Zašto jeftina nafta raduje uvoznike, a brine izvoznike

Kad je Donald Trump 20. januara započeo svoj drugi predsednički mandat, cene nafte bile su blizu letnjih maksimuma. Do početka aprila pale su na najniži nivo u poslednje četiri godine, a kasnije tokom meseca beležile su tek blagi oporavak.

Ovakav pad ima ozbiljne posledice za zemlje izvoznice koje teško pokrivaju budžetske potrebe pri ovim cenama, kao i za uvoznike koji profitiraju zbog nižih troškova energije u saobraćaju i industriji. Evo šta treba znati kad je reč o padu cena nafte.

Bloomberg

Zašto pada cena nafte?

Dva ključna faktora doprinela su padu cena početkom aprila, kada je Brent pao ispod 63 dolara po barelu, a West Texas Intermediate ispod 60 dolara.

Prvi razlog bile su Trumpove carine — proklamovane kao "Dan oslobođenja“ — uvedene drugog aprila na robu iz partnerskih zemalja, uz kontra-mere iz Kine. Te carine izazvale su potrese u prognozama za globalnu trgovinu i ekonomiju. Međunarodni monetarni fond je 22. aprila snizio prognozu rasta globalnog BDP-a za 2025. sa 3,3 na 2,8 odsto.

Kako je ekonomski rast ključni pokretač potražnje za naftom, slabija očekivanja automatski umanjuju i potrošnju nafte u transportu i industriji. Sve velike naftne agencije smanjile su prognoze za potražnju u 2025, a Međunarodna agencija za energiju je kao razlog navela "pogoršane izglede za globalnu ekonomiju usled naglog zaoštravanja trgovinskih tenzija“. SAD i Kina čine polovinu tog pada, a ostatak se odnosi na trgovinski zavisne ekonomije u Aziji.

Bloomberg

Trgovinski rat pogađa i proizvođače petrohemijskih proizvoda, poput plastike, đubriva i drugih derivata nafte i gasa. Posebno su pogođeni kineski proizvođači koji se oslanjaju na američke sirovine.

Drugi faktor bio je iznenadni potez OPEC+ da u maju poveća ponudu za 411.000 barela dnevno — tri puta više nego što je ranije bilo planirano. Pre toga, plan je bio da se do septembra 2026. povećava za po 137.000 barela mesečno.

Zašto OPEC+ povećava proizvodnju?

OPEC+ tvrdi da odluka nije doneta pod pritiskom Trumpa, već kao poruka članicama koje krše dogovorene kvote, pre svega Kazahstanu i Iraku. Sa snažnim motivom da izbegnu pad prihoda, nijedna od te dve zemlje nije se držala svojih proizvodnih kvota još od početka 2024. godine, pokazuju podaci OPEC-a.

Takođe, OPEC+ smatra da će povećanje ukupne ponude i snižavanje cena biti jasna poruka neposlušnim članicama: ako one ne poštuju dogovor, neće ni ostali — na štetu svih.

Bloomberg

Ministar energetike Saudijske Arabije, princ Abdulaziz bin Salman, ovu odluku nazvao je "tek početkom“ pred nova povećanja ako prekršioci ne smanje proizvodnju.

Kako niže cene utiču na uvoznike?

Za uvoznike, niže cene znače jeftinije gorivo i niže troškove za građane i privredu. U nekim slučajevima, efekat je pojačan i padom vrednosti dolara. Iako je cena Brenta u dolarima pala 16 odsto u tri meseca posle inauguracije, zbog jačanja evra kupci u Evropi uživali su pad od čak 24 odsto.

U Nemačkoj, distributeri lož-ulja beležili su rekordnu prodaju kada su cene pale u aprilu. U SAD, cena benzina približila se tri dolara po galonu, što bi moglo povećati potrošnju tokom letnje sezone.

Bloomberg

U Evropi i Velikoj Britaniji, efekat je ublažen visokim fiksnim akcizama koje amortizuju oscilacije cena sirove nafte. Podaci sa globalpetrolprices.com pokazuju da su cene benzina pale tek četiri odsto u Nemačkoj i dva odsto u Velikoj Britaniji u istom periodu.

Kako niže cene pogađaju izvoznike?

Dok uvoznici dobijaju, izvoznici gube. Saudijska Arabija, čija se ekonomija oslanja na prihode od nafte, najbolji je primer.

Prema proceni MMF-a, Saudijskoj Arabiji su potrebne cene iznad 90 dolara po barelu za budžetsku ravnotežu, dok Bloomberg Economics tu granicu pomera na čak 112 dolara kada se uračuna potrošnja državnog investicionog fonda. Ipak, 18 banaka koje Bloomberg prati očekuju da će cene Brenta ove godine biti između 64 i 77 dolara. Goldman Sachs upozorava da bi budžetski deficit mogao dostići 67 milijardi dolara ako prosečna cena ostane na 62 dolara.

Naravno, postoje i druge opcije — smanjenje potrošnje ili zaduživanje. Saudijska Arabija je i prošle godine bila jedan od najvećih izdavalaca obveznica među zemljama u razvoju.

U normalnim uslovima, niže cene bi podstakle veću potrošnju, čime bi se nadoknadio pad vrednosti izvoza. Ali nesigurnost izazvana trgovinskim ratom guši tražnju, pa izvoznici nemaju priliku da iskoriste jeftiniju naftu.

Niže cene takođe izazivaju nezadovoljstvo među američkim proizvođačima nafte i ugrožavaju cilj Donalda Trumpa da ubrza proizvodnju fosilnih goriva u SAD kako bi postigao "energetsku dominaciju“. Pad cene WTI ispod 60 dolara po barelu naveo je teksaškog naftnog direktora Bryana Sheffieldea da pozove kolege da odmah smanje bušenja i da se „pribegnu defanzivi dok se trgovinski rat ne razreši“.

Bloomberg

Kako niže cene utiču na energetsku tranziciju?

Uticaj je zasad nejasan. Visoke cene ugljovodonika podstiču prelazak na obnovljive izvore, dok ih niske usporavaju. Ali, iako nafta nije obuhvaćena Trumpovim aprilskim carinama, trgovinske tenzije su dodatno pojačale zabrinutost oko energetske bezbednosti — pogotovo u Evropi, koja već ubrzano prelazi na vetar i sunce posle ruske invazije na Ukrajinu 2022.

Industrije vetra i sunca su relativno zaštićene od geopolitičkih tenzija. Osim toga, konkurencija im nisu nafta, već prirodni gas i, u nekim regijama, ugalj.

S druge strane, tranzicija ka električnim vozilima osetljivija je na cenu nafte. Cena goriva direktno utiče na izbor vozila, ali sve veća ponuda modela, duži dometi i više stanica za punjenje doprinose popularnosti električnih automobila širom sveta.