Gorivo u Srbiji 2024: pritisak na cene dolazi iz dva izvora

Visoke cene goriva obeležile su i 2023. u Srbiji. Najviša vrednost dizela bila je krajem septembra i početkom oktobra i iznosila je 214 dinara po litru, što je za samo osam dinara manje od rekordne vrednosti dostignute 2022, kada su cene energenata drastično skočile zbog rata u Ukrajini.

Međutim, zanimljivo je da je cena benzina tokom 2023. bila veća nego tokom energetske krize. Naime, krajem septembra benzin je koštao čak 192 dinara po litru, što je za šest dinara više od rekordne vrednosti dostignute 2022.

U poslednja tri meseca cena goriva u Srbiji je u padu zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, pada cene goriva u Evropi, naročito dizela, a sve to zbog usporavanja svetske privrede i pada potražnje.

Predsednik T-Group Holdinga Aleksandar Kovačević predviđa da bi cene goriva u Srbiji u 2024. mogle da porastu, mada ne drastično (prosečno u rasponu od pet do 10 dinara po litru). Pritisak na cene u Srbiji tokom ove godine mogao bi da nastane iz dva lokalna razloga.

Remont Rafinerije nafte Pančevo i povećanje akciza

Ta dva razloga su remont Rafinerije nafte Pančevo, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije, i novo povećanje akciza.

"Ulazak u redovan remont Rafinerije Pančevo može eventualno prouzrokovati dodatni pritisak na rast cena goriva kod nas. Rafinerija proizvodi motorna goriva evro-5 standarda (dizel i benzin), avio goriva, tečni naftni gas – TNG, bitumen, razne sirovine za petrohemijsku industrije i druge naftne derivate", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.

Međutim, ukazao je da je kod nas na snazi i dalje Uredba o ograničavanju visine cena derivata i da "taj faktor daje dodatnu korekciju na dole eventualnim pritiskom derivata iz uvoza".

Bloomberg Adria

Na pitanje da li i u 2024. možemo očekivati povećanje akciza na naftne derivate, nakon što su akcize uvećane od prvog oktobra prošle godine za osam odsto, Kovačević kaže da se promena akciza u Srbiji u poslednjih desetak godina uglavnom dešavala na godišnjem nivou i da ti to trebalo očekivati i u ovoj godini.

"Udeo državnih taksi u prosečnoj maloprodajnoj ceni je među najvišim od svih zemalja našeg okruženja. Istorijski gledano od 2011. do 2023, promena akciza se dešavala na godišnjem nivou usled usklađivanja sa inflacijom, i osim naglog smanjenja tokom početka sukoba u Ukrajini zbog specijalnih državnih uredbi, generalne promene su bile na više. S tim u vezi, verovatno možemo očekivati promenu akciza i tokom 2024, ali ne i promenu Zakona o akcizama koji se retko menja", objasnio je Kovačević.

Pored ova dva faktora, Kovačević dodaje da će Srbija deliti sudbinu ostatka sveta, i da će cene naftnih derivata umereno da rastu, ali bez drastičnih skokova.

"Mereno kroz domaću maloprodajnu cenu dizela kao ključnog proizvoda u energetskom portfoliju Srbije, kao i benzina, ove godine kod nas može prosečno da poraste za pet do deset dinara po litru u odnosu na današnje stanje", rekao je Kovačević.

Kretanja cena nafte na svetskom tržištu u 2024.

Cena nafte na svetskom tržištu nakon što je krajem septembra dostigla rekrodne vrednosti, tokom oktobra, novembra i početkom decembra bila je u konstantom padu.

Sredinom decembra nafta je počela ponovo da raste, manjim delom zbog signala Federalnih rezervi o završetku kampanje podizanja kamatnih stopa, većim delom zbog zastoja transporta nafte u Crvenom moru zbog napada jemenske pobunjeničke grupe Huti na tankere i brodove.

Kovačević ukazuje i da će ove godine cene nafte zavisiti od jedne vrste borbe između SAD i članica grupe OPEC+. Kako je objasnio, jedan od osnovnih kriterijuma opredeljivanja američkih birača jeste maloprodajna cena goriva i dodao da se stoga mogu očekivati napori trenutne američke administracije da obuzda rast cena nafte. To je nasuprot planu OPEC+ koja smanjenjem dnevnog izvoza nafte pokušava da poveća cenu nafte.

"Samim tim imamo dva suprotno delujuća faktora, pa ne bismo trebali da imamo nagle promene ni u jednom pravcu kretanja cene sirove nafte. Trenutnoj američkoj administraciji će relativno lako poći za rukom da se obuzda jak rast, jer skoro pa apsolutno kontrolišu globalni informacioni prostor", rekao je Kovačević.

Zbog toga očekuje da će se cena nafte, pre svega referentnog brenta, u prvom kvartalu ove godine kretati do 88 dolara po barelu i prosečno tokom godine.

Faktori koji bi mogli da utiču na rast i pad cene nafte 

Kao glavne faktore koji bi mogli da utiču na rast cene nafte, Kovačević navodi moguću restriktivniju primenu ograničenja cene ruske nafte koju su uvele zemlje G7, zatim moguće uvođenje sankcija SAD protiv Irana, slabiji dolar i inflaciju nižu od očekivane u SAD i evrozoni.

"Drastični skok cene nafte može da se dogodi i usled nekog većeg geopolitičkog problema koji je u ovom trenutku ne mogu da predvidim. Takođe, nagle korekcije svetske ekonomije, koja trenutno beleži jake kontrakcije, uz povećanje potražnje pre svega iz Kine i iz evrozone, tek tada možemo očekivati nagli rast", naveo je Kovačević.

Faktori koji bi mogli da utiču na pad cene nafte tokom ove godine su, kako je naveo Kovačević, eventualno nepoštovanje dogovorenih kvota o smanjenju proizvodnje među članicama OPEC+ grupe, nastavak povećanja proizvodnje nafte u SAD, mogućnost slabljenja tražnje u OECD zemljama od očekivane zbog usled usporavanja ekonomije. "Suočili smo se sa tim da je PMI indeks evrozone 17. put zaredom zabeležio pad."

Na pitanje da li ove godine očekuje produžavanje ili radikalnije smanjenje izvoza nafte u okviru OPEC+ grupe, Kovačević je odgovorio da sadašnji nivo cene nafte nikako ne odgovara članicama OPEC+ grupe i zato su posegli za mekim mehanizmom smanjenja dnevne proizvodnje.

"Kako bi se održalo izbalansirano tržište cene nafte, OPEC+ će morati da nastavi sa smanjenom proizvodnjom nafte makar u prvoj polovini 2024. godine", zaključio je Kovačević.

 

Izmenjeno preciznim podacima o remontu rafinerije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar