Kina je iznenadila investitore kada je neočekivano imenovala Wu Qinga, 58-godišnjeg tržišnog veterana, za novog predsednika nacionalnog regulatora za hartije od vrednosti iz redova Komunističke partije. Iznenadni sastanak - koji dolazi samo dan pre zatvaranja tržišta zbog kineskih novogodišnjih praznika - naglašava hitnost koju Peking postavlja u rešavanju tvrdoglavog pada na berzi u toj zemlji od osam biliona dolara.
Evo šta znamo o ovom ključnom potezu u drugoj najvećoj svetskoj privredi.
1. Zašto Wu Qing ima nadimak "brokerski mesar"?
Opširnije
Mnogi kojima je Kina pomogla su propali
Stimulacije kupaca na tržištu nekretnina neuspešne zbog nepoverenja potrošača i usporavanja privrede.
02.02.2024
Manja tražnja za EV pogodila zaradu kineskog BYD
Zarada kompanije BYD Co. bila je ispod očekivanja analitičara pošto je potražnja za automobilima na baterije pala krajem prošle godine.
29.01.2024
Kineski Evergrande u likvidaciji, dok se nastavlja imovinska kriza
Kineski Evergrande Grup dobio je nalog za likvidaciju od suda u Hongkongu.
29.01.2024
Kina se sprema upumpavanje 278 miliona dolara za spas berze
Kineske vlasti razmatraju paket mera za stabilizaciju tržišta akcija koje je u padu, prema izvorima koji su upoznati sa tim.
23.01.2024
Wu je dobio nadimak "brokerski mesar" tokom prethodnog rada u kineskoj regulatornoj komisiji za hartije od vrednosti kada je sredinom dvehiljaditih zatvorio 31 firmu zbog kršenja propisa - što je bila oko jedna četvrtina ukupnog broja izlistanih kompanija u to vreme. On je 2009. godine takođe vodio napad na insajdersku trgovinu u zajedničkim fondovima.
2. Kakva je njegova pozadina za ovu ulogu?
Wu ima dosta političkog i finansijskog iskustva, skoro dve godine je vodio Šangajsku berzu i bio je ključni zamenik u opštinskoj vlasti Šangaja pre ovog najnovijeg imenovanja. U Šangaju, Wuove odgovornosti su uključivale nadgledanje gradske finansijske industrije i oporezivanja, kao i razvoj zona slobodne trgovine.
Wu takođe ima važne veze sa drugim najbitnijim kineskim zvaničnikom, premijerom Li Qiangom, nakon što je radio sa njim kada je Li bio šef partije u Šangaju. Verovalo se da je Wu bio u poziciji da zameni predsednika regulatorne komisije za hartije od vrednosti Yi Huimana prošle godine, ali je umesto toga dobio unapređenje u šangajskoj vlasti.
3. Šta Wu treba da uradi u ovoj novoj ulozi?
Predsednik Xi Jinping postavio je izbegavanje velikih finansijskih rizika kao prioritet, dok zvaničnici nastoje da podstaknu privredu posle kovida. To ostavlja Wua pred izazovni zadatak: kinesko tržište akcija je palo četvrtu godinu zaredom i pretrpelo je poraz od pet biliona dolara. Zemlja se takođe bori da obuzda krizu nekretnina, deflatorne pritiske i sve veće geopolitičke tenzije.
Kao deo svog novog portfelja, Wu će takođe morati da pomogne da se privuku strane finansijske firme u Kinu u vreme kada banke sa Volstrita redukuju svoje poslovanje u matičnoj zemlji usred brojnih ekonomskih i političkih prepreka.
4. Šta još znamo o njemu?
Wu je tihi tehnokrata koji je iskazao nultu toleranciju na nepravde, prema rečima osobe koja ga poznaje. Ponekad se šali da bi bio sposobniji za posao hirurga. Ipak, sa doktoratom iz ekonomije na Univerzitetu Renmin u Pekingu i istorijom u finansijskoj prestonici kontinentalnog dela Kine Šangaju, Wu je bio veliki zagovornik finansijskog otvaranja i digitalizacije.
5. Kako je tržište dosad reagovalo na Wua?
Novo imenovanje izazvalo je blagi rast kineskih akcija. Indeks CSI 300 na kopnu porastao je za čak 0,7 odsto u ranom trgovanju u četvrtak pre nego što je smanjio dobitke. Prethodna kineska imenovanja šefova regulatorne komisije pokazala su se uspešnim u pogledu podizanja vrednosti akcija, pri čemu je CSI 300 ojačao za više od 40 odsto u skoro dvogodišnjem periodu nakon što je Liu Shiyu zamenio Xiao Ganga 2016.
6. Šta još Xi radi da preokrene kineski poraz?
Xijeva vlada je uvela niz mera za jačanje tržišta. Zvaničnici su nedavno nametnuli ograničenja na prekogranične svopove ukupnog prinosa nekih brokerskih kuća sa klijentima, limitirajući time kanal koji investitori iz Kine mogu da koriste za šortovanje akcija u Hongkongu.
Tu je i razmatranje vladinog paketa za spasavanje, vrednog oko dva biliona juana (280 milijardi dolara), iznenadno smanjenje racija bankarskih rezervi koje je napravila Narodna banka Kine, kao i napori da se usmere institucionalni investitori i fondovi da povećaju udeo u akcijama A klase. Da li će išta od toga biti dovoljno, ostaje da se vidi.