Gasni ugovor sa Rusima bio je spas u vreme energetske oluje, šta će doneti novi aranžman

Kada je krajem maja 2022. godine potpisan trogodišnji ugovor o gasu sa Rusijom, vest je dočekana kao jedno od najvećih olakšanja u trenutku ozbiljne energetske krize u Evropi. Samo tri meseca ranije počeo je rat u Ukrajini, Evropska unija uvodila je paket za paketom sankcija Rusiji, a cene gasa na evropskom tržištu obarale su istorijske rekorde. Ovog meseca taj ugovor ističe, Srbija pregovara o novom gasnom aranžmanu, a glavno pitanje je hoće li ugovor i ovoga puta biti povoljan za Srbiju.

Dogovor o isporuci oko dve milijarde kubnih metara gasa godišnje te 2022. godine delovao je kao velika sigurnost za Srbiju, dok su evropske zemlje, zavisne od ruskih količina, na sve moguće načine tražile alternativne dobavljače i bile spremne da plate i po deset puta više nego ranijih godina.

U trenutku kada se Srbija dogovorila sa Rusijom cena gasa na holandskoj TTF berzi iznosila je više od 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Cena ruskog gasa za Srbiju iznosila je između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara, a ugovor je potpisan na tri godine.

Suštinska karakteristika ugovora bila je obračun cene gasa po naftnoj formuli uz neke dodatke. Takav model, nekada dominantan u dugoročnim ugovorima Gazproma sa evropskim kupcima, poslednjih godina bio je sve ređi. Evropska unija je kroz liberalizaciju tržišta podsticala praćenje kretanja cena gasa na berzi.

Bloomberg

 

Za Srbiju, međutim, naftna formula je 2022. značila spas, i dok su spot cene gasa u Evropi skočile i na preko 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara, srpski uvoz bio je vezan za naftu, koja se kretala znatno niže. 

Pre rata u Ukrajini, Evropa je bila i te kako zavisna od Rusije kada je reč o uvozu prirodnog gasa. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Evropa je godišnje uvozila 155 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije, od ukupne godišnje potrošnje od 388 milijardi kubnih metara. Kada je došlo do prvih poremećaja u snabdevanju ruskim gasom krajem 2021. godine, a naročito nakon početka rata u Ukrajini u februaru 2022, evropske cene gasa naglo su porasle, da bi ponovo počele da opadaju tokom 2023. godine.

 

 

U trenutku kada je Srbija potpisala trogodišnji ugovor sa Rusijom o isporuci gasa, na TTF-u je, kako se navodi u jednoj od analiza Banke Francuske, prosečna cena bila oko 132 evra po megavat-času, dok je u avgustu iste godine cena dostigla rekordnih 311 evra, što znači da je Srbija plaćala gas i do deset puta jeftinije od tržišnih nivoa.

Tokom 2023. godine razlika se zadržala, iako su cene počele da opadaju, pa je Srbija nastavila da ima povoljniji položaj od većine evropskih zemalja. Međutim, od kraja 2023. i početka 2024, kada je tržište dostiglo relativnu stabilnost i cene pale na oko 28 evra po megavat-času, prednost ugovora značajno je smanjena, jer je donja granica ugovorene cene za Srbiju bila i dalje nešto povoljnija, ali je gornja već prelazila tržišni nivo.

Kratkoročno, Srbija je u najkritičnijem trenutku obezbedila gas po znatno nižoj ceni od evropskog proseka i time izbegla udar na privredu i standard građana, međutim, kada se evropsko tržište stabilizovalo, prednost u ceni gotovo je nestala.

Ipak, kada sagledamo celokupnu sliku, ovaj ugovor je posmatran isključivo iz ekonomske perspektive, od značaja za Srbiju. Evropska unija je pretrpela značajne ekonomske posledice usled smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, dok je Srbija uspela da očuva relativno stabilnu cenu ovog energenta, smatra Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

"Srbija je uspela da obezbedi relativno povoljnu cenu gasa u uslovima jedne geopolitičke krize. S druge strane, ovakva zavisnost od jednog dominantnog snabdevača ukazala je da je strategija diverzifikacije jedina održiva ukoliko se želi maksimum energetske bezbednosti, što naročito dolazi do izražaja u kontekstu kriza i poremećaja u snabdevanju. Kao rezultat takvog stanja stvari, Srbija planira uvoz dodatnih količina azerbejdžanskog gasa od 2027. godine, kao i realizaciju novih gasnih konekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Drugim rečima, Srbija trenutno balansira između kratkoročnih i dugoročnih energetskih potreba, nastojeći da zadovolji i ekonomske i političke aspekte problema energetske zavisnosti", objašnjava Šekarić Stojanović.

Srbija će kupovati više gasa od Rusije

Prvobitno, ugovor sa Rusijom trebalo je da istekne u maju ove godine, ali je krajem tog meseca potpisan aneks postojećeg ugovora koji važi do kraja septembra.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je ranije da je novi sporazum o gasu sa Rusijom suštinski ugovoren i on bi trebalo da bude potpisan do 20. septembra. Srbije će kupovati 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, umesto dve milijarde, a novi sporazum bi trebalo da bude potpisan na tri godine, mada prema rečima direktora Srbijagasa, on bi mogao da bude potpisan i na deset godina.

"Nije problem u tome šta treba da potpišemo, već u tome što postoje pravni i finansijski rizici, od mogućih sankcija, do troškova tranzita i isporuke. Do 20. septembra biće potpisan, ali moramo da sačekamo da vidimo kako ćemo da otvorimo tržište, a da zadržimo kontrolu", izjavio Bajatović za RTS.

Bloomberg

 

O novom gasnom aranžmanu nedavno su razgovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku održanom u Pekingu.

"Srbija manje količine nabavlja iz Azerbejdžana, ali najveći deo dolazi iz Ruske Federacije. Zajedno sa njima radimo na proširenju naših skladišnih kapaciteta u Banatskom dvoru. Ove zime deo gasa uskladištićemo i u Mađarskoj", rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa Putinom naglasivši da je zamolio predsednika Rusije za nižu cenu i veće količine gasa.

Profesor Fakulteta za bezbednost i stručnjak za energetsku bezbednost Petar Stanojević za RTS je u četvrtak rekao da je za Srbiju u trenutku ugovaranja novog gasnog aranžmana bitno da najpre obezbedi dovoljnu količinu.

"One su oko osam do devet miliona kubnih metara na dan, negde oko tri milijarde kubnih metara, da bude dovoljno gasa da se zadovolji potreba na srpskom tržištu", podvukao je on.

Prema njegovim rečima, sledeći faktor je cena za taj gas. On je trenutno na tržištu 350 evra za 1.000 kubnih metara. Ona nije ni najviša ni najniža koja se pamti.

"Do sada je u osnovi bila naftna formula uz neke dodatke, što je omogućavalo Srbiji da ipak ima jednu od najboljih cena u Evropi. I treća stvar je da li možemo da dobijemo mogućnost takozvanih oscilacija - ako vam jednog dana treba 10 miliona kubika umesto osam, da to dobijete bez ikakvih problema", objasnio je Stanojević.

Cena će i ovoga puta biti povoljna

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da će i ovoga puta cena gasa za Srbiju biti povoljnija.

"Uvek je ta cena gasa povoljnija u odnosu na evropske cene zato što smo na trasi magistralnog gasovoda. I to nema veze sa politikom, jer ko god da je na vlasti, mi bismo imali takvu cenu zato što ruski gasovod prelazi preko naše teritorije i jednostavno imamo benefit od toga", kaže Zdravković. 

On objašnjava da mi nemamo način da fizički nabavimo velike količine LNG-ja koje su nama potrebne. "Kako god mi moramo sa Rusima, to je jednostavno tako. Nije pitanje šta mi želimo, već šta moramo da uradimo."

I Šekarić Stojanović očekuje da će novi sporazum sa Rusijom biti povoljan za državu.

"Rusija ima interes da nastavi da izvozi svoj gas dalje u Evropu putem Balkanskog (Turskog) toka, naročito u kontekstu sveopšteg distanciranja Evrope od ruskih energenata i izrečenih sankcija. Srbija je i do sada plaćala preferencijalnu cenu gasa (cenu nižu od tržišne za oko 20-25 odsto u odnosu na ostale evropske cene) i to je ono što generalno karakteriše 'ruske saveznike' u Evropi, kupovina gasa po povlašćenoj ceni. S druge strane, Srbiji odgovara niža cena gasa s obzirom na to da mi i dalje tri četvrtine ukupnih godišnjih potreba za gasom zadovoljavamo uvozom iz Rusije. Međutim, s obzirom na to da je Srbija preduzela određene korake na planu diverzifikacije izvora i ruta snabdevanja gasom, ali i da njegova cena zavisi od tržišnih kretanja koje je nemoguće predvideti u dugoročnoj perspektivi, malo je verovatno da bi novi ugovor mogao da obuhvati period od 10 godina, izglednije je da će novi aranžman važiti za neki srednjoročni period", zaključuje ona.

 

 

Gas za domaćinstva među najjeftinijim u Evropi

Država se snabdeva preko Balkanskog toka, koji je deo gasovoda Turski tok, a osim gasa iz Rusije, deo dolazi i iz Azerbejdžana. Srbija priprema i projekte za izgradnju gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

 

 

Takođe, posle decenije čekanja proširuje se i podzemno skladište gasa Banatski Dvor, koje se nalazi na oko 80 kilometara od Novog Sada. Kako je najavljeno, kapacitet skladišta biće uvećan za dodatnih 300 miliona kubnih metara gasa u odnosu na trenutnih 450 miliona kubnih metara, a završetak izgradnje je planiran do kraja 2026. godine.

Prema podacima Eurostata, Srbija se nalazi među zemljama sa jeftinijim gasom u Evropi sa prosečnom cenom za domaćinstva od 8,07 evra. Podaci iz redovnog polugodišnjeg poređenja cena električne energije i gasa za zemlje članice EU, sa dodatnim podacima za neke druge evropske zemlje, pokazuju da je prosečna cena gasa u ekvivalentnoj energetskoj vrednosti od 100 kWh električne energije, u drugoj polovini prošle godine za domaćinstva u Evropskoj uniji iznosila 12 evra.

Ko koliko plaća gas

Uprkos prijateljstvu sa Rusijom, Srbija ipak nema najnižu cenu gasa za domaćinstva. Najnižu cenu gasa ima Mađarska koja većinski gas nabavlja iz Rusije, dok male količine uvozi iz Azerbejdžana i Turske. Jeftiniji gas od Srbije ima i Slovačka koja takođe zavisi od ruskog gasa. Cene u Belgiji i Litvaniji su takođe niže. I dok je Litvanija potpuno prekinula uvoz gasa iz Rusije, Belgija uvozi jedan deo gasa iz te zemlje, a ostatak dolazi iz više zemlja među kojima su Norveška, Holandija, Francuska, Katar... I građani Luksemburga plaćaju manje od stanovnika Srbije. Ta država minimalno uvozi ruski gas - oko dva odsto, a njeni glavni dobavljači su Belgija i Nemačka. Cena gasa manja je i u Hrvatskoj, koja ima LNG terminal na Krku i koji joj omogućava da uveze gas od različitih dobavljača, što znatno smanjuje zavisnost od ruskog gasa.