Ako poskupi gorivo zbog sankcija SAD, država bi mogla da smanji akcize

Sankcije koje su Amerikanci uveli ruskoj energetskoj industriji, a koje su pogodile i Srbiju, poremetile su tržište nafte i podigle njenu cenu. Po svemu sudeći, ova godina će biti neizvesna kada je cena tog energenta u pitanju. Poskupljenje goriva očekuje se u Srbiji, mada on ne bi trebalo da bude drastičan, saglasni su stručnjaci.

Zbog pitanja šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije, koja je pogođena američkim sankcijama usmerenim protiv kompanije Gazprom Neft i Ruske Federacije, teško je u ovom trenutku dugoročno predvideti dešavanja na tržištu naftnih derivata u državi tokom 2025. godine.

Depositphotos

 

Nebojša Atanacković, predsednik upravnog odbora i jedan od većinskih vlasnika AD Nafta, kaže da ako dosadašnji način snabdevanja derivatima, odnosno sirovom naftom bude poremećen, onda će sve biti poremećeno.

"Tu dolazi do sasvim drugačijih tržišnih odnosa. Ako budemo morali da se snabdevamo naftnim derivatima na drugačiji način, na primer, cisternama ili rečnim tankerima, to će svakako uticati na cenu goriva u državi", kaže on.

Da će sankcije uticati na cenu goriva, smatra i energetski stručnjak Aleksandar Kovačević, koji navodi da ovaj paket sankcija pogađa jedan deo proizvodnje i izvoza sirove nafte iz Ruske Federacije, odnosno oko jedan odsto ukupne Svetske potrošnje nafte.

"Rast cena sirove nafte se već jasno uočava na svetskim tržistima. To bi moglo dovesti do povećanja goriva ukoliko izostane simultani rast proizvodnje i ponude ostalih velikih proizvođača nafte. Ima dosta instrumenata koji utiču na svetsku cenu nafte. Ostaje da se vidi u narednim danima kako ce se situacija razvijati", objašnjava Kovačević.

Gorivo u Srbiji najskuplje u regionu

Vlada je nastavila da ograničava visinu naftnih derivata i ove godine, a prema poslednjim maloprodajnim cenama, koje su objavljene u petak 10. januara, litar dizela košta 201 dinar, a benzin (BMB 95) 184 dinara. Poređenja radi, cena dizela je 12. januara 2024. godine bila 194 dinara, dok je cena benzina iznosila 174 dinara.

I 2024. godinu su obeležile visoke cene goriva u Srbiji, koje su bile među najskupljima u regionu, ali i u Evropi. Prema poslednjim podacima sa sajta Nafta.hr. cena dizela u Hrvatskoj kreće se od 1,17 do 1,85 evra, a benzina od 1,47 do 1,80 evra. Za dizel u Bosni I Hercegovini treba izdvojiti 1,26 evra, dok benzin košta 1,23. U Sloveniji su cene nešto skuplje, pa je dizel 1,56, dok je benzin 1,51 evro. Kada se srpske cene prebace u evre, one iznose: dizel 1,72 evra, benzin 1,57 evra.

Podsetimo, uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je početkom februara 2022. godine. Razlog za njeno donošenje bi je očuvanje životnog standarda građana zbog svetske energetske krize. Od tada se svakog petka objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina.

"Kontrola cena derivata nafte je važan makroekonomski instrument u Srbiji. Neki vid kontrole cena će verovatno biti prisutan dokle god se ne obezbedi bolji pristup svetskom tržistu i modernizuje poreski sistem", smatra Kovačević.

 

 

Ukoliko zbog sankcija dođe do poskupljenja goriva, država bi mogla da i u ovom slučaju preduzme određene mere. "Država može drugačije da se ponaša i da povećanje cene ublaži kroz smanjivanje akciza na gorivo", kaže Atanacković.

Da je ovo jedna od mogućih mera, smatra i Kovačević, koji navodi da je politika akciza upravo namenjena balansiranju između kretanja cena na međunarodnom tržištu i situacije u domaćoj ekonomiji. "Zavisno od razvoja situacije na međunarodnom tržištu, postoji prilika i da se politika akciza prilagodi", navodi on.

Poslednji put akcize za gorivo povećane su 1. maja 2024. godine, od 4,5 dinara do 5,7 dinara sa PDV-om. Trenutno one za benzin iznose 67,22 din/lit, dok su za dizel 71,47 din/lit.

Depositphotos

 

Sankcije uticale na celokupno globalno tržište

I svetsko tržište nafte reagovalo je na uvođenje sankcija, pa je nakon ove vesti cena nafte porasla na najviši nivo u poslednja četiri meseca. Nakon prvobitnog šoka, cena se malo stabilizovala, pa se brentom u sredu trgovalo nešto iznad 80 dolara za barel, dok je West Texas Intermediate bio blizu 78 dolara.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Bloomberg Adriju da nijedna relevantna institucija u oblasti energetike nije dobro prognozirala kolika će biti potražnja za naftom u 2024. godini, i zato sada svi znatno opreznije procenjuju rast potražnje za naftnom u 2025.

 

 

"Ono što je izvesno, 2025. svetu će trebati više nafte nego 2024. odnosno biće nastavljen trend koji je uspostavljen pre pedesetak godina. Sve je veća potražnja za derivatima nafte kao petrohemijskim sirovinama, čime se kompenzuje nešto manji rast potrošnje motornih goriva, mada je i on i dalje prisutan", kaže Mićović.

Novi paket sankcija odlazeće američke administracije potencijalno može da utiče i na buduće odluke OPEC+, u pogledu ograničenja proizvodnje. Širi savez OPEC+, koji uključuje Rusiju, planira da postepeno obnovi proizvodnju od aprila nakon niza odlaganja.

Na pitanje da li očekuje da će OPEC u 2025. doneti odluku o povećanju proizvodnje nafte, Mićović kaže da će takva odluka biti doneta kada globalna potražnja bude veća od aktuelne ponude sirove nafte.

"Treba imati u vidu da dobrovoljno smanjenje proizvodnje nafte zemalja OPEC+ saveza prati rast proizvodnje zemalja izvoznica nafte koje nisu u savezu, tako da narušavanje ravnoteže u korist potražnje nije na vidiku", zaključuje on.