Zlato pada pod uticajem oprečnih stavova SAD i Irana oko završetka rata

Cena zlata je pala nakon skromnog dvodnevnog oporavka, pošto su protivrečne izjave SAD i Irana podstakle sumnje da bi rat na Bliskom istoku mogao uskoro da se završi.

 

Cena ovog plemenitog metala pala je i za dva odsto, spustivši se ispod 4.420 dolara po unci, čime su izbrisani gotovo svi dobici iz prethodne dve sesije. Dok je Bela kuća tvrdila da su razgovori o okončanju sukoba sa Iranom u toku, Teheran je odbacio američki predlog za prekid vatre i izneo sopstvene uslove. Istovremeno, uprkos diplomatskim naporima, SAD su u region uputile više hiljada vojnika, dodatno podstičući strah da će doći do rizične kopnene invazije.

 

Bloomberg

                      

Pojedini investitori se klade na dalji pad cene zlata, a o kretanju zlata i drugih plemenitih metala razgovara Marija Jevtić sa izvršnim direktorom Tavex Srbija Georgijem Hristovim. Kako on objašnjava, trenutna situacija odstupa od uobičajenih tržišnih obrazaca u kojima geopolitičke tenzije podstiču rast tražnje za zlatom. "Zlato jeste sigurna luka, ali je trenutna situacija pomalo neobična. Glavni razlog pada je visoka likvidnost investicionog zlata na tržištu“, navodi Hristov, dodajući da rast kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama ima određeni uticaj, ali trenutno nije ključni faktor kretanja cena. Najveći pritisak na cenu dolazi od centralnih banaka koje prodaju deo svojih zlatnih rezervi kako bi obezbedile dodatnu likvidnost i finansijsku stabilnost u uslovima povećane neizvesnosti na globalnim tržištima. Centralne banke prodaju deo rezervi kako bi obezbedile veću sigurnost i fleksibilnost u upravljanju finansijama", kaže on. Hristov dodaje da ličan pristup imaju i investicioni fondovi i veliki institucionalni investitori, koji zatvaraju pozicije u zlatu kako bi povećali udeo gotovine i smanjili potencijalne rizike.  "Mnogi investitori izlaze iz investicionog zlata kako bi obezbedili keš za buduće investicije ili se zaštitili od mogućih gubitaka. Prodaja rezervi već doprinela padu cene i upozorava da bi eventualna dodatna rasprodaja mogla kratkoročno da izvrši dodatni pritisak na tržište. Ako bi centralne banke nastavile prodaju u većem obimu, cena zlata mogla bi još blago da padne. Ipak, ne očekujem da će to biti dugoročan trend. Zlato zadržava stratešku ulogu u deviznim rezervama", kaže Hristov. On ističe da trenutni potezi predstavljaju kratkoročnu taktiku upravljanja likvidnošću, dok će se dugoročno centralne banke vratiti kupovini zlata. "Teško je zamisliti da se trenutni makroekonomski uslovi dugoročno održe. Uveren sam da će zlato dostići taj nivo, pitanje je samo da li će to biti do sredine 2027. ili ranije. Uprkos trenutnom padu, cena zlata bi do sredine 2027. godine mogla da dostigne 6.000 dolara po unci. Kada je reč o drugim plemenitim metalima, poput srebra, platine i paladijuma, oni imaju izraženiju industrijsku funkciju, zbog čega su njihove cene znatno volatilnije u periodima ekonomske neizvesnosti", navodi on. Posebno izdvaja srebro kao metal sa snažnim potencijalom rasta, zahvaljujući rastu industrijske potražnje i ograničenoj ponudi na tržištu. "Potražnja za srebrom konstantno raste, dok ponuda ne prati taj tempo. Zbog toga očekujem da bi cena srebra mogla da dostigne 150 dolara po unci u narednih godinu i po dana, otprilike kada zlato bude blizu 6.000 dolara", zaključuje Hristov.

  

Od početka rata pre gotovo mesec dana, zlato je izgubilo na vrednosti više od 15 odsto, krećući se uglavnom u skladu sa akcijama i obrnuto u odnosu na cenu nafte. Nagli rast cena energenata povećao je rizik od inflacije, zbog čega investitori očekuju da će centralne banke zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou ili ih dodatno podići. To predstavlja pritisak za zlato, koje ne donosi prinos.

Federalne rezerve imaju manji manevarski prostor za podizanje kamatnih stopa zbog straha da bi produženi rat mogao da uspori ekonomiju SAD. Istovremeno, analitičari sa Wall Streeta sada očekuju slabiji privredni rast, ali višu inflaciju i nezaposlenost, kao i veću šansu za recesiju.

Cena nafte je u četvrtak porasla, dok je iranski parlament počeo rad na nacrtu zakona kojim bi se uvele takse za brodove koji traže bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz, ključni plovni put za globalno snabdevanje energentima, koji je praktično zatvoren od početka rata. Azijske berze su pale, prekinuvši dvodnevni rast.

Od početka sukoba, iz fondova kojima se trguje na berzi (ETF) povučeno je oko 85 tona zlata, pokazuje proračun Bloomberga. Čak i pri ceni od 4.500 dolara po unci, dodatne 83 tone zlata i dalje beleži gubitak i stoga je podložno daljoj rasprodaji, navodi se u analizi banke Standard Chartered, koju potpisuje Sudakshina Unnikrishnan. To predstavlja oko 12 milijardi dolara, prema ceni zlata na zatvaranju u sredu.

"Pozicije koje su previše naduvane verovatno će ostati podložne riziku u skorijem periodu", navode analitičari.

Spot cena zlata pala je za 1,5 odsto na 4.437,62 dolara po unci u 14.29 po singapurskom vremenu. Srebro je palo za 1,8 odsto na 69,90 dolara, a pali su i platina i paladijum. Bloombergov indeks dolara ostao je nepromenjen.

-Ažurirano kroz tekst.