NBS: Ulaganje u hartije od vrednosti van Srbije regularno, ali uz dokaz o zakonitom trgovanju

Građani Srbije, odnosno rezidenti mogu da trguju hartijama od vrednosti u inostranstvu koje su dozvoljene zakonom i za to nema smetnji, ali su dužni da banci dostave dokument iz koga se može utvrditi da se radi o zakonitom trgovanju, upozoravaju u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Kako objašnjavaju, traženi dokument može biti ugovor sa inostranim brokerom ili bilo koji drugi dokument iz koga se može utvrditi kojim će hartijama od vrednosti rezident trgovati u inostranstvu i u kom iznosu.

"To se može utvrditi na osnovu okvirne cene hartija od vrednosti koje rezident kupuje u inostranstvu, na primer, cene akcija određene kompanije u prethodnom periodu ili limita koji rezident odredi za ulaganje u ove hartije od vrednosti", ističu u NBS.

Centralna banka je na ovaj način reagovala na navode pojedinih građana koji su se obratili medijima sa optužbama da NBS blokira građane da ulažu u hartije od vrednosti. Na imejl adresu portala Bloomberg Adria takođe je stigao dopis jednog građanina koji ističe da trenutno banke u Srbiji zabranjuju prenos novčanih sredstava iz Srbije ka inostranim brokerima.

"Razlog je novo mišljenje NBS koji zahteva dokument od brokera koje akcije kupujemo, u kom obimu i po kojoj ceni kao preduslov slanja novca. To je nemoguće uraditi, pogotovo što cena varira u realnom vremenu", navedeno je u tom mejlu.

Takođe, minulog vikenda na društvenim mrežama se dosta raspravljalo o ovoj temi. Vlasnik i izvršni direktor Senzal Capitala Rade Rakočević je na svom Linkedin profilu napisao da već mesecima investitori iz Srbije imaju problema da prebace novac iz nekih domaćih banaka na američku brokersku kuću Interactive Brokers, kako bi trgovali akcijama preko njih (a možda i prema drugim stranim brokerima).

"Sada je taj problem dodatno eskalirao, mislim da nijedna banka to više ne radi, pozivajući se na zvanično tumačenje NBS", napisao je Rakočević. 

Propisi o trgovanju važe od 2018.

U NBS naglašavaju da je Zakonom o deviznom poslovanju propisano u koje hartije od vrednosti rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu, dok se sredstva po osnovu kupovine stranih hartija od vrednosti prenose u skladu s propisima kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom.

"Propisano je da za plaćanje prema inostranstvu rezident – nalogodavac podnosi banci nalog za plaćanje, koji sadrži podatke propisane uputstvom i za koji je u banci obezbeđeno pokriće, pri čemu je nalogodavac obavezan da, uz nalog, banci dostavi dokument po kome se vrši plaćanje, u skladu s propisima.”

Kako su istakli, Zakon o deviznom poslovanju poslednji put se menjao 2018. godine, tako da se regulativa po poslovima ulaganja u hartije od vrednosti nije menjala mnogo godina, a u NBS kažu da se nisu menjali ni propisi kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom.

Bloomberg

 

"S tim u vezi, svi rezidenti koji plaćaju prema inostranstvu, uključujući i one koji trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, dužni su da banci dostave dokument na osnovu koga se može utvrditi da je predmetno plaćanje dozvoljeno sa aspekta primene deviznih propisa, odnosno iz kojih se može utvrditi da će rezidenti trgovati finansijskim instrumentima u inostranstvu koji su dozvoljeni zakonom, budući da ulaganje rezidenata u finansijske instrumente u inostranstvu nije još uvek u potpunosti liberalizovano, imajući u vidu da se radi o izrazito volatilnim kapitalnim tokovima, koji mogu da prouzrokuju značajne rizike po finansijsku stabilnost zemlje."

Postoje određena ograničenja

Kako su objasnili, važećim propisima i dalje su zadržana određena ograničenja koja se odnose na trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti. Ta ograničenja odnose se na hartije od vrednosti čiji su izdavaoci iz zemalja koje nisu članice EU jer je rezidentima omogućeno da trguju dužničkim dugoročnim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz EU, odnosno iz zemalja članica OECD, čiji je dugoročni kreditni rejting najmanje A (prema Standard & Poor’s), odnosno A2 (prema Moody’s).

S druge strane, kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz trećih zemalja mogu da trguju samo banke, ali ne i drugi rezidenti.

Depositphotos

 

Takođe, u NBS kažu i da rezidenti ne mogu još uvek slobodno da obavljaju poslove s finansijskim derivatima kojima se trguje van regulisanog tržišta i multilateralne trgovačke platforme u inostranstvu. "Ove poslove mogu da obavljaju samo radi zaštite od propisanih rizika, na primer promene deviznog kursa, promene kamatne stope, promene cene hartija od vrednosti, promene cena robe ili vrednosti berzanskog indeksa. Pored toga, važećim propisima rezidentima nije dozvoljeno da trguju valutama u inostranstvu."

Zbog svega toga u NBS naglašavaju da je neophodno da rezidenti prilikom realizacije plaćanja prema inostranstvu po navedenom osnovu dostave dokumentaciju na osnovu koje banka može utvrditi da će rezident trgovati samo onim finansijskim instrumentima koji su dozvoljeni zakonom.

Dodaju da su takvi propisi neophodni kako bi se obezbedilo zakonito postupanje rezidenata u slučajevima kada trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, uključujući i rezidente koji trguju preko američkog brokera Interactive Brokers, preko platforme koja omogućava i trgovanje derivatima, stranim valutama i drugim finansijskim instrumentima koji nisu u skladu s važećom regulativom u Republici Srbiji.

Ima slučajeva nezakonitog trgovanja

U centralnoj banci ukazuju i na to da rezidenti "samo u izuzetnim slučajevima, koji su propisani Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, mogu držati devize u inostranstvu, i to samo kod stranih banaka, iz čega proizlazi da rezidenti ne mogu preneti sredstva na svoje račune otvorene kod inostranih brokera i tamo ih držati sve dok ne odluče da li će predmetna sredstva uložiti u određene finansijske instrumente ili će ova sredstva s brokerskog računa preneti na račune kod banaka u inostranstvu suprotno navedenoj odluci i iskoristiti za plaćanja u inostranstvu koja nisu dozvoljena važećim propisima".

U NBS ističu da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi da su rezidenti prenosili sredstva inostranim brokerima, platnim karticama ili davanjem naloga banci, "na osnovu okvirnog ugovora s inostranim brokerom koji nije sadržao preciznije informacije u vezi s planiranim trgovanjem".

"Pritom je banka tek nakon povraćaja ovih sredstava u zemlju od rezidenata dobijala informacije da su trgovali u inostranstvu finansijskim instrumentima koji nisu dozvoljeni zakonom. Otuda, naknadno izveštavanje rezidenata o trgovanju finansijskim instrumentima u inostranstvu ne može obezbediti zakonitost ovakvog trgovanja, niti se može očekivati da će rezidenti – fizička lica obavestiti NBS da su postupali suprotno važećim propisima", zaključuju u NBS.