Pad aktivnosti na evropskom tržištu rizičnog kapitala (private equity - ulaganja fondova u privatne kompanije koje nisu na berzi) na početku 2026. godine ne znači i povlačenje kapitala. Naprotiv, investitori su postali izbirljiviji, a novac se sliva u manji broj znatno većih i sigurnijih poslova.
Vrednost transakcija na ovom tržištu u Evropi pala je 22,5 odsto u prvom kvartalu tekuće godine u odnosu na četvrti kvartal 2025, dok je broj poslova smanjen za 12,4 odsto, prema izveštaju PitchBooka o strukturi tržišta. Ipak, istovremeno je zabeležen snažan rast velikih transakcija, što ukazuje na promenu u ponašanju investitora.
Iako na prvi pogled može delovati da je rat u Iranu i na ovom tržištu umešao prste, kao ključni uzrok njegovog usporavanja (u broju sklopljenih poslova) Aleksandar Dragićević, investicioni direktor u kompaniji MidEuropa, kaže da je rat jedan od faktora, ali ne i glavni faktor.
Opširnije
Prazni džepovi srpskih startapova uprkos velikim ambicijama
Na svaka tri startapa u Srbiji prošle godine jedan nije ostvario nikakve prihode, a drugi je imao godišnje prihode do 50.000 evra.
24.04.2026
Luštica Bay ulazi u novu fazu razvoja imenovanjem Oudad W. Kheira za izvršnog direktora
Luštica Bay ulazi u novu fazu razvoja imenovanjem Oudad W. Kheira za izvršnog direktora, koji će voditi transformaciju ovog projekta u moderan turistički grad na crnogorskom primorju.
21.04.2026
Kako trgovati akcijama u podeljenoj globalnoj ekonomiji
Investitori sve više ulažu u akcije u sektorima odbrane, energetike i tehnologije, dok rat na Bliskom istoku primorava države da bezbednosti i samodovoljnosti daju prioritet.
20.04.2026
Rat s Iranom podstakao investiranje u vrednosne akcije
Postavlja se pitanje da li će se rotacija održati ili da li će se vrednosne akcije vratiti svojim prethodnim trendovima, budući da je teret dokazivanja trajne nadmoći na samom vrednosnom sektoru.
16.04.2026
"Ovo nije jednokratni pad, već novo tržišno okruženje koje prate dosta više kamate u odnosu na period pre pandemije, kao i skuplje finansiranje", istakao je Dragićević, gostujući u emisiji "Sedam" na Bloomberg Adria TV.
Dragićević objašnjava da je suština problema u promenjenim finansijskim uslovima. Fondovi rizičnog kapitala često koriste zaduživanje prilikom preuzimanja kompanija (takozvana kupovina uz zaduživanje), pa rast kamatnih stopa direktno utiče na isplativost i očekivane prinose.
"Glavna karakteristika ovih fondova je da koriste i dug pri preuzimanju, što znači da to direktno ima uticaj na prinose koji se ostvaruju."
Geopolitička dešavanja, poput situacije u Iranu, dodatno komplikuju stvar, ali više kroz povećanje neizvesnosti nego kroz direktni uticaj na tržište. "Nepredvidljivost je, možda, najveći neprijatelj investitora, jer je teško napraviti biznis plan na tri do pet godina u periodu kada se sve tako brzo menja", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.
Rekordna vrednost još od 2022.
Uprkos manjem broju transakcija na evropskom tržištu rizičnog kapitala, prvi kvartal 2026. obeležili su takozvani megaposlovi. Zaključeno je čak 15 transakcija vrednih više od milijardu evra pojedinačno, dok je ukupna vrednost tržišta dostigla 44,2 milijarde evra - što je najveći udeo još od drugog kvartala 2022. godine.
Ovakva struktura ukazuje na jasnu polarizaciju: kapital se sliva tamo gde mu je "najkomfornije".
"Najkvalitetnije kompanije i dalje dobijaju ogromna ulaganja, uprkos krizi i neizvesnosti na tržištima. Ono što ovu krizu razlikuje od nekih prethodnih je što su tada i neke manje, prosečnije firme mogle da dođu do kapitala, a sada to nije slučaj - pažnja je usmerena isključivo na kvalitet", kaže Dragićević.
"Ukratko, reč je o profitabilnim firmama sa zdravim maržama i stabilnim novčanim tokovima, tako da svoje poslovanje mogu da pretvore u gotovinu. Dominiraju sektori kao što su zdravstvo, delovi tehnologije i investicije u infrastrukturne projekte."
Najatraktivniji sektori za ulaganje ostaju zdravstvo, usluge, potrošački segment i tehnologija / Depositphotos
I dok s jedne strane tržište opterećuju visoke kamate, slabija dinamika prodaje investicija, odnosno izlazak fonda iz vlasništva (engl. exit), kao i geopolitička neizvesnost, s druge strane, ubrzano raste segment privatnog kreditiranja (engl. private credit).
"Stvorio se prostor u kojem standardne institucije koje su ranije finansirale investicije, poput banaka, sada zauzimaju oprezniji pristup. To znači da manje finansiraju ili se povlače, a ulaganja su i dalje potrebna - i tu uskaču kreditni fondovi", objašnjava Dragićević, dodajući da su ovakvi oblici finansiranja obično skuplji, ali nude veću fleksibilnost, što je u nestabilnim uslovima često presudno.
"Kompanije su danas spremnije da plate više za fleksibilnost i mogućnost reagovanja na tržištu", dodaje on.
Fondovi sve češće prodaju fondovima
Istovremeno, struktura izlazaka iz investicija (odnosno prodaje kompanija iz portfolija fondova) pokazuje rast koncentracije. Transakcije između fondova činile su više od 76 odsto ukupne vrednosti izlazaka u prvom kvartalu.
"To nije nova pojava, ali se sada možda povećala. Fondovi imaju i kapital za nove investicije i portfelj za prodaju - kada se nađu dva fonda u takvoj situaciji, to je prirodna transakcija", kaže Dragićević i dodaje da fond često dolazi do limita u unapređenju poslovanja neke kompanije, nakon čega je i logično da je proda drugom investitoru, koji će je voditi u narednu fazu rasta.
Dragićević: Transakcije među fondovima su brže i efikasnije, jer je svima poznata procedura, pa je ona agilnija.
Kada je reč o kriterijumima za ulaganje, fokus je dodatno pomeren ka održivosti poslovanja.
"Zavisi od fonda do fonda, ali ako gledamo prosečan segment rizičnog kapitala, presudan je kvalitet kompanije. Ono što se, možda, sada gleda više nego ranije jesu EBITDA margine (operativna profitabilnost pre kamata, poreza i amortizacije) i njihova održivost, kao i stabilnost novčanih tokova", napominje Dragićević, ujedno naglašavajući da to ne znači da je rast izgubio značaj, već da je naglasak na održivom i profitabilnom rastu.
U pogledu nivoa zaduženosti, kaže da određeni pomaci postoje, ali da osnovni principi ostaju isti.
"Radi se o optimizaciji strukture kapitala i sposobnosti kompanije da podnese nivo duga. Nivo zaduženosti se nije značajno smanjio, ali se više pažnje posvećuje testiranju ekstremnih scenarija", objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije i ocenjuje da su dostupnost kredita i zaduženost i dalje na relativno optimalnim nivoima.
Mlinar - više od pekarskog lanca
Na regionalnom nivou, jedan od aktuelnih primera je investicija u pekarski lanac Mlinar, vredna 80 miliona evra, koju su realizovali MidEuropa, EBRD i BOSQAR INVEST.
Na pitanje koji je deo tog poslovnog modela možda najpotcenjeniji i koliko će tačno operativa BOSQAR-a transformisati marže Mlinara, Dragićević odgovara: "Mlinar se često posmatra (samo) kao pekarski lanac, ali mi ga vidimo kao skalabilnu maloprodajnu platformu, sa dosta prostora za rast i širenje poslovnica. Postoji i značajan potencijal za unapređenje operative, kako u proizvodnji tako i u maloprodaji."
A kada je reč o tome da li visina investicije u Mlinar postavlja previsoka očekivanja za buduću prodaju, Dragićević kaže da je ključ u opcionalnosti.
"Idealan izlazak iz investicije je onaj u kojem imate više opcija - da izaberete kako ćete izaći. Ulazak partnera kao što su BOSQAR i EBRD proširuje tu listu opcija, bilo da je reč o prodaji strateškom kupcu, većem fondu ili izlasku na berzu. Zagrebačka berza ima jaku aktivnost."
I za kraj, Dragićević kaže da, uprkos globalnim izazovima, interesovanje investitora za region ostaje stabilno: najatraktivniji sektori su zdravstvo, usluge, potrošački sektor i tehnologija.
- U pisanju teksta pomogli Jelisaveta Lazarević i Marko Perožić.
.webp){kind=icon}
