima koji su ubrzo došli - strmoglavio. Okidač oktobarskog kraha bile su lančane likvidacije, a potom je novembarski pad od preko 18.000 dolara - najveći mesečni pad u dolarima od kripto-krize iz maja 2021. godine - bio predvođen postojanim talasom prodaje na spot-tržištu.

Novčić se, primećuje analitički tim, sve više ponašao kao imovina čija cena zavisi od svetskih makroekonomskih faktora, reagujući na promene očekivanja u vezi sa snižavanjem kamatnih stopa Federalnih rezervi (Fed) i likvidnosti dolara, dok su tokovi u ETF-ovima i pozicioniranja na tržištu derivata pojačali i rast i kasniji pad. Kako se godina primicala kraju, bitcoin ETF-ovi učestalo su beležili neto odliv novca - 26. decembra taj odliv je premašio 275 miliona dolara, prema podacima platforme CoinGlass.

 

U pisanju pomogla Ana Ristović